НИН online

Уводник

Доручак код Вучића

Дегустацијом јефтиног паризера Вучић, Мали и Момировић не могу да сакрију реалност да цене хране у Србији расту дупло брже него у ратом захваћеној Украјини. И да раст просечне пензије у последње три године за 36,2 и просечне медијалне зараде за 43,6 одсто није био довољан да покрије поскупљење хране од чак 57,8 одсто

Надам се да председник Александар Вучић у среду, док је за доручак са Синишом Малим и Томиславом Момировићем, мени у инат, куповао јефтини паризер, није гледао цене других производа. Могла би му припасти мука и пре него што, можда и први пут откако је функционер, проба нешто што у себи не садржи више од три одсто пилећег меса. Јер дан пре најављеног доручка објављено је да су цене у последњих 12 месеци у Србији повећане 11,5 а хране чак 23,4 одсто. Рекордно су поскупели млеко, сир и јаја (35,8) и поврће (32,6 одсто), а следе хлеб и житарице (19,5), месо 16,8 одсто…

И то, што би рекли маркетиншки стручњаци, није све. Ни годину дана раније цене нису мировале. Напротив. Између августа 2021. и 2022. повећане су 13,2 одсто. И опет је храна поскупела највише, 20,9 одсто, а претходних 12 месеци, иако је из садашње перспективе инфлација у то време била занемарљива, за додатних 5,8 процената…

Елем, када се све то сабере, долази се до податка да је у три последње године храна у Србији поскупела укупно 57,8 одсто. С друге стране, просечна пензија у августу 2020. била је 27.758, а сада је 37.798 динара. Другим речима, пензије су номинално повећане 36,2 одсто и за 21,6 процентних поена су расле спорије од цена хране. Биће да је због тога Вучић и пожурио да у договору са неким трговцима смањи цене 20 производа, да би забашурио све већи пад куповне моћи грађана. Шта тек рећи ако се номинални раст пензија упореди са растом цена поврћа, које је у три протекле године поскупело чак 82 одсто. Да су вегетаријанци, сада пензионери за своја примања не би могли да купе више од половине онога што су куповали пре три године. Нису много боље прошли ни љубитељи меса, јер је оно у међувремену поскупело 54 одсто, док су цене млека, сира и јаја порасле 74 одсто…

Трку са ценама хране изгубили су и запослени, јер је просечна медијална зарада, коју прима више од половине свих запослених у Србији, у последње три године повећана са 45.500 на 65.380 динара, или за 43,6 одсто. То другим речима значи да се пре три године за медијалну зараду могло купити скоро 15 одсто више хране него што може сада. И то је најбољи показатељ „раста“ стандарда. Јесте, дакле, медијална зарада од тада повећана са 387 на 558 евра, али је проблем што се сада са тих 171 евра „вишка“ не може купити ни онолико хране колико је могло у лето 2020.

Знају то и Вучић, и Синиша Мали, и Томислав Момировић. Зато су и најавили за среду заједнички доручак, не би ли некако скренули пажњу са суштине проблема. Јавном дегустацијом јефтиног паризера неће, међутим, моћи да сакрију реалност да многи грађани са својим примањима сада себи не могу да приуште ни оно што су могли до пре неколико година.

Зна ова тројка, којој приметно недостаје премијерка Ана Брнабић, да снижавањем цена 20 производа из Вучићеве предизборне корпе неће умирити инфлацију. По којој би Србија на неком европском првенству освојила бронзу, одмах после Турске и Мађарске. До пре неколико месеци, цене су брже него код нас расле и у Украјини, а тренутно је у земљи која је дуже од годину и по дана у рату инфлација знатно нижа него код нас. У августу је Украјина инфлацију оборила на предратни ниво, на 8,6 одсто, док је само месец дана раније била 11,3 процента.

У ратом захваћеној земљи - што са собом свакако носи и несташице и поремећаје у снабдевању, самим тим и стварање црног тржишта - цене хране и безалкохолних пића у последњих 12 месеци повећане су само 8,4 одсто, а у Србији дупло више, 16,9 одсто. Као да је, боже сачувај, у рату Србија, а не Украјина, која по стопи инфлације више од Србије личи на друге земље из региона - Албанију и БиХ (4,0 одсто), Црну Гору (7,5), Хрватску (7,8) и Северну Македонију са годишњом инфлацијом од 8,3 одсто.

Једино Србија штрчи. И ништа ту неће променити то што ће Вучић, Мали и Момировић једном у животу доручковати оно што је велики број људи у Србији приморан да купује. Још, нажалост, нису научили да једу евре. Да јесу, било би им много лакше, јер им примања и расту само у динарима и еврима. А куповна моћ им пада. Осим ако председник у своју „предизборну корпу“ не убаци бар неколико стотина основних животних производа. Биће да чак ни он то не може. Јер, да може, већ бисмо гледали ту нову корпу, а не како он са другарима једе паризер.

Милан Ћулибрк

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар