Skretanje Hrvatske u desno: "Duhove puštene u kampanji vratiti u boce"

Hrvatski izbori doneli su novu pobedu HDZ i premijera Andreja Plenkovića, ali je formiranje većine u Saboru i vlade ipak pod znakom pitanja. Plenković je odneo ubedljivu Pirovu pobedu – HDZ je osvojio 61 od 151 mandata u Saboru, međutim, to nije dovoljno da sami ili sa tri poslanika Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), koja je do sada bila u vladi, formiraju većinu. Nema je ni čak sa svih osam mesta manjinskih stranaka. Do 76 poslanika u Saboru, HDZ može da dođe samo u koaliciji.

Međutim, formiranje takve koalicije je veoma neizvesno. Ukoliko uđe u koaliciju sa Domovinskim pokretom, koji će imati 14 poslanika, nedostaje im jedan zastupnik, jer Domovinski pokret ne želi sa SDSS u vladu. Onda im od stranaka koje nisu na levici, a mogle bi u takvu koaliciju, preostaje još da pregovaraju sa listom Most, ali oni traže mesto premijera, iako imaju 11 mesta u Saboru, a njihov lider Božo Petrov je izjavio da bi "HDZ trebalo poslati u opoziciju".

Ukoliko bi druga strana, lista "Rijeke pravde", koju predvodi opozicioni SDP, rešila da formira vladu, čak i kad bi okupila sve stranke levice i centra (pa i desnog, kakav je Most), osim HDZ i Domovinskog pokreta, te manjine, imala bi 74 poslanika. Dakle, ni tu nema vlade bez Domovinskog pokreta.

Plenković je najavio da će "vrlo skoro biti poznato sa kim će ta stranka formirati novu parlamentarnu većinu".

"S nekim smo se kolegama čuli već u samoj izbornoj noći, razgovore nastavljamo", rekao je Plenković i dodao da će "pobednici i u trećem mandatu predvoditi Vladu Hrvatske".

Hrvatski analitičari veruju da su manje verovatne opcije neke manjinske vlade, ili da dogovora ne bude, pa da se ide na nove izbore.

Vlada na desnici, bez Srba

Ukoliko nova hrvatska vlada bude na desnici, velika je mogućnost da u njoj ne bude predstavnika Srba, upravo na zahtev Domovinskog pokreta. Tako misli i Davor Gjenero, politički analitičar iz Zagreba, koji je za RSE rekao da će nova hrvatska vlada biti "desnija, manje fokusirana na EU i bez Srba".

Gjenero tvrdi da koalicija sa Domovinskim pokretom ne odgovara Plenkoviću, zbog jačanja desne struje u HDZ, ali i "otvaranje boka prema štetnom uticaju autoritarnog režima iz Beograda u Hrvatskoj". On smatra da se SDSS Milorada Pupovca "bio brana od širenja ideologije "srpskog sveta" na Hrvatsku" i da je to "mogao uverljivo činiti kao deo parlamentarne većine, rešavanjem njihovih problema u Zagrebu, a ne u Beogradu".

Čak i da hrvatski predsednik Zoran Milanović, koji je najavio da će biti premijer ako "Rijeke pravde" formiraju većinu, uspe u tome, a morao bi u koaliciju sa Domovinskim pokretom, i ta vlada bi morala da bude desnija nego sadašnja, ako želi da opstane, rekao je hrvatski analitičar Jerko Trogrlić za HRT. I takva vlada značila bi da u njoj nema mesta za Srbe.

Skretanje udesno Hrvatske jasno je po svetonazorima Domovinskog pokreta, koji je ključan u formiranju vlade. Domovinski pokret, na čijem je čelu Ivan Penava, gradonačelnik Vukovara, zapravo je desnija verzija HDZ. Penava je poznat i po tome što je u Vukovaru neprestano zastupao tezu da ćirilica ne treba da bude zvanično pismo, niti da Srbi treba da imaju zvanični status manjine. Srpske političare u Hrvatskoj nazivao je "nacionalistima koji žele veliku Srbiju", dok je za Milorada Pupovca i njegov SDSS rekao da sa njima "nikada i ni pod kojim okolnostima biti u koaliciji".

Formiranje nove vlade, koja bi mogla da bude "desnija i bez Srba", svakako će uticati na odnose sa Srbijom.

Pupovac: "Duhove puštene u kampanji vratiti u boce"

Milorad Pupovac, čiji je SDSS osvojio sva tri mandata za Srbe i više glasova nego na prošlim izborima, kaže za NIN da su trenutni odnosi Hrvatske sa Srbijom "manje loši nego što su bili do pre nešto više od godinu dana, ali su i dalje politički neproduktivni".

