|
|
 |
| Роман године |
2007. Драган Великић "Руски прозор"
Жири, који је радио у саставу Милан Влајчић (председник), Мило Ломпар, Александар Јовановић, Стеван Тонтић и Слободан Владушић, одлуку је донео већином гласова (3:2). За Великићев роман гласали су Милан Влајчић, Александар Јовановић и Слободан Владушић, док су роману Гордане Ћирјанић „Пољубац“ глас дали Мило Ломпар и Стеван Тонтић.
У најужем избору били су и „pH роман“ Драшка Милетића и „Феликс“ Владимира Кецмановића.
НИН: Пет пута сте били у најужем избору?
Драган Великић: Да. Први пут је било са „Виа Пула“. То је једини пут када је недобијање награде представљало успех, јер сам био писац са првим романом, а ушао у НИН-ово финале. Потом је то био „Астраган“, па „Северни зид“, чини ми се да сам и са „Хамсином 51“ био, ваљда међу три или четири, нисам сигуран. То мој син Вид води прецизну евиденцију. Затим „Случај Бремен“...
Јесте ли сваки пут чекали награду?
- Касније не. Али, када сам објавио „Виа Пула“, Игор Мандић је био књижевни критичар НИН-а и за мене је то значило кад Игор Мандић пише, па било како да пише, то је већ референца. Сећам се да сам отишао на море и вратио се. Срео ме је уредник Драган Лакићевић и рекао: Јеси ли видео шта је Игор написао. Имао сам трему, па питам: па, шта је? Он каже: Панегирик је написао! И ја одмах купим НИН, Огледало критике, и сећам се реченице када Игор Мандић каже: Сасвим глатко, без проблема, првенац Драгана Великића „Виа Пула“ улази у главну композицију савремене југословенске прозе. То је реченица која је за младог писца заиста значила, али НИН-ову награду нисам очекивао.
Када сте је очекивали?
- Кад је био „Астраган“, кад је био „Северни зид“. После тога више нисам. Ове године јесам, али то не можете никад да знате.
Које је ваше прве сећање везано за НИН-ову награду?
– Дошао сам на студије у Београд 1972. године, мислим да је тада Милош Црњански добио за „Роман о Лондону“, али ја га нисам читао тада, бавио сам се музиком. Онда Данило Киш. Међутим, сећам се кад је добио Драгослав Михаиловић, заправо његовог се интервјуа одлично сећам. Имао сам своју архиву, коју и данас имам, веома класификовану – интервјуи, прозни текстови, занимљивости из света итд, репортаже, путописи...Сећам се и Тишминог интервјуа.
|
| Приступ за чланове |
 |
|
 |
| Мисли |
|
Александар Јовановић Ћута, народни посланик
Драго ми је да председник прима јефтине поклоне од колега државника. Једино што тај сат иде уназад, јер се Србија већ десет година креће уназад.
Прочитајте све мисли  |
|
|
