Duško Vujošević za NIN: Vlast neće mirno prepustiti Beograd

Beograd je veoma važan za onoga ko vlada Srbijom, tu su glavni ekonomski resursi. Beograd je u svakom smislu glavni grad i vlast ga neće mirno prepustiti. To su jasno pokazali na ovim izborima organizujući migraciju glasača iz Republike Srpske i iz drugih gradova Srbije. Oni i raspisuju lokalne izbore u različitim terminima jer im to omogućava selidbu glasača - rekao je u intervjuu NIN-u proslavljeni košarkaški trener Duško Vujošević.

Da li mislite da će vlast pristati da ispuni bilo koji od uslova opozicije i inicijative Proglas, odnosno reši nepravilnosti koje je zabeležio ODIHR i da li za to ima vremena pre lokalnih izbora? 

Vremena možda ima, ali Vučić neće promeniti ništa bitno što će mu dovesti u pitanje pobedu u Beogradu. 

Šta opozicija može da uradi?

Ona mora da se oslanja više na sebe i na građane, a manje na međunarodne organizacije. One imaju svoje interese i čak sam iznenađen u kojoj su se meri neke od njih angažovale, suprotstavile Vučiću, naglašavajući koliko je bilo nepravilnosti i kriminala na izborima. Opozicija mora da vodi građane, a građani moraju da se izbore za svoje dostojanstvo i dostojanstvo zemlje u kojoj žive.  

Građani su izašli na ulice posle izbora, da li mislite da ih je bilo dovoljno?

Sada ih sigurno nije bilo dovoljno, ali bilo ih je dovoljno posle trećeg skupa u maju prošle godine, nakon strašnih događaja u „Ribnikaru“. Međutim, tom demonstracijom velikog nezadovoljstva ljudi veoma je loše upravljano od strane opozicije, od strane onog organa koji je sam sebe proglasio telom koje vodi proteste. Ispostavljen je preveliki broj zahteva umesto da ih svedu na ono što je najvažnije i što je ostvarivo, i da se na tome insistira. Taj momenat je propušten, Vučić je uveo zemlju u skraćenu školsku godinu, stigli su leto i godišnji odmori, vlast je uspela da sve razvuče vremenski, a u tome su joj svesno ili nesvesno pomogli ljudi iz opozicije. U oba slučaja oni snose veliku odgovornost.

NIN / Snežana Krstić

Da li opozicija treba da izađe na lokalne i beogradske izbore?

Nisam siguran. Mislim da pod ovim uslovima ne treba, a mislim i da je opozicija izgubila onaj momenat kada je trebalo da osvoji Beograd. Neka istraživanja javnog mnjenja stvarno pokazuju da su šanse opozicije bile veće pred decembarske izbore, nego što su sada. Ponavljam, opozicija se mnogo oslanja na međunarodne faktore. Bivša Jugoslavija imala je dosta svojih mana i morala je da se apdejtuje, da postane višestranački sistem, ali je imala veće potencijale nego bilo koja od ovih malih zemalja danas. U današnjem globalističkom svetu veličina te Jugoslavije je bila minimalna veličina za državu sa kojom se ne može poigravati i koja nije satelit, čak ne stranih sila, nego ambasada stranih sila. Vučić to dobro zna i vrlo dobro pliva u toj situaciji.

U opozicionim krugovima vlada mišljenje da je Zapad blagonaklon prema Vučiću, da li je to tako?

Oni su se dogovorili prilikom dolaska naprednjaka na vlast, preciznije, sa gospođom Angelom Merkel. Posle sastanka Merkelove i Borisa Tadića, na kom on nije pristao na potpisivanje ugovora kakav je Briselski, koji je kasnije Dačić potpisao pod ingerencijom Vučića, Merkelova mu je rekla da ima onih koji čekaju u redu da sve to prihvate i od tog momenta Ambasada Nemačke, države koja je jako uticajna u Evropi, počela je da radi protiv Tadića, a za ljude koji su bili spremni za isporučivanje Kosova. U tom smislu je Vučić državnik jer je napravio od Kosova državu. On je prihvatio razne uslove, koji se pre svega odnose na Kosovo, ali sada postoje i neki drugi uslovi, litijum na primer. On sada mora da isporuči naš čist vazduh, vodu i zemlju, da postanemo deponija za otpad evropskih zemalja, tržište jeftine radne snage i jeftine robe. Vučić pravi i lične usluge moćnim pojedincima i grupacijama sa Zapada, kao što je davanje zgrade Generalštaba. On izlazi u susret Zapadu za sve što traže. Oni tako zadovoljavaju svoje interese, a za naše interese treba mi da se izborimo. 

