Promena bez promene: Šta donosi dolazak Vučevića na čelo vlade

Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bilo je potrebno više od sto dana od poslednjih parlamentarnih izbora da saopšti ono što je javno najavio još pre dve godine – mandatar i sasvim izvesno novi predsednik Vlade Srbije biće Miloš Vučević. Mogao je predsednik Republike komotno da tu odluku obnaroduje onog momenta kada je postalo jasno da će SNS opet moći da formira parlamentarnu većinu, ali pravila političkog teatra nalažu suzdržanost. Veštački indukovana neizvesnost i inače je jedan od Vučićevih omiljenih začina – em se u javnosti stvara privid političke dinamike, em se kandidati za najviše funkcije drže na tihoj vatri, taman toliko da nijednog trenutka ne zaborave u čijoj su kuhinji. 

Tragovi koji vode do Vučevića bili su vidljivi godinama unazad. Najpre mu je poveren resor ministra odbrane, što je u Srbiji idealna pozicija za podizanje nečije prepoznatljivosti i bildovanja političkog rejtinga. Prethodne dve godine, Vučević je išao po kasarnama i vojnim vežbama slikajući se sa pripadnicima institucije u koju građani tradicionalno imaju najviše poverenja. Uostalom, nije slučajno i sam Vučić davne 2012. godine odabrao za sebe upravo poziciju ministra odbrane, a i danas voli da obilazi vojsku u kapacitetu „vrhovnog komandanta“. 

Prvo stranka, onda Vlada

Najzad, Milošu Vučeviću je pre Vlade poverena na upravljanje i Srpska napredna stranka. Time će se, jednom kada i formalno bude položio zakletvu, prvi put od 2017. godine najmoćnija politička funkcija naći u rukama predsednika najsnažnije političke stranke. Naravno, niko od Vučevića bolje ne razume razliku između papira i stvarnog života, što je jedan od preduslova za penjanje na stranačkoj lestvici.

TANJUG / Vladimir Sporčić

Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, naglašava da Vučevićevo imenovanje za mandatara vraća određeni balans u političku sferu, ali da to neće dramatično promeniti uspostavljene odnose u izvršnoj grani vlasti.

„Prirodno je da prvi čovek vladajuće stranke bude premijer, kao što je prirodno i da prvi čovek opozicije bude kandidat za premijera. Kod nas se, već godinama unazad, pribegava nekakvim mešovitim, hibridnim modelima gde se na premijerska i ministarska mesta postavljaju ljudi sa epitetom nestranačkih ličnosti. Dva najznačajnija primera toga su Ana Brnabić i Mirko Cvetković. Dobro je što je sada ponovo uspostavljena ta vrsta političke ravnoteže, ali u praksi postavljanje Vučevića neće promeniti ništa u načinu funkcionisanja Vlade. To će biti Vlada kontinuiteta, kako u pogledu kursa, tako i pogledu toga da će se sve krupne, strateške odluke donositi u koordinaciji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem“, kaže Klačar.

Politička moć u Srbiji oduvek se lepila za ličnosti i tek se incidentno poklapala sa ustavnim poretkom. Svojevremeno je Slobodan Milošević sa mesta predsednika Srbije odlazio na poziciju predsednika Jugoslavije, ali se njegova dominantna uloga nikada nije dovodila u pitanje. Po sličnom principu i Vučića prati moć gde god da ode. On je čvrsto držao poziciju u stranci do onog trenutka dok nije zacementirao nedodirljivost sopstvene pozicije. Brižljivo je gradio kult ličnosti do granice do koje je samo postojanje stranke nezamislivo bez njega. Danas SNS-a više nema ni u nazivu izborne liste ove stranke. A jednom kada je bio siguran da niko njemu ne može da uradi ono što je on uradio Tomislavu Nikoliću, postavio je Miloša Vučevića. 

Mesto lidera već zauzeto

Klačar ističe da je na kratak ili srednji rok teško zamisliti scenario u kojem bi Miloš Vučević poremetio političku dinamiku unutar SNS-a na sličan način na koji je to uradio Vučić 2012. Godine, kada je Nikolić podneo ostavku na mesto predsednika stranke. 

