Šta piše u rezoluciji EP o izborima u Srbiji: Prekid finansiranja ako je bilo krađe, uslovljen put u EU

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su rezoluciju o izborima u Srbiji, a njome navode da decembarski izbori "odstupaju od međunarodnih standarda", uz "izveštaje o široko rasprostranjenim nepravilnostim" i poziva na međunarodnu istragu. Poziva se i na uslovljavanje napretka ka EU, kao i stopiranje finansiranja iz EU fondova ukoliko srpske vlasti ne primene preporuke OEBS i ako se dokaže da su umešane u izborne prevare.

Rezolucija Evropskog parlamenta (EP) koja se bavi izborima u Srbiji poziva se na ranije rezolucije tog tela o Srbiji, izjave visokog predstavnika za spoljnu politiku Žozepa Borelja i komesara za proširenje Olivera Varheljija, kao i međunarodnih posmatračkih misija (I-EOM, Savet Evrope, ODIHR, OEBS), te otvoreno pismo predsedavajućih spoljnopolitičkih komiteta više EU država.

U rezoluciji se podseća da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspisao vanredne parlamentarne izbore posle masovnih ubistava u "Ribnikaru" i Duboni i Orašju, tvrdeći da to radi na poziv opozicije, te dodaje da su svi izbori u Srbiji od 2012. godine, osim jednih, bili vanredni. Takođe, podseća se da su za isti dan raspisani i lokalni izbori u 65 lokalnih samouprava, uključujući i Beograd, posle ostavki lokalnih čelnika, "što nije dobra i dugogodišnja praksa". Kako se navodi, izbori su raspisani usred rastuće društvene nejednakosti, a bili su u znaku negativne prakse bez presedana, zastrašivanja, napada na političke protivnike i novinare.

Srbija nije implementirala ključne preporuke

"Pre samog izbornog dana, Srbija nije implementirala ključne preporuke OEBS/ODIHR i Venecijanske komisije, uključujući one koji se odnose na jednaku zastupljenost i sprečavanje zloupotrebe javnih funkcija i resursa, odvajanje zvaničnih dužnosti i kampanje, kao i na efektivne mehanizme za sprečavanje zastrašivanja i pritiska na glasače, uključujući i kupovinu glasova", piše u rezoluciji.

Celokupna kampanja bila je znaku ekstremne polarizacije, agresivne retorike, ličnih diskreditacija, verbalnih zloupotreba, uz pritisak na zaposlene u javnom sektoru, zloupotrebu javnih resursa i podsticanje glasačkih šema, što je sve povećalo zabrinutost za mogućnost glasača da se slobodno opredele, stoji u rezoluciji. Takođe, navodi se da je u javnosti zamagljena linija između države i vladajuće partije, dok su ruski mediji Sputnjik Srbija i RT Balkan aktivno doprinosili širenju dezinformacija, suštinski o opozicionim kandidatima.

"Kampanjom je dominirao predsednik Vučić, iako nije bio kandidat na izborima, a imao je centralnu ulogu u svakodnevnoj kampanji, dok je lista SNS nosila njegovo ime. Nadzorna tela za kampanju i elektronske medije ostali su neefikasni u sprečavanju kršenja propisa tokom izbornog perioda", piše u rezoluciji.

Konstatuje se da je "veliki broj preminulih ostao u biračkom spisku", te da su zabeležene brojni izborni nedostaci, uključujući kršenje tajnosti glasanja, brojne primere grupnog glasanja, kao i izolovanih fizičkih napada.

Podseća se da su najteže optužbe o neregularnostima zabeležene u Beogradu, gde su bili prisutni "fantomski glasači" iz drugih gradova i država, koji su registrovani u stanovima u kojima nisu živeli, te dovoženi autobusima. U rezoluciji se citira i nalaz CRTE da je u Beogradu bilo najmanje 30.000 "fantomskih birača".

Nezavisne organizacije iznele dokaze o krađi

"Srpske vlasti negirale su neregularnosti, dok su i srpski predsednik i mediji pod kontrolom Kremlja optuživali druge države za mešanje u izborni proces na brutalan način, ali nisu dostavili nijedan suštinski dokaz. Premijerka Brnabić zahvalila se javno ruskoj obaveštajnoj službi za obezbeđivanje informacija o planiranim aktivnostima opozicije. Širenje ruskih dezinformacija i narativa ostaje trajni problem u Srbiji, posebno tokom izbornih kampanja, a Kremlj je osudio proteste protiv pokradenih izbora kao Zapadni pokušaj da se smeni vlada i orkestrira Majdanski puč", piše u rezoluciji EP.

Navodi se da su nezavisne organizacije iznele konkretne dokaze o izbornoj prevari, a da su ih zbog toga napadali vladini zvaničnici, umesto da te dokaze istraže.

Vladavina zakona i funkcionisanje demokratskih institucija suštinski su izazov za proces pridruživanja Srbije EU, konstatuje se u rezoluciji.

Rezolucijom se konstatuje da "srpski parlamentarni i lokalni izbori, održani 17. decembra 2023, odstupaju od međunarodnih standarda i posvećenosti Srbije slobodnim i poštenim izborima", te da je bilo sistematskih zloupotreba institucija i medija da bi se stekla nefer i nepoštena prednost i da "se ne može smatrati kako su izbori održani u fer uslovima" uz "izveštaje o široko rasprostranjenoj i sistematskoj prirodi prevara koji kompromituju integritet tih izbora".

Široki dokazi, do kojih su došli strani i domaći posmatrači, mogli su da izmene rezultat izbora i mogli su da na kritičan način utiču na rezultate lokalnih izbora u Beogradu, posebno, te da ozbiljno podriju legitimitet parlamentarnih izbora, konstatuje se.

