Две деценије од када је Зоран Ђинђић брутално заустављен у покушају да оствари своју визију о Србији као модерној европској држави, можемо ли са сигурношћу да кажемо који је то пројекат будућности на који је потрошено време, тај кључни ресурс промена о коме је говорио, и како је то популарност политичара данас постала важнија од одговорности, а врдање и куповина времена замена за храбре одлуке и брзе промене

Свима је било јасно, чак и његовим критичарима, да Зоран не мари много за рејтинг и да му није циљ власт по сваку цену. Знао је и да ће плодове реформи, које са својом владом спроводи, убирати неко други. А управо су реформе које је он покренуо, трасирале пут Србије ка модерном друштву

Чему смо се надали? Свеукупном бољитку, стварној демократији, уласку у ЕУ, праведном решењу за КиМ, уређеној држави, независном судству, реформисаном здравству и образовању… Нисмо ни помишљали да ће након 20 година многи проблеми из 90-их и даље да нагризају друштво, а појављују се и нови

Савету за европске интеграције председавао је премијер Ђинђић и постојала је нада да можемо до краја мандата те владе да постанемо кандидати за чланство у ЕУ, а сада је одсуство јасног правца којим би земља требало да иде ослабило проевропске и оснажило евроскептичне снаге и неутемељена размишљања да европски пут има алтернативу

Ђинђић није одустајао од свог циља упркос претњама и упозорењима. Мислио је да се ретко пружа шанса као што се њему пружила, да уз подршку Европе и САД реформише земљу. И данас ми се враћају његове речи: „Многи су покушали да створе модерну Србију, али нису успели. Желео бих да то овој генерацији политичара успе”

После свих ових година, без обзира на медијску представу, мој закључак је да је стварно много оних који нити воле нити поштују Зорана и, усудићу се да кажем, којима као да није довољно што је убијен. Сви они могу да се поделе у две групе: на оне који га нису разумели, и на оне који су га врло добро разумели. Вероватно су припадници прве групе бројнији, а друге – сигурно много утицајнији

Без обзира на то што отпор прихватању европског плана у Србији није очекивано видљив, постоји разлог зашто су се западне дипломате изразито ангажовале на смекшавању српске јавности уместо притисака на власт

Ништа није готово иако је велики корак направљен. Индикативно је да није било спонтане реакције незадовољне јавности, што не значи да је побуна сасвим искључена: протест десне опозиције заказан је за 17. март

У ставу патријарха о преговорима о Косову није било ни трунке одлучности, својствене говорима о Еуропрајду, програму из биологије за основце или „спутавању“ ђака да похађају веронауку. Очигледно је да ако покаже сарадљивост, не отежавајући Вучићу, СПЦ следује очување привилегованог статуса

Када је 1998. сукоб на Косову почео да ескалира, многи украјински медији заузели су прозападну позицију у извештавању о тим догађајима. Али било је и оних који су отворено подржавали српску страну. Нажалост, званичан став украјинских власти у вези са ваздушном кампањом НАТО против СРЈ остао је ван пажње новинара и експерата, а тиме и саосећајност Украјине са српском државом и народом

Убиство Ђинђића билo је генерална проба колективног убиства земље и нације. Под канџама смо удружене гомиле глупака, неваљалаца и лажова, застрашујуће неписмених појединаца свих фела који једино искрено настоје да се одрже на власти

Тешко да је министарка Маја Поповић, најављујући „тектонске промене“ у правосуђу, лично веровала у њих. Па, време је да поверује – поштени тужиоци не само да су на улици већ се из све снаге боре за своје предмете, док је онима који су задужени за опструкцију тих предмета остало само да се још чвршће ухвате за Вучићеве панталоне

Како је бивши санитарни инспектор, а после тужилац који је критиковао главну тужитељку и министра правде, преко ноћи стекао наклоност тужилачке врхушке и власти и постао човек од поверења за контролисање поступака

Изгледа потпуно јасно да се на Савском тргу планира нови Историјски музеј савременог виђења српске историје. Kруне су само детаљ мозаика, али и одлична илустрација фалсификовања историје, тачније садашњости, која је толико тешка и мрачна за већину грађана, да се ушећерена средњовековна култура нуди као маштовит супститут живота

Од када је Вучић 2012. оформио радну групу за спас Црвене звезде и на чело поставио Џајића, овај наредних година није пропуштао прилику да се одужи. Тако је 2013. саопштио да је „много срећан“ ако први потпредседник Владе има лепо мишљење о њему, а 2016. је изјавио да ће гласати за Вучића. Немања Видић није имао такве изливе емоција, чак је прошле године и гласао за Здравка Поноша

Док актуелни министар грађевинарства приходе од конверзије уз накнаду од 2,5 милиона евра годишње наводи као пример „клања вола за кило меса“, јер је та одредба зауставила градњу у Србији, за критичаре би њено укидање било „највећа пљачка“, којом би држава била оштећена за више десетина милијарди евра

Да ли је НБС закаснила или није са затезањем монетарних узда, ко је крив за високу инфлацију, а ко за буџетски дефицит и пред каквим се све искушењима и даље налази српска економија

Путинов режим настоји да два века стари експанзионизам сада представи као темељ историјског права на ширење сфера политичких утицаја, иако је тек поткрај 18. века највећи део данашње територије Украјине и потпао под Руско царство

У орвеловској дистопији у коју се претворила модерна Русија, супротстављање рату уз истовремени допринос култури доживљава се као супротстављање култури

Након што су канадска влада и Европска комисија забранилe запосленим у својим институцијама да користе Тик-ток, исто је учинила и Бела кућа, због сумње да се подаци о корисницима шаљу кинеској влади. С друге стране, Пекинг овакве поступке сматра наставком притисака, које већ трпи и због односа према украјинском сукобу

Зависно од политичке перспективе, на Ели Шлајн, прву жену на челу Демократске партије, гледа се као на неког ко би посусталу странку могао да препороди - или је поведе на пут без повратка

Приче о нама већ су испричане, све што нам се десило некоме се дешавало пре нас. Важно је да препознамо своју причу: који мит кореспондира са мојом животном ситуацијом, какве маске носимо, које карактере играмо, каквим стилом, каже ауторка романа „Клара, Клариса“, који се нашао у најужем избору за НИН-ову награду

Срећан сам што сам живео слободно. Срећан сам и што сам снимао филмове, који су одисали том слободом. И мени не требају сада нека посебна ослобађања, јер сам одувек био слободан човек, каже чувени глумац којег смо срели на Фесту, где је представио свој нови филм „Мој комшија Адолф“

1944-2023.

У разноврсној понуди предстојећег фестивала, издваја се трупа Интроданс из Холандије и већ одраније познати кореограф Сиди Ларби Шеркауји који је осмислио једну од три представе на музику Баха

У овим тешким временима по председника, а самим тим и по Србију, постоје они који ће учинити макар и неки мали гест не би ли му разгалили душу. Док је био послом у далеком Катару баш у време свог рођендана, син Данило је, са младима из СНС-а, на Ушћу запалио 200 бакљи и тако оцу честитао рођендан. Штедело дете од плате и направило бакљаду

Или: ако се Радио Београд, од пре неки дан, не чује на Сувој планини, значи ли то да Србија више не постоји