Referendum kao ucena: Šta stoji iza Dodikove najave promene zakona

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik opet se poigrava osećanjima građana BiH i opet to radi na isti način kao nebrojeno puta dosad - kada god je to njemu potrebno iz rukava izvuče najstrašnju bosansku reč - referendum.

Ovog puta to se dogodilo samo jedan dan nakon ročišta na suđenju Dodiku i vršiocu dužnosti direktora Službenog glasnika Republike Srpske Milošu Lukiću. Njih dvojica su optuženi da su "svesno i znajući" da je visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit doneo odluku kojom se sprečava stupanje na snagu „Zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH“, preduzeli službene radnje u cilju nastavka zakonodavnog postupka. Pojednostavljeno, Dodiku se nisu svidele odluke Ustavnog suda, pa donosi zakon kojim takve odluke ne važe, a onda Šmit, koji na to ima pravo, poništava Dodikov zakon, za šta opet Dodik ne mari, već nastavlja po svom. I za to biva optužen.

Samo jedan dan posle ročišta 7. decembra, koje nije održano jer je odbrana tražila da se proces premesti iz Sarajeva u Banjaluku, a sud to odbio, Dodikov Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) objavio je da će 12. decembra predložiti nacrt zakona kojim se, između ostalog, menja važna stavka o referendumu. Predlogom je, naime, predviđeno da se promeni pravilo prema kom je referendum uspeo ako se za jedan od predviđenih odgovora izjasni više od polovine upisanih birača, već da se ta granica spusti na više od 50 odsto izašlih na izjašnjavanje.

Na taj način se znatno povećavaju šanse za uspeh referenduma, bilo kakvog, ali svi u BiH dobro znaju na koji referendum Dodik tačno misli, pošto tim referendumom preti kada god mu to zatreba - na onaj o nezavisnosti Republike Srpske.

Razlika između 50 odsto izašlih na izjašnjavanje i 50 odsto upisanih u birački spisak je ogromna. Setimo se samo referenduma o donošenju Ustava Srbije iz 2006. godine, koji je trajao dva dana, i na koji je prvog dana izašlo samo 17,5 odsto upisanih u birački spisak. Drugog dana se cela zemlja napregla da referendum uspe, građani su celog dana preko medija pozivani da izađu, čak je to radila i Srpska pravoslavna crkva, a ostalo je zabeleženo da je prvi put svoje pravo da se pojavi pred glasačkom kutijom iskoristio i tadašnji patrijarh Pavle. Na kraju se nekako došlo do više od polovine upisanih, ali je posle toga Zakon o referendumu u Srbiji promenjen i to baš na način na koji to sada hoće da uradi Dodik.

Poslednjih referendum u Srpskoj opdržan je pre sedam godina i tada je odlučeno da se 9. januar slavi kao dan RS.

Prema poslednjim podacima Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine, u birački spisak je na području Republike Srpske upisano oko 1,27 miliona osoba. Vlasti nemaju zvanične podatke koliko njih živi ili radi u inostranstvu, a u BiH ne postoji zakonska obaveza da neko ko ne živi u BiH mora da bude ispisan iz biračkog spiska.

Zakon prepisan od Hrvatske ili Srbije

Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine RS i lider Ujedinjene Srpske koja je deo vladajuće koalicije, kaže da u Srpskoj ne planiraju referendum. Iako Stevandić, kao jedan od predlagača zakona, kaže kako će zakon u RS biti "usklađen s hrvatskim zakonom koji je evropski", on će ipak, piše Radio slobodna Evropa, biti usklađeniji s važećim zakonom u Srbiji. Prema Zakonu o referendumu u Hrvatskoj, uslov da se smatra uspešnim je da na referendum izađe "većina od ukupnog broja građana upisanih u birački popis".

Politička analitičarka Fridrih Ebert Fondacije iz Banja Luke Tanja Topić podseća za NIN da je zakon o referendumu i građanskim inicijativama usvojen u entitetskom parlamentu pre 13 godina i da mnu je prethodila Dodikova inicijativa o samostalnosti.

"Usvajanjem zakona 2010. legalizovano je pravo na referendum. Treba ovdje jasno naglasiti da je to dopušteno samo u okviru nadleznosti Narodne skupštine RS. Entitet ne može raspisati referendum o drzavnom pitanju, tako da pitanje mora biti u skladu sa Ustavom BiH“, kaže Topić za NIN. Ona dodaje da je stvar, ako se gleda Dejtonski sporazum, koji je deo ustava BiH, poprilično jednostavna: "Prema sporazumu entiteti nemaju pravo otcepljenja".