Zašto ste ušli u politiku?

Partizan je osvajanjem vlasti od strane naprednjaka, pre svega Aleksandra Vučića, a zbog njegove mržnje prema tom klubu, došao u teško stanje, jer su protiv kluba počeli da se koriste resursi države, nije bilo nikakve pomoći, a sprečavan je i dolazak sponzora. Pre svega, Vučić reguliše stvari parama, on vlada parama, neke kupuje parama, neke nagrađuje parama, a neke kažnjava time što neće da im da novac, u kakvoj je situaciji bio Partizan. Ja sam aktivnije počeo da se bavim politikom u nekom vidu nužne odbrane dok sam bio predsednik JSD Partizan. Smatrao sam da ne mogu da budem predsednik Partizana a da se ponašam kao da se ništa ne dešava. I onda sam, bez političkog iskustva, ali sa dovoljno osećanja za pravdu, ušao u sukob i platio cenu. 

Bili ste, kao nestranačka ličnost, kandidat za gradonačelnika Beograda Tadićeve SDS na izborima 2022. godine. Zašto nije bilo mesta za SDS na listi Srbija protiv nasilja (SPN)?

To je pitanje za gospodina Đilasa, pre svih, i naravno za gospodu Aleksića i Lazovića. Oni su počeli da dele kolač pre nego što su postali spremni da ga osvoje. Tadić je imao dosta grešaka, to nije sporno, međutim, on je elementarno pošten čovek. On je sa pozicije predsednika države izašao bez ikakve materijalne koristi i on je čovek koji ima državničko iskustvo. Nije uspeo da se izbori sa jastrebovima u svojoj stranci, koji su materijalno veoma dobro prošli baveći se politikom. Oni su uspeli da kompromituju Demokratsku stranku. Znam da je Tadić bio spreman da zbog održavanja DS ide i ispod dostojanstva čoveka koji je bio častan predsednik. On je sigurno mogao da donese jedan broj glasova listi SPN, ali Đilas, Aleksić i Lazović nisu bili za to. 

NIN / Snežana Krstić

SPN je potpisala sporazum sa Novim DSS-om i Dverima. Ima li tu sad mesta za SDS? I da li mislite da je moguće promeniti vlast bez jedinstvene opozicione kolone?

Apsolutno ne. Svako ko je protiv jedne kolone ili zajedničke akcije, svesno ili nesvesno radi za Vučićevu vlast. A da li je moguće sada u Beogradu oboriti vlast i u najširoj koaliciji, nisam siguran, mislim da se raspoloženje građana promenilo i da bi pravljenje velike koalicije sada bilo proširivanje odgovornosti za poraz koji sledi. 

Šta mislite o inicijativi Proglas, o njihovim uslovima za izbore. Mogu li takve građanske inicijative da doprinesu?

Moraju da pokušaju da doprinesu, a da li to mogu, videćemo. U Proglasu ima ljudi koji su moji prijatelji, Vladan Kostić, koji se malo povlači, Peca Popović je moj veliki prijatelj, Bjelogrlića godinama poznajem. Njihovi stavovi i pogledi su normalni, oni traže nešto što bi trebalo da se podrazumeva, slobodne i poštene izbore. Ja podržavam njihove zahteve.  

Vučić je prošle nedelje rekao da nas u aprilu čeka rasprava o genocidu u Srebrenici u UN, a potom i pokretanje pitanja ratne odštete. Da li je to podizanje tenzija i šta to govori o karakteru vlasti? 

