Akcionari prvog i drugog reda

Ostala je samo formalnost, da Skupština akcionara NIS-a 29. juna prihvati predlog Odbora direktora i svima koji 19. juna u Centralnom registru hartija od vrednosti budu upisani kao akcionari, biće isplaćena četvrtina prošlogodišnje neto dobiti od 790 miliona evra. Većinski vlasnik, ruski Gaspromnjeft (50 odsto) i Gasprom (6,1 odsto), dobiće 112 miliona evra, država Srbija (29,9 odsto) 58 miliona, a svi ostali oko 1,2 evra po akciji, bruto. Iako će ovogodišnja dividenda biti 76 odsto veća od najveće do sada isplaćene u 2014. od 0,68 evra, predložena raspodela izazvala je nezadovoljstvo dela malih deoničara, koji poseduju oko 21 milion akcija. Razlog je odluka da NIS državi, osim dividende, uplati još 60 miliona evra kao poklon, što je za neke dokaz da postoje akcionari prvog (država) i drugog reda (svi ostali). Jer, ako se uračuna i donacija, država će od NIS-a dobiti srazmerno duplo više od svih ostalih suvlasnika. Iz NIS-a navode da je Odbor direktora 5. maja odobrio 60 miliona evra za podršku projektima Vlade Srbije iz oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite i da već godinama kompanija podržava slične projekte. „Ta sredstva ne predstavljaju dividendu, čiji će iznos biti utvrđen na sednici Skupštine akcionara, a predlogom odluke Odbora direktora za to predviđeno je 23,36 milijardi dinara, odnosno 25 odsto neto dobiti“, navode iz NIS-a. Na pitanje zašto nije povećan udeo za dividende s obzirom na to da je lane ostvaren rekordan profit, iz NIS-a odgovaraju da je politika dividendi utvrđena još 25. juna 2012. i da je zasnovana „na izbalansiranom pristupu, koji uzima u obzir neophodnost zadržavanja dobiti za potrebe finansiranja budućih investicija, kao i stopu povraćaja na uloženi kapital i iznos isplate dividendi“. Za NIN navode i da se dividende redovno isplaćuju od 2013, da je od tada akcionarima isplaćeno skoro 66 milijardi dinara, a iz neraspoređene dobiti isplaćene su i za 2020, iako je NIS zbog krize izazvane pandemijom tu godinu završio sa neto gubitkom. „Odluku o raspodeli dobiti i isplati dividende, pa i bruto iznos dividende po akciji, donosi Skupština akcionara i taj iznos je isti za sve i ne postoji mogućnost neravnopravnog tretmana, jer je iznos dividende po akciji isti za sve akcionare“, poručuju iz NIS-a. Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjuritisa za NIN kaže da na prvi pogled u ovoj priči nema ničega dramatičnog, jer će akcionari i ove godine kroz dividende dobiti četvrtinu dobiti. „Međutim, đavo se krije u detaljima, a jedan od njih je sve samo ne sitan“, kaže i precizira da je pre predloga odluke o raspodeli dobiti, NIS državi odobrio donaciju od 60 miliona evra. On kaže da se i ranije moglo naslutiti da će raspodela vanredno visokog profita za 2022. biti predmet velike polemike, jer je u pi-ar tekstu o NIS-u, objavljenom u većini medija, prećutana rekordna dobit. „Neko je očito pomislio da navođenje rekordnog profita nije baš adekvatno okolnostima u kojima je država građane štitila limitiranim cenama goriva. Ili da bi spominjanje profita moglo probuditi nekog od `uspavanih` članova Odbora direktora, koje je imenovala Vlada Srbije, koja nije poput nekih evropskih zemalja razrezala dodatne poreze na ostvarene visoke profite. Uprkos tom manevru, informacija o profitu stigla je do najvećeg manjinskog akcionara, pa su svi oni koji su mislili da državu u odborima direktora predstavljaju supruge istrošenih političara i drugorazredni partijski nameštenici morali da prizaju da su ogrešili dušu. Država je tokom maja sprovela pritisak na kompaniju i većinskog vlasnika kako bi pridobila pogolem deo prošlogodišnjeg profita, a ishod je bio kompromis koji bi najbolje mogla opisati stara narodna