„Ova najnovija inicijativa o referendumu nosi jednu zanimljivu novinu, referendum je uspio ukoliko je za njega glasala većina izašlih, a ne upisanih građana, što u praksi znači da na referendum može izaći i šest osoba, a uspješan je ako su za njega glasali predsjednik entiteta, premijer i član Predsjednistva BiH“, ukazuje Topić.

 

EPA / Andrej Cukić Reklama za predsedničke i parlamentarne izbore 2022.

 

Indikativno, priča o referendumu izbila je u prvi plan tokom suđenjem Dodiku. Njemu je kao kazna, zaprećeno zabranom bavljenjem politikom. Više o tome čitajte ovde.

„Apsolutno je tačno da Dodik referendum koristi kao ucenu, kako međunarodnih zvaničnika, tako i domaćih političkih aktera u BiH. Dovoljno je da zagrmi kako će se RS izdvojiti iz BiH i već je dobio što je naumio. Međunarodna zajednica je naivno verujući da je ključ stabilnosti BiH u Dodikovim rukama zaklopila oči pred ozbiljnim udarima na slobodu medija i mišljenja, ugrožavanje ljudskih prava, omalovažanje i degradaciju institucija, posebno pravne države. Upravo u ovoj referendumskoj igranci Dodik deceniju drži građane kao taoce. Taman kad uhvate malo zraka između dve pretnje referendumom, naiđe neki novi politicki cunami. Tako i ovaj sa sudskim procesom“, kaže Topićeva.

Ona dodaje da Dodik ponavlja kako je pitanje referenduma zapravo zaštita Ustava BiH i navodi kako sprovodi mirni razlaz i secesiju, a u isto vreme ne poštuje Ustavni sud BiH, instituciju koju je taj ustav postavio.

"Zabranjuje sprovođenje odluke suda i stavlja znak jednakosti između sebe i RS. Teško je razumjeti šta hoće najveći demokrata među Srbima i najveći Srbin među autokratima“, dodaje Topić.

Secesija je neustavna

Visoke diplomate su, međutim, upozorile da bi secesija bila neustavna i dovela do toga da međunarodni nosioci dužnosti, koji i dalje imaju značajna ovlašćenja u Bosni i Hercegovini, smene Dodika, pisao je ranije briselski Politiko. Prema tom mediju, mnogi političari, diplomate i analitičari veruju da bi proglašenje nezavisnosti Republike Srpske podstaklo novi sukob u Bosni i Hercegovini i možda nasilje i negde drugde na Balkanu, jer bi i druge etničke grupe pokušale da prekroje državne granice. 

Dok građani postaju umorni od priče u referendumu Topić kaže da se Dodik u međuvremenu hvali prijateljima u Evropi koji su spremni da mu priznaju nezavisnost.

"Prijetnje referendumom bi mogle ostati pucanj u prazno, jer je RS jedan od najsiromašnijih prostora u Evropi, u finansijskim dubiozama koje se bez podrške s mrskog Zapada ne mogu sanirati. Sve važne resore u državi kontroliše Dodikov SNSD sa koalicionim partnerima, koji je u prilici da sve procese i odluke blokira. Za nezavisnost nema novaca, a i političari iz Federacije su u više navrata istakli da je miran razlaz nemoguć. Najgori je upravo status quo u kojem se referendum o osamostaljivanju pokazao dobrim sredstvom za održavanje na vlasti“, objašnjava analitičarka Tanja Topić.

Samo od 2006. do 2015. godine Dodik je referendumom pretio više od 30 puta. U međuvremenu je uspeo da sprovede jedan, o danu državnosti 9. januara. To izjašnjavanje je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim, a rezultati referenduma nisu bili objavljeni u Službenom glasniku.

„Raspoloženje građana RS prema referendumu o nezavisnosti teško je procijeniti. Ako je suditi prema broju onih koji su podržali kampanju "Granica postoji", a uglavnom su to bili stranački funkcioneri vladajućih partija, onda za nezavisnost ne postoji većinska podrška. U to vrijeme čuli smo i oponentne glasove gdje su mnogi građani, posebno u Hercegovini i dijelovima RS u blizini Sarajeva, podržali tezu da većina građana u tim područjima egzistenciju osigurava radeći u Federaciji BiH“, zaključuje Topić.