TANJUG / Vladimir Sporčić

„Pozicija Aleksandra Vučića unutar stranke, njegova popularnost kod članstva, garantuje da će ostati dominantna figura bez obzira na to što je prepustio predsedničku poziciju u stranci Vučeviću. Teško je povući paralele u odnosu na 2012. godinu, zbog toga što su tada Vučić i Tomislav Nikolić imali veći politički kapital nego što ga danas ima Miloš Vučević. Da bi takva promena uopšte došla na dnevni red, Vučević bi u jednom dužem periodu morao da akumulira značajnu političku moć. Ali, ni to ne zvuči previše uverljivo jer je SNS tako koncipirana da ima mesta samo za jednog lidera. Za razliku od Demokratske stranke, gde je paralelno postojalo više koncentričnih krugova političke moći, SNS je centralizovana i ta stožerna pozicija je namenjena isključivo Vučiću dok on ne odluči drugačije“, napominje Klačar. 

Miloš Vučević se dugo penjao do mesta mandatara. Vredno i strpljivo išao je polje po polje, poput pešaka u šahu koji dođe na drugi kraj table i postane jača figura. Ta promocija biće verovatno uvod u neku novu rokadu koja sledi tamo negde posle izbora 2027. Da nije tek jedan u nizu lokalnih funkcionera, već osoba od najvećeg Vučićevog poverenja, postalo je jasno kada je upravo on 2019. godine podneo krivičnu prijavu protiv predsednika i njegovog brata zbog umešanosti u slučaj Jovanjica. Naravno, Vučevićeva namera nikad nije bila da se ispita politička pozadina slučaja, već da se tužilaštvo instrumentalizuje i svede na portparola vlasti sa zadatkom da demantuje medije. Kao pravnik, Vučević je dobro znao da je podnošenje lažne prijave krivično delo i da time ponižava tužilaštvo. Ali, još niko u Srbiji nije napravio političku karijeru poštujući zakon i institucije. Isti manevar ponovio je i 2021. godine, s tim što je tada trebalo oprati predsednika od optužbi Belivukovog klana.

Slaganje postizborne slagalice

Vučevićevi ispeglani, vojvođanski maniri ne treba da zavaraju. Ume on da zaseče dublje od najostrašćenijih jastrebova SNS-a. Optužba na račun „žutog pravosuđa“ je postala opšte mesto u rečniku naprednjaka, ali je jedino Vučević smeo javno da optuži sudije koje su oslobodile Predraga Bubala da su primile novac od bivšeg ministra i da „narod prave ludim“. Isto tako, nikome od bivših ministara odbrane Vojni sindikat nije bio po volji, ali se niko pre Vučevića nije usudio da kaže da ih treba ukinuti. I da onda deset dana kasnije policija uhapsi predsednika sindikata. Možda ne ume da napada opoziciju i medije sa srčanošću Ane Brnabić ili da Vučiću speva panegirike poput Bakareca, ali daleko od toga da se ne snalazi i u ovim političkim disciplinama. 

TANJUG / Vladimir Sporčić

Njegov prvi posao svakako će biti formiranje vlade i podela resora. Otežavajuća okolnost biće činjenica da je prethodnih meseci isplivalo više afera koje uključuju kandidate koji su viđeni za nove/stare ministre – od Đurićevih fotografija sa Radoičićem, do ubistva u Padinskoj Skeli. Olakšavajuća okolnost je da je javnost u Srbiji toliko anestezirana da afere više ne proizvode nikakav efekat po rejtinge, ali i da su ključna mesta u Vladi već numerisana. 

„Moraće da se vodi računa da najvažniji ljudi iz stranke budu na najbitnijim mestima. Svakako će se voditi računa o tome šta kažu istraživanja javnog mnjenja, ali i koja su očekivanja koalicionih partnera. Ima više nepoznatih u toj jednačini, ali će se odluka o ključnim mestima svakako donositi u koordinaciji sa Aleksandrom Vučićem“, napominje Klačar.