izreka o psu i maslu. Tim pre što većinski vlasnik ima milion načina da izvuče korist iz kompanije, dok manjinskim akcionarima ostaju na raspolaganju samo dividenda i kapitalna dobit“, ističe Gujaničić i precizira da oni od 2010. do jeseni 2022. nisu ostvarili nikakvu kapitalnu dobit. Iako je, kaže, i golim okom vidljivo da NIS iz 2008. i sada nije ista kompanija, njegova tržišna vrednost sve do profita iz 2022. bila je tek oko 800 miliona evra - identična ceni po kojoj je privatizovan. „Za ovaj nesklad nije zaslužan samo većinski vlasnik koga tržišna cena akcija uopšte ne interesuje, već i država koja je urušila domaće tržište kapitala pa se dividendni prinosi veći od deset procenata na ovom visoko rizičnom tržištu smatraju novom normalom. Prihvatanjem odluke da se diskriminišu manjinski akcionari i državi isplati donacija od 60 miliona evra, Vlada je zadala još jedan udarac posrnulom tržištu kapitala. Istovremeno, država je preduzela korake da postane i vlasnik Beogradske berze, igrom tragikomičnog slučaja, kako bi primila još jednu donaciju, pa je nastavak agonije manjinskih akcionara zagarantovan. Jer na kraju krajeva, dividenda je samo pravo akcionara, nikako i obaveza kompanije“, zaključuje Gujaničić. Da je o nekakvoj kapitalnoj dobiti iluzorno govoriti svedoči i podatak da je pre jedne decenije, 25. aprila 2013, akcija NIS-a vredela 1.020 dinara, a ovih dana 850 dinara. No i to je znatno više od 565 dinara, koliko je koštala 17. juna prošle godine. Nekako u to vreme počele su da kruže glasine da bi, zbog zapadnih sankcija Rusiji, država mogla da preuzme većinski paket NIS-a. Prvi je o tome javno, početkom jula, govorio predsednik Aleksandar Vučić, navodeći da će „ako bude morala, država preuzeti NIS od Gasproma, dok traju sankcije, a vratiti kad prođu“. To je ponovio i u novembru, kada je za Fajnenšel tajms izjavio da „Srbija razmatra potez da preuzme većinsku kontrolu nad NIS-om od ruskog Gaspromnjefta, jer žuri da se zaštiti od uticaja sankcija Moskvi“. Od toga nije bilo ništa, a oni koji se nisu uplašili od tog scenarija, već su baš u to vreme novac uložili u akcije NIS-a sada mogu da trljaju ruke. Pre tačno 12 meseci akcija NIS-a mogla je da se kupi za 584 dinara, a ovih dana vredi 850 dinara, s tim što svako ko ih bude posedovao 19. juna može da računa i na dividendu od oko 143 dinara. Drugim rečima, da je neko u junu 2022. za 1.000 evra kupio 201 akciju NIS-a, a prodao ih krajem ovog meseca, uz nepromenjenu cenu, i naplaćenu dividendu, imao bi na računu 1.458 evra. Za godinu dana bi, dakle, uvećao kapital za skoro 46 odsto. Tome je dobrim delom doprineo i rekordan profit iz 2022. Goran Radosavljević, profesor javnih finansija i direktor Instituta FEFA, kaže za NIN da su svi naftaši lane ostvarili neočekivano visoku dobit, ali ne zbog rasta produktivnosti i efikasnosti, već zbog cena energenata. Mnoge zemlje, da bi zaštitile građane od preteranog poskupljenja, ograničile su cene derivata i odrekle se dela poreskih zahvatanja. Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija i Mađarska otišle su korak dalje i uvele privremeni porez na „ekstra profit“, da svi građani osete korist od rasta „dobiti“ naftaša. „Srbija je jedna od retkih država u regionu koja suštinski nije uradila ni jedno, ni drugo. Formalno, Vlada od februara 2022. određuje cene derivata, a suštinski građani plaćaju ubedljivo najskuplji dizel u Jugoistočnoj Evropi. U proseku smo tokom 2022. plaćali litar dizela 1,71 evro po litru, oko 8,1 odsto više od prosečne cene u regionu, dok su ga građani Mađarske, koja generalno ima visoke stope oporezivanja energenata, plaćali 18 odsto manje od proseka i čak 48 dinara manje od građana Srbije“, ističe sagovornik NIN-a. Kao jedan od