Pocepana opozicija u tamnom vilajetu: Propuštena šansa ili šanse nije ni bilo

Oprečni stavovi opozicionara o učešću na predstojećim beogradskim i lokalnim izborima, naslućivali su kraj koalicije "Srbija protiv nasilja". Slutnje, koje su u petak postale i realnost. Sada deo nekadašnje koalicije poziva na bojkot, ali, po svemu sudeći, samo beogradskih izbora, dok druga strana najavljuje izlazak pod zajedničkim sloganom "Biram borbu!". Kada se sve sabere, građanin koji prati politička zbivanja, ostaje, u najmanju ruku, dezorijentisan.

Predlog o izlasku na izbore je stavljen na glasanje u petak, na sastanku stranaka okupljenih oko SPN-a. Podržalo ga je šest stranaka - Zeleno-levi front, Narodni pokret Srbije, Pokret slobodnih građana, Ekološki ustanak, Novo lice Srbije i Demokratska stranka. Protiv su bile Stranka slobode i pravde, Srbija Centar i Zajedno. DS je prvobitno glasala protiv izlaska, ali je naposletku podržala odluku većine i odlučila da će učestovati na izborima 2. juna. 

Odluci većine, međutim, pomenute tri stranke nisu se priklonile. I jedino oko čega je koalicija "Srbija protiv nasilja" sada složna, jeste da su decembarski izbori bili nefer, nedemokratski i pokradeni, zbog čega treba nastaviti borbu za poboljšanje izbornih uslova. Ali, izgleda da će tu borbu od sada voditi na dva fronta. 

Da je izbore neophodno bojkotovati stav je koji zastupa i Novi DSS. Oni, naime, smatraju da nema svrhe učestvovati na izborima koji su unapred pokradeni, kao i da se izlaskom daje legitimitet vladajućem režimu. Strankama koje su najavile izlazak zameruju to što bi, ocenjuju, zajedno uspeli da pod pritiskom nateraju vlast da odloži izbore do jeseni. Time bi se, kažu, obezbedilo dovoljno prostora za implementaciju preporuka, čime bi došlo do poboljšanja izbornih uslova. 

"Ovo je tužan dan" 

Šefica poslaničke grupe Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić izjavila je da nisu pristali na farsu i sabornost sa vlastima u odluci da se ide na junske izbore. 

"Upitala bih sve vas koji ste potpisali predlog ozakonjenja farse, kako se zove kada Vladimira Vrsajkova prebiju usred belog dana u Kaću? Koja je to preporuka ODIHR", rekla je Tepić i istakla da je "ovo tužan dan" kad se vidi kako je propuštena prilika da se opozicija složno i jedinstveno izbori za pomeranje izbora za nekoliko meseci, do ispunjenja miminalnih prepurka ODIHR.

"Bili smo na korak do toga", podvukla je Tepić.

TANJUG / Jadranka Ilić

Ideja o pomeranju izbora ostaje okosnica strategije SSP-a. Tako je i lider ove stranke Dragan Đilas najavio je da će, zajedno sa poslanicima stranke Srbija centar i koalicije NADA, podneti predlog Ustavnog zakona kojim je predviđeno pomeranje izbora za jesen. On je istakao da ne ume da objasni šta se desilo i zašto se koalicija raspala, ali da ne želi da veruje ili  kaže da je "bilo ko rešio da ipak ide na izbore zato što se tako dogovorio sa Vučićem".

A taj drugi deo nekadašnje koalicije "Srbija protiv nasilja", iako složan oko toga da uslovi neće biti fer, smatra da je na izbore neophodno izaći, pošto su u odlučni u tome da bez borbe neće naprednjacima predati nijednu opštinu i grad. Ocenjuju i da bojkot ne bi bio dovoljan da natera vlast na poboljšanje izbornih uslova. 

Šef Poslaničke grupe Narodni pokret Srbija Miroslav Aleksić poručio je da se o izmenama Zakona o lokalnim izborima danas ne bi razgovaralo, kao ni o preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), da u Srbiji postoje slobodni i fer izbori. On je rekao i da će podržati i zakon koji predviđa da se na jesen pomere izbore, ako ima realnosti i prostora, ali da nije spreman da bez borbe predaju nijednu opštinu i grad u Srbiji. Aleksić je pozvao vlasti da se nastave razgovori o reviziji i kontroli biračkog spiska, kao i o ravnopravnom pristupu medijima.

I tako se sa ove dve suprotstavljene teze, opozcija našla u tamnom vilajetu. Ideja bojkota gubi smisao, u najmanju ruku svoju snagu, ukoliko deo opozicionih stranaka učestvuje na izborima. Dok sa druge strane, bojkot može da ugrozi potencijal da deo opozicije ozbiljno poljulja i čak osvoji vlast barem u nekoliko beogradskih opština...

A onda se sve vraća na početnu centrifugu dilema. Da li je ulazak u Skupštinu urušio koncept bojkota? Da li bi isti efekat imao i izlazak na lokalne izbore a bojkot beogradskih? Da li se opštine (i gradovi) predaju naprednjacima bez borbe ili je bojkot jedini ispravni vid borbe? Da li je šanse uopšte bilo ili je šansa propuštena?

Na kraju, i ko će se kajati ako je sada sve bačeno u vodu.