TANJUG / FOTO HINA/ LANA SLIVAR DOMINIĆ Milorad Pupovac

"Voleo bih da se promene i postanu produktivniji. Nastavićemo u skladu sa svojim mogućnostima da tako i bude", kaže Pupovac.

On smatra da bi za hrvatsko-srpske odnose bilo bolje da Srbi participiraju u novoj vladi.

"Bilo bi bolje za samu Hrvatsku, a naročito za Srbe u Hrvatskoj. Verujem da bi bilo bolje i za Hrvate u Srbiji. Dakle, oni koji insistiraju na tome da Srbi ne budu u vladi greše i ne rade nikome u korist", kaže Pupovac za NIN.

Pupovac je za hrvatske medije apelovao da bi "duhove koji su pušteni pre izbora i u kampanji", trebalo vratiti u bocu, rekavši da da nije došlo do dramatičnije političkih odnosa u Hrvatskoj, te da su rezultati u granicama očekivanog

O postizbornim saradnjama rekao je da će se SDSS rukovoditi kriterijumima smanjivanja isključivosti u političkom životu, koja je dodatno ojačana pre izbora, te s druge strane time da se obnovi politička stabilnost i novi kvalitet političkog delovanja u parlamentu i državi.

Hrvatski analitičari smatraju da bi izbacivanje SDSS iz vlasti pomoglo Vučiću da ostvari svoj uticaj u Hrvatskoj i da formira neku hrvatsku "Srpsku listu", a na pitanje o mogućim odnosima Plenkovića i Vučića, Pupovac za NIN kaže da razlike između njih dvojice nisu male.

"Najveće su u kontekstu političkog delovanja jednog i drugog. Plenković deluje iz konteksta etabliranog evropskog političara, a Vučić iz konteksta koji je evropsko-neevropski. Taj kontekst utiče I na ono oko čega bi se mogli i trebali složiti, a to je povratak hrvatsko-srpske komponente u regionalnu politiku kao dela evropske politike koja im je u dobroj meri zajednička. Oko toga bi trebalo tražiti i razvijati prikladan politički alat. Bilo parlamentarni bilo onaj izvršne vlasti", kaže Pupovac.

Nastavak "hladnog mira" sa Srbijom

Analitičari iz Srbije, sa kojima je NIN razgovarao, smatraju, ipak, da se ni formiranjem nove hrvatske vlade neće promeniti ništa u odnosima Srbije i Hrvatske, te da će nastaviti da vlada "hladni mir".

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam, kaže da se, ako Plenković sastavi vladu, odnosi sa Srbijom mogu pouzdanije prognozirati nego ako to učini Zoran Milanović.

"Plenković je predvidljiviji. Vučić i Plenković su dve narodnjačke opcije, dve slične priče. Te dve opcije su bile na vlasti za vreme rata. Oni se jako dobro razumeju, kao što su se Tuđman i Milošević dogovarali oko podele Bosne i Hercegovine, tako se i oni dogovaraju. Čak je i jednom Vučić rekao da se oko mnogo stvari on i Plenković ne slažu, osim oko jedne stvari, a to je Bosna i Hercegovina. Sada je nastupilo neko vreme hladnog mira - ehnički se posećujemo na visokom nivou, Plenković je bio ovde, Brnabić u Zagrebu... Ukoliko Plenković formira vladu, izvesno je da će se ovaj trend koji postoji nastaviti", kaže Popov.

Slično veruje i Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku.

"Ne verujem da će se išta promeniti. To je u principu kontinuitet na obe strane i to je neka vrsta "hladnog mira", da ga tako nazovem. To je neko primirje. Povremeno se koriste ili sa jedne ili sa druge strane nekakvi incidenti ili važne godišnjice tipa Oluje ili Vukovara da se podigne temperatura, kako kome kada treba. Ali to nema veze sa odnosima dve države, već sa unutrašnjom politikom. I Plenković i Vučić dižu tenzije zbog unutrašnje politike jer im je cilj da pokažu da su ugroženi, da biračima pokažu da su im zemlje i narod ugroženi, to je potpuno normalno ponašanje za takve nacionalističke opcije. Odnosi dve zemlje su kolateralna šteta unutrašnje politike", kaže on.

Popov veruje i da će se Plenković truditi da zadrži srpsku manjinu u vladi, bez obzira na zahteve Domovinskog pokreta, jer "vrlo vodi računa o tome kako bi to moglo odjeknuti u Briselu".