Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   10.12.2022. 02:35
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 

 

Роман године

2009. Гроздана Олујић "Гласови у ветру"

На састанку одржаном 5. Јануара, НИН-ов жири критике у саставу Милан Влајчић, председник, Александар Илић, Александар Јовановић, Мило Ломпар и Младен Шукало, после свеукупне критичке расправе о 133 дела, у најужи избор одабрао је осам романа: Рајко Васић: „Прсти лудих очију“, Звонко Карановић: „Три слике победе“, Жарко Команин „Љетопис вјечности“, Гроздана Олујић „Гласови у ветру“, Сандра Петрушић „Таоци“, Ђорђе Писарев „А ако умре пре него што се пробуди“, Дејан Стојиљковић „Константиново раскршће“, Мирјана Урошевић „PARK carmen Machado“.

За роман Гроздане Олујић гласали су Јовановић, Ломпар и Шукало, а за други роман у најужем избору, „Љетопис вјечности“ Жарка Команина, гласали су Влајчић и Илић.

НИН: По суду НИН-овог жирија „Гласови у ветру“ су роман. Да није можда реч и о вешто скривеној бајци или песми у прози где се преплићу збиља и сан?

На неки начин „Гласови у ветру“ су све то скупа, јер живот је и сан и јава, а бајка о трагању за срећом, љубављу, идентитетом лако може постати роман.

Шта се ту крије? Пропаст целе једне епохе? Пропаст једног начина живота, истанчаног осећаја за праведност и лепоту оличеном у породици Арацки? Фатални кругови судбине од којих се не може побећи ни на други крај Атлантика?

Живот човеков носи у себи више слојева но што се у најфантастичнијем сну може замислити. Није случајно Достојевски забележио да је стварност човекова фантастичнија од најфантастичније приче. Коначно, прича је оно што остаје. Када нестане сећање, ишчезне прича, нестаје и све оно за шта је вредело живети и борити се, чезнути и трагати као што Данило Арацки трага за несталим братом, истином о судбини Арацких.

Рекосте да су се „Гласови у ветру“ таложили годинама...

Можда и целих тридесетак година док се све то што се слагало у сну и сећању није преточило у сагу о Арацкима, сагу о лепоти и уклетости.




Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли

Александар Вучић, председник Србије и СНС

Изабрали су најгори српски олош, са дна каце, Рашића и Раду Трајковић, не постоје гори, који ничије поверење у Србији немају, али имају поверење Аљбина Куртија и западних агентура. Мисле да ће тиме да нас уплаше. Нема проблема. Можете да уништите председника Србије, да организујете протесте у Србији, да ме убијете. Али за мене је КиМ највећа српска светиња, за мене је Србија светиња.

Прочитајте све мисли


 
Услови коришћења | Terms of use
eNIN iPad
НИН online
Copyright © 2006