Vlast drži kontrolu u Srbiji bliskom saradnjom sa kriminalnim strukturama, veoma je koruptivna i napravila je ogromne pare koje joj daju ogromnu moć. Pogledajte Beograd, ova vlast ga je devastirala gradeći „Beograd na vodi“ na ovaj način, to su neke crne zgrade, nekvalitetno izgrađene, bez vođenja računa o estetici. Ruši se hotel „Jugoslavija“, prave sajam u Surčinu, pa samim tim nemaju potrebe da ruše stari Sajam, to je značajna arhitektonska celina. Sve se radi bez sluha i bez imalo osećaja za lepotu. Znale su i prethodne vlasti da uzmu neke lokacije, ali su ipak imali skrupula i srama da ne devastiraju grad. 

Ali postoji još nešto zbog čega sam ja protiv ove vlasti, a to je stvaranje ogromnih socijalnih razlika, i to ne na osnovu kvaliteta i rada, već na osnovu partijskih i kumovskih veza. Ovde nisu stvorene samo različite klase, stvorene su kaste.  

Često citirate stihove Arsena Dedića „Moj zanat mi je dao vrh sa kog ću pasti“. Šta mislite, kako će se završiti vladavina naprednjaka?

Mislim da neće mirno. Nikome ne treba zavideti pre nego što mu vidiš kraj priče. Inače, ja Arsena strašno volim, on je stvarno bio kantautor, pesnik koji peva svoje pesme. Veliki je čovek bio, i veliki mudrac. On je jedan od onih koje stalno slušam, uvek otkrivajući nešto novo, neki zarez, nešto što je rečeno ili nešto što nije rečeno.

Srbija je i u medijskoj sferi podeljena na dva dela, skoro da nema medija u kom se može povesti ozbiljan dijalog. Kako to prevazići?

Zbog kontrole medija i izbori u savremenom svetu dosta gube na smislu. Uticaj medija je ogroman, a kontrolišu ih ljudi koji imaju pare. Ili su vlasnici ili prikriveni vlasnici, pa utiču na uređivačku politiku. U Srbiji mediji određuju i ko će biti opozicioni lideri, ali ne stvara se tako lider, ja to znam po sportu, lider se stvara na terenu, to jest na ulici. Ne može ni vladika Grigorije da odredi da će 2027. kandidat na izborima da bude Sava Manojlović ili Miroslav Aleksić. Nemam ja vremena do 2027. Prođe mi život u građanskim ratovima i njihovim posledicama. U nacionalizmima i njihovim posledicama.  

Kako komentarišete optužbe da je sadašnji KK Partizan, pod Ostojom Mijailovićem, „državni projekat“? U tom kontekstu pojedini pominju i dolazak Željka Obradovića, koji je vrhunski trener. A napravljeni su dobri rezultati.

Prošle godine su rezultati bili mnogo bolji nego ove, a samo su okolnosti dovele do toga da se ne ode na fajnal for. Prvo je Panter u Madridu napravio to što je napravio, pa se desio 3. maj, pa je odigrana utakmica u Beogradu da bi se stvorio privid normalnosti, kasnilo se sa danom žalosti, u toj atmosferi nije bilo domaćeg terena... Da je ušao na fajnal for, u onoj inerciji, Partizan bi ga možda i osvojio. E sad, Vučić, kao što je upropastio Vaterpolo klub Partizan, jedan od najuspešnijih svetskih sportskih kolektiva, doduše ne sam, već uz pomoć nekih ljudi iz Partizana, uništio je i KK Partizan, sveo ga na to da nema ni minimalnih sredstava za život. Vučić je postavio i upravu FK Partizan, napravio je dogovor sa grupom onog policajca Nenada Vučkovića Vučka, sa Saletom Stankovićem Mutavim i Veljkom Belivukom, koji su tada vodili jug, a sve te pregovore je odrađivao Novak Nedić, šef kabineta Vučića i čovek za prljave poslove. Tako je vlast uz pomoć tih navijača postavila upravu u fudbalskom klubu. A za rezultate kluba i materijalno stanje snosi odgovornost onaj ko ih je postavio. A svaki zvezdaš koji je postavlja u Partizanu već radi perverznu stvar.