razloga za to, on navodi da se, odlukom Vlade, cene jednom nedeljno utvrđuju na osnovu kretanja referentne cene dizela i benzina na Mediteranu, umesto kretanja cena sirove nafte, s obzirom na to da se 80 odsto derivata proizvede preradom sirove nafte u Pančevu, a još 20 odsto preradom u Mađarskoj i Rumuniji. „Zbog toga smo plaćali visoku cenu dizela i kada je cena nafte na svetskom tržištu pala ispod 80 dolara za barel i u prvih pet meseci 2023. litar dizela plaćali smo 15 dinara više od proseka regiona, 30 dinara više nego u BiH i 47 dinara više nego u Severnoj Makedoniji“, precizira on. Korist od toga imale su samo naftne kompanije, kaže i navodi primer NIS-a, čija je dobit 2021. bila 5,8 milijardi dinara, a 2023. veća čak 16 puta, 92,4 milijarde dinara. On ističe da bi NIS trebalo da se zahvali Vladi Srbije, jer mu je omogućila jedan od najvećih profita koji je neka kompanija na ovim prostorima ikada ostvarila. To smatra i Gujaničić i ističe da je zanimljivo da je ovaj „verovatno najveći profit koji je u Srbiji ikada ostvarila bila koja kompanija, skoro pa identičan procenjenoj vrednosti NIS-a u momentu njenog preuzimanja“, s obzirom na to da je Gasprom za 51 odsto kapitala platio 400 miliona evra. „Sve podseća na strip o Alanu Fordu, u kom antiheroj Superhik uzima od siromašnih, a daje bogatima, jer Vlada nepovoljnim načinom određivanja cene štiti interese velike kompanije, umesto građana, koji plaćaju nerealno visoku cenu. Vlast ne oporezuje dodatno taj profit, kao druge države u regionu, već se pravi nema na takve predloge. U Mađarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Rumuniji ili Bugarskoj država je dodatno oporezovala veliki rast profita naftnih kompanija i time je teret krize podeljen između naftnih kompanija, građana i države, dok u Srbiji taj teret snose isključivo građani. Kao da sve to nije bilo dovoljno, pa umesto da deo tog profita dobiju svi akcionari, država dogovara da joj NIS da budžetsku `pomoć` od 60 miliona evra. Odlična ideja, reklo bi se. Kako se akcionari i vlasnici drugih kompanija u Srbiji nisu setili da im kompanija pokloni dobit umesto što je isplaćuju kao dividendu?! Verovatno zato što se otvara pitanje da li je to u skladu sa članovima Zakona o privrednim društvima 182 do185 i 275. Jasno je, ipak, da za ovu vlast zakoni ne važe, pa će tako kao kontrauslugu za uzimanje, od inflacijom osiromašenih građana i davanje bogatim kompanijama, vlast dobiti `keš na poklon`. Ovoga se, moram da priznam, ni autori Alana Forda nisu setili“, kaže Radosavljević. Iz NIS-a poručuju da će preostala dobit „najvećim delom biti iskorišćena za novi ambiciozni investicioni ciklus“, u istraživanje i proizvodnju nafte i gasa, dalje povećanje efikasnosti prerade u Rafineriji Pančevo, projekte energetske tranzicije i zaštite životne sredine. NIS je 2022. u kapitalne projekte uložio 22,1 milijardu dinara, a u ovoj očekuje da će taj iznos biti duplo veći, s tim što je u prvom kvartalu u razvoj već investirao 6,5 milijardi dinara, za 71 odsto više nego u istom periodu 2022. Jedan rekord iz 2022. sigurno neće biti oboren ove godine. Iako je u Rafineriji Pančevo u prva tri meseca 2023. prerađeno 956.500 tona sirove nafte i poluproizvoda, šest odsto više nego u istom periodu lane, neto dobit je smanjena za 25 odsto, na oko 100 miliona evra. Iz NIS-a poručuju da su zadovoljni i da su finansijski rezultati u skladu sa tržišnim okolnostima, nižim cenama nafte na svetskom tržištu i manjom tražnjom, jer je potrošnja goriva u Srbiji bila za 2,5 odsto manja nego u prvom kvartalu 2023, a slično je i u regionu. A da li će rezultatima za 2023. biti zadovoljni i mali akcionari, videćemo za godinu dana. Ako se po jutru dan poznaje, male su šanse za to. Milan Ćulibrk