Stojanović: Nije smelo da se dođe u ovu situaciju

NIN / Mitar Mitrović

"Nije smelo da se dođe u ovu situaciju, da se raziđu po ovom, jako važnom pitanju. Pokazalo se da se ne poštuje volja većine u koaliciji i sve ono što je dobro urađeno u prethodnom periodu, sada pada u vodu. A, ključna stvar je da se sada dovodi u pitanje uspeh na junskim izborima tamo gde je SPN sama, ili gde su SPN i DSS zajednički do nogu potukli listu koja je nosila ime Aleksandar Vučić", ocenjuje za NIN politikolog Boban Stojanović. 

Kako kaže, na kocki je nekoliko beogradskih opština, mada i gradovi poput Novog Sada i Niša. 

"Potencijalno ćemo doći u situaciju da će SPN i NADA propustiti da ponove ono što su uradile u decembru, uz sve neravnopravne uslove i izbornu krađu, a to je da preuzmu nekoliko gradskih opština u Beogradu i da ozbiljno ugroze, do nivoa da odlučuje jedan mandat, šanse za uspeh u gradovima poput Novog Sada i Niša. Meni je nakon decembarskih izbora delovalo da ne postoji opcija u kojoj SNS može da zadrži Stari grad, Vračar, Savski venac,  i da će jako teško zadržati Novi Beograd i Zvezdaru. A potencijalno možemo da imamo i jako neizvesne izbore, na primer, na opštini Voždovac, kao i u Novom Sadu i Nišu", dodaje Stojanović. 

On smatra da je jedini način da SNS zadrži pomenute beogradske opštine, bio da opozicija ne izađe, ili da deo opozicionih stranaka ne učestvuje na izborima, iz čega se lako može zaključiti koliko se ovom idejom opoziciji onemogućava pobeda. 

"Dolazite u situaciju da ćete možda i one male oaze, odnosno opštine u Beogradu, predati SNS-u, što oni mogu da osvoje samo pod uslovom da opozicija, odnosno deo opozicije, na izborima ne učestvuje, i to su vrlo važne stvari. Setimo se rezultata Aleksandra Šapića, na izborima za grad Beograd 2018. godine. On je bio predsednik tada opozicione, male oaze poput opštine Novi Beograd, koga ga je pogurala da ima fenomenalan rezultat i na gradskim izborima. Zamislite da, pred neke naredne izbore, opozicija ima ne jednu opštinu, već čeitiri ili pet opština. Odluke o bojkotu koji je doneo deo opozicionih stranaka, drugom delu ovako nešto apsolutno otežava", predočava Stojanović. 

Stojanović skreće pažnju i na to što opozicione stranke okupljene oko ideje bojkota, poručuju da se ne izlazi samo na beogradske izbore. 

"Sve stranke koje poručuju, poput SSP, DSS, Srbija Centar, POKS, da drugi odbori imaju svoju slobodu - ja sam siguran da će neki od tih odbora izaći u Novom Sadu i Nišu, i gde god da imaju odbornike. Izgleda da neće izaći jedino tamo gde su apsolutno mogli da pobede", kaže Stojanović. 

Ko će se kajati ako izađe na izbore, a ko ako ne izađe

FONET / Zoran Mrđa

Stojanović dovodi u pitanje šta time može da se postigne, jer kako dodaje, bojkot 2020. nije doneo merljive rezultate čak i ako je u pitanju bio bojkot parlamentarnih i svih lokalnih izbora.

"Ništa se nije postiglo, sve partije opozicije izašle su na prve naredne izbore, bez da su se izborni uslovi popravili. Ne vidim šta može da se postigne sada kada se bojkotuju samo lokalni izbori, dok sedite u Narodnoj skupštini. I strancima, pa i građanima tako sve izgleda normalno, pošto ste prihvatili rezultate na nacionalnom nivou. Ne znam kako bi ti izborni uslovi mogli u nekoj budućnosti da se poprave, kada se nisu popravili ni 2020. A tada je bojkot bio na neki način logičan nastavak političke borbe. Sada ste rezultate nacionalnih izbora, sedite u parlamentu, a pozivate ljude da ne izađu na lokalne izbore. I, pritom, samo na beogradske", ističe on. 

Smatra da je u nekoliko beogradskih opština, bilo potrebno samo potvrditi pobedu, kojima bi opozicija mogla da gradi nove lokalne lidere, koji bi, čak i u neravnopravim uslovima, mogli pokušati da izazovu vladajuću većinu na nivou grada. Odgovrnost za to, smatra Stojanović, snosiće stranke koje su odlučile da ne izađu na izbore. 

"Mislim da bi svi trebalo da apelovati na njih da apsolutno na te izbore izađu, posebno zato što idu na sve lokalne izbore. Mada mislim da, iako su mesečnom pričom o bojkotu ljudi sluđeni, nesnađeni, da im se ne sviđa šta se dešava, možda još ima vremena da se junski izbori iskoriste za minimalan pomak - a to je da se preuzmu neke opštine, eventualno poljulja vlast u Nišu i Novom Sadu.. I proba sa tim da se isprave greške koje su pravljenje u prethodna četiri meseca. Jer, najgora stvar od svega je, ako vi nakon čitave priče o izbornim nepravilnostima, krađi, uslovima, na kraju dođete u situaciju da izgubite čak i ovih par opština u kojima ste mogli da ostvarite uspeh", zaključuje Stojanović za NIN.