Vučić je i Košarkaški klub Partizan, opet uz pomoć nekih ljudi iz Partizana, doveo na ivicu propasti, a onda je u jednom momentu, pred neke izbore, shvatio da mu to ipak nije pametno jer je okrenuo protiv sebe prave navijače Partizana, pa je uradio dobru stvar na reanimaciji KK dovodeći Ostoju Mijailovića, koji je potom uradio veliki posao. Što se tiče Željka Obradovića, on je partizanovac, čovek koji može da bira gde će da radi, koji još uvek ne može bez košarke, vezan je za Beograd, za Partizan, oseća da ima neki dug prema Partizanu. On je odlučio da se vrati kada su stvoreni finansijski uslovi da se napravi dobar tim. Željko nije državni projekat, on je svoj, sa najiskrenijim namerama prema klubu. Dobio je budžet sa kojim može da bude konkurentan, što je prošle godine i bio u velikoj meri. Njegovo prisustvo mnogo znači i kada je u pitanju dolazak igrača, nije on surogat za pare, ali igrači lakše dolaze kada je on tu. Lakše se skupi i publika, pa je veća mogućnost da se dovedu i dobri sponzori, domaći, a možda i strani.

NIN / Snežana Krstić

Ko više voli Partizan, vi ili Željko?

Ne dozvoljavam nikome da ga voli više od mene, ali Željko ga stvarno voli. Tu je napravio prvi veliki uspeh, što ga je potpuno vezalo za klub i on sada pokušava da se izbori da klub bude sasvim svoj. Ne sme da se dozvoli da zbog nekih svojih stavova bude smenjen kao što sam ja smenjen. 

Vučić je prošle nedelje rekao da je država pomogla FK Partizan sa 3,2 miliona evra za evrolicencu, da su dugovi veći od 50 miliona evra, ali i da je Partizan omogućio državnim ekspertima da sagledaju situaciju u klubu i nađu rešenje.

Prvo, Crvenoj zvezdi je dato neuporedivo više. A drugo, za stanje u FK Partizan je najodgovorniji Vučić. On je postavljao upravu, on je koristio pojedine navijače Partizana da ruše Partizan. Dalje, on ne daje svoje pare, nego državne. Što se tiče ulaganja države u sport... Školstvo i zdravstvo su neophodni za zdravu državu, ali su neophodni i kultura i sport koji takođe nisu profitabilni. Druga je stvar u zemljama gde su ulaznice daleko skuplje, gde televizijska prava donose veliki novac, gde su jaki sponzori. Možda bi fudbal, a i to je pitanje, mogao da funkcioniše bez pomoći. Ali država mora da pomaže, na primer, košarci u kojoj je moguće sa mnogo manje para napraviti uspeh. Sa parama koje su u fudbalu dovoljne za preživljavanje, u košarci možeš da budeš prvak Evrope.

I Zvezda ima ogromne dugove, i tu se spominjalo 50 miliona. Kako će Partizan i Zvezda vratiti pare? 

A kako su ti dugovi napravljeni? Vučelić, Vazura... Njih su u Partizan postavili naprednjaci. Ranije su dugovi bili manji, a rezultati bolji. Na Dragana Đurića su svi bili besni, a on je uspevao u kontinuitetu da bude prvi. Ne ulazim u to da li je tu bilo ličnog interesa, ali je opšti interes bio realizovan. 

Ko su ljudi koji upravljaju srpskim sportom?

Ljudi koji se drže na kratkom lancu. Koji imaju u svom rancu dosta prljavog i koje je zbog toga lako kontrolisati. Na isti način kao što se Vučić drži od strane inostranog faktora, on ovde drži ljude na funkcijama koji znaju da su tu samo zbog njega, i onda se oni grčevito bore da on ostane na svojoj poziciji da bi i oni opstali.

Da li bi privatizacija rešila probleme, da li bi klubovi mogli da opstanu na tržištu? 