Sprovesti nezavisnu međunarodnu istragu

Rezolucijom se poziva na "nezavisnu međunarodnu istragu od strane uvaženih međunarodnih pravnih eksperata i institucija" koje bi istražile neregularnosti na parlamentarnim i lokalnim izborima, posebno u Beogradu, gde su izveštaji o migraciji birača nadilazili i one iz izveštaja posmatrača OEBS.

EP poziva Evropsku komisiju da pokrene inicijativu za slanje ekspertske misije u Srbiju koja bi ispitala situaciju u vezi sa izborima i postizbornim razvojem događaja, kako bi "posredovala u uslovima za uspostavljanje neophodnog društvenog dijaloga kojim bi se obnovilo javno poverenje u institucije".

U rezoluciji se izražava žaljenje zbog izostanka institucionalnog odgovora na optužbe o umešanosti funkcionera u izborne zloupotrebe, što "doprinosi atmosferi nekažnjivosti i osigurava nastavak ove prakse" i dodaje da neke od izbornih nepravilnosti predstavljaju potencijalno kršenje srpskog zakona i Ustava.

Takođe, izražava se žaljenje zbog nedostatka krivičnog gonjenja i sankcija u vezi sa prekršajima tokom izbora, uključujući ozbiljne navode o nezakonitoj manipulaciji biračkim spiskom i pravima, pritiscima, zastrašivanju građana i kandidata, slučajevima korupcije, falsifikovanja....

Srpske vlasti se rezolucijom pozivaju da istraže, procesuiraju i privedu pravdi odgovorne za bilo koji krivično delo tokom izbora i bilo koji napad na studente.

Osuđuju se "orkestrirani napadi" zvaničnika Srbije na međunarodne i domaće posmatrače.

Rezolucijom se poziva vlasti Srbije da obezbede institucionalno rešenje za prevazilaženje tekućih problema, pozivaju se parlament i Vlada da učine sve napore kako bi funkcionisali efikasno i bez opterećenja stalnih kampanja i vanrednih izbora. Takođe, vlasti se pozivaju da obnove biračko poverenje i donesu transparentne izborne procedure i da u tome u potpunosti sarađuju sa ODIHR, EU i Savetom Evrope.

Poziva se Srbija da implementira preporuke OEBS/ODIHR, a posebno u vezi sa biračkim spiskom kako bi se sprečile migracije birača i zloupotrebe sa upisanim preminulim biračima, budući da se, kako se dodaje, već primećuje porast broja birača u kojima će biti održani lokalni izbori ove godine.

Osuđuje se odsustvo medijskog pluralizma tokom kampanje, kao i dezinformacije i neetičko i pristrasno izveštavanje u korist vlasti, te upozorava da je veliki broj medija pod uticajem ili ih kontroliše vlada, što rezultira nejednakim statusom opozicionih kandidata tokom kampanje. Takođe, izražava se žaljenje zbog "sveprisutnosti predsednika Srbije koja je preplavila kampanju".

U rezoluciji se tvrdi da, uprkos novim zakonima o medijima, stanje i pluralizam u medijima su se pogoršali, dok je regulatorno telo REM zanemarilo obaveze da prati kampanju u medijima.

"Srbija je, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, nedovoljno implementirala osnovne međunarodne i evropske demokratske standarde. Pozivamo vlasti Srbije da obezbede garancije da postoje dovoljne demokratske garancije za sledeće lokalne izbore 2024, kao i za buduće izbore", dodaje se.

Takođe, rezolucijom se ukazuje na važnost slobode govora i prava da svi imaju mogućnost mirnih protesta, te se osuđuje disproporcionalna upotreba policijske sile protiv mirnih demonstranata koji su protestovali protiv izbornih nepravilnosti, kao i to što su pojedini demonstranti, koji su uhapšeni na protestu 24. decembra, imali prestrog tretman u policiji i pred pravosuđem.

Uslovljeni pregovori, suspenzija finansiranja

Osuđuju se i "neosnovani navodi srpskih vlasti da su zemlje članice EU umešane u organizaciju postizbornih protesta" i žali zbog toga što su "protesti korišćeni kao izgovor za širenje anti-EU narativa u medijima bliskim vladajućoj partiji".

Takođe, EP žali i zbog odsustva kritike od strane Evropske komisije, posebno komesara za proširenje, u vezi sa brojnim otpužbama za izborne nepravilnosti.

"Ponavljamo stav da bi pregovori o pristupanju Srbije trebalo da napreduju samo ukoliko ta zemlja načini značajan progres u reformama u vezi sa EU, uključujući punu primenu preporuka OEBS/ODIHR i Venecijanske komisije. Pozivamo EK i Savet da primene oštru uslovljenost. Pozivamo i na hitan početak provere davanja novca srpskoj vladi kroz IPA III programe i druge finansijske instrumente. Ukoliko srpske vlasti ne žele da primene preporuke ili ukoliko se dokaže da su umešane u izbornu krađu, pozivamo na suspenziju EU finansiranja", stoji u rezoluciji.

EP poziva i ustanove EU da "blisko prate postizborno stanje u Srbiji i podrže reforme za jačanje demokratije i pomoć Srbiji u napretku na putu ka EU"

Rezolucija se prosleđuje Evropskom savetu, Komisiji, potpredsedniku Komisije, visokom predstavniku za spoljnu politiku, vladama i parlamentima država članica, predsedniku, Vladi i Narodnoj skupštini Srbije, parlamentarnim skupštinama OEBS i Saveta Evrope.