Ne. Klubovi u manjim sportovima sigurno ne, a fudbal je kod nas delimično privatizovan od strane navijača pa oni ne žele da prepuste vlasništvo.

Okosnicu KK Partizan danas čine stranci, osim Alekse Avramovića, nijedan domaći igrač ove sezone nema značajniju ulogu. U vaše vreme domaći igrači su imali više prostora. 

Drugo je to vreme bilo. Mi smo sa dva miliona igrali fajnal for. To sad više nije moguće. Nije, doduše, bilo moguće ni tada. S jedne strane, kvalitetni domaći igrači postali su skuplji od stranih igrača. S druge, FIBA je promenila pravila, pa sada klinac od 14 godina može da ode u Real ili Barselonu. Tržište je takvo, ono odgovara bogatima. Mi nismo uspeli da sa Hrvatskom, Litvanijom... napravimo lobi zemalja koje proizvode košarkaše. Za stvaranje igrača je potrebno vreme, a danas se sa ovolikim parama traži brz rezultat.

NBA ligom danas praktično dominiraju evropski košarkaši, Jokić, Dončić, Adetokumbo...

Pre 25, 30 godina to je bila nezamisliva stvar. Teško je bilo to probijanje leda, sa Divcem, Draženom, Kukočem... A onda je bilo i primera gde su Amerikanci napravili greške, pa su se jedno vreme malo zatvorili za evropske igrače. Od slučaja Miličić, koji je bio ogroman talenat, nažalost nije se posvetio, oni su dosta oprezniji prilikom dovođenja igrača. Igre Jokića i Dončića su pre svega posledica njihovog talenta. Jokić je izuzetak koji potvrđuje pravilo. Ni po čemu on ne može da bude primer. Ima taj kontraritam, on nosi košarku u DNK. A sve je radom usavršio a da pritom nije ni ekstra veliki radnik.

Kako gledate na odluku Jokića da ne igra za reprezentaciju prošlog leta?

Jokić svoj patriotizam treba da pokazuje tako što igra za reprezentaciju, a ne tako što podržava Vučića.  

Bivša Jugoslavija i Srbija su uvek imale odlične igrače i stručnjake.

Ono što pamtim, igračke veličine van standardnih merila ovde su bili Dalipagić, Ćosić i Kićanović, pa posle njih dolazi generacija čiji je predvodnik bio Dražen, a tu su bili i Danilović, Kukoč, Divac, Rađa... Đorđević malo manje kada je u pitanju Amerika, ali ogroman igrač u evropskim dimenzijama. A i pre svih njih Korać, pa Ivo Daneu. A tu je i odlična škola, treneri, da pomenemo Acu Nikolića, Ranka Žeravicu, pre njih Nebojšu Popovića, Boru Stankovića, Novosela, Skansija, Tanjevića, Ivkovića, Obradovića, Maljkovića, Pešića... Imali smo i odlične igrače i odlične stručnjake. 

NIN / Snežana Krstić

Da li ste za to da kvalitetni strani igrači poput Kevina Pantera dobiju pasoše i igraju za Srbiju?

U slučaju reprezentacije sam protiv.

Šta je važnije u košarci, talenat ili rad? 

Ne može da se odvoji. Opasno je ako nemate dobar odnos prema svom talentu. Talentovan čovek mora da radi više nego netalentovan.

Poznato je da naši treneri insistiraju na odbrani, a vi ste često pominjali selekciju šuta.

Mislim da je šut najvažniji. I karakter igrača. 

Respekt prema velikom imenu NIN

Želim da kažem da sam ja na ovaj intervju pristao zbog respekta prema velikom imenu NIN, kao i u nameri da pomognem da se očuva jedno slobodno glasilo. Da se očuva i NIN-ova nagrada. Ovo kažem povodom promene vlasništva i kolektivnog otkaza ljudi koji su NIN poslednjih godina časno vodili. NIN je časopis koji je kvalitet za našu štampu i nadam se da ćete vi koji ste došli uspeti da održite pravo na slobodu mišljenja i iznošenja stavova, bez cenzure i bez autocenzure. Meni je i čast da govorim za NIN. NIN je institucija koja mora da se održi.