Politika

Vulinove ruske konekcije: Misteriozna misija bivšeg šefa BIA na skupu u Sankt Petersburgu

Miloš Miljković | 23. april 2024 | 17:52
Vulinove ruske konekcije: Misteriozna misija bivšeg šefa BIA na skupu u Sankt Petersburgu
PROFIMEDIA / Handout / AFP

 Aleksandar Vulin, nekadašnji ministar i bivši direktor BIA, iako u Srbiji trenutno ne obavlja zvaničnu funkciju, boravi u Rusiji, gde u Sankt Peterburgu učestvuje na Međunarodnom sastanku visokih zvaničnika odgovornih za bezbednosna pitanja. Vulin je na samit otputovao na lični poziv Sekretara Saveta bezebednosti Rusije Nikolaja Patruševa.

Doskorašnji šef tajne službe i lider Pokreta socijalista u Sankt Peterburg je otišao u delikatnom trenutku za region, usled rasta tenzija između Beograda i Banjaluke na jednoj i Sarajeva na drugoj strani, koje je izazvalo najavljeno usvajanje rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.

U Vulinovom saopštenju koje su preneli mediji imeđu ostalog piše da će bivši ministar na bezbednosnoj konferenciji iskoristiti priliku da  predstavnike više od 120 zemalja upozna sa "istinom o rezoluciji o Srebrenici koja će se naći u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija".

Početkom novembra prošle godine, Vulin je podneo ostavku na mesto direktora BIA zbog toga što, kako je tada obrazložio, „SAD i EU traže njegovu glavu kao preduslov za neuvođenje sankcija Srbiji“, te da „neće da dozvoli da bude povod za ucene i pritiske na Srbiju i srpski svet“. Ranije 2023. godine, u julu mesecu, Vulin je stavljen na listu sankcija Sjedinjenih Država zbog navodne korupcije. 

Bivši ministar neguje veoma bliske odnose sa čelnicima srpskog entiteta u okviru BiH, naročito sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom. Vulin je 2020. godine od Dodika dobio orden Zastave Republike Srpske  sa zlatnim vencem, kao priznanje za doprinos u razvoju odnosa između Srpske i Srbije. Krajem minule godine, Dodik je imenovao Vulina u Senat Republike Srpske.

Osim u RS, Vulin je odlikovan i u zemlji u kojoj trenutno boravi. Predsednik Rusije Vladimir Putin odlikovao je u januaru bivšeg šefa BIA Ordenom prijateljstva, zbog ličnog doprinosa unapređenju saradnje srpske tajne službe i Spoljne obaveštajne službe Rusije.

EPA / SERGY GUNEEV / KREMLIN
EPA / SERGY GUNEEV / KREMLIN Skretar Saveta bezebednosti Rusije Nikolaj Patrušev

Aleksandar Vulin i Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije i nezvanični šef svih ruskih obaveštajaca, već dugo i "uspešno" sarađuju, toliko uspešno da je Vulin dobio i dva ruska orden – jedan od Vladimira Putina, a drugi od Federalne službe bezbednosti (FSB).

Vulin je, kao ministar policije, prema tvrdnjama ruskih opozicionara, kao što je Vladimir Kara Murza prisluškivao njihove sastanke u Beogradu i predao dokumenta o tome Patruševu u Moskvi u maju 2021. Na osnovu toga, uhapšen je ruski opozicioni aktivista Andrej Pivovarov, koji je bio jedan od organizatora skupa ruskih opozicionara u Beogradu i potom osuđen na četiri godine zatvora. I sam Kara Murza je kasnije završio u zatvoru, pošto je osuđen na 25 godina robije. Njegov advokat Dimitrij Zahvatov izjavio je tada da je on u zatvoru zbog akcije koju je Vulin sproveo zajedno sa Patruševom.

Na njihovim sastancima, koji su bili veoma česti, govorilo se i o "odupiranju obojenim revolucijama", koje su "postale već tradicionalni instrument politike određenih centara moći i zemalja koje imaju za cilj narušavanje državnosti i gubitak suvereniteta pod izgovorom demokratizacije". Ne čudi onda što Vulin, i dok je bio na čelu BIA, a i kasnije, pošto je podneo ostavku, važi za čoveka koji ima važnu ulogu u proterivanju "nepodobnih" Rusa iz Srbije, koji su izbegli početkom rata u Ukrajini. Sa druge strane, o tome svedoče i reči tadašnje premijerke Ane Brnabić, koja se zahvalila ruskim službama za dostavljanje informacija o mogućim incidentima na protestu opozicije ispred Skupštine Beograda.

Vulin se sa Patruševim sastajao u više navrata u Moskvi i posle početka ruske invazije na Ukrajinu, redovno govoreći o "bliskoj i uspešnoj saradnji" i "bratskim i prijateljskim vezama dva naroda".

Vulin se, inače, u julu 2023. našao i na listi sankcija SAD, između ostalog, i zbog veza sa Rusijom, ali i zbog navoda o korupciji i umešanosti u međunarodni kriminal i trgovinu drogom.

Potkopavanje sopstvene pozicije

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže da Vulinovo učešće na sastanku bezbednosnih zvaničnika u Sankt Peterburgu pre svega pokazuje da spoljna politika Srbije „ne zna gde udara“ i pravi takvu štetu da se onda građani uzalud čude kada im se to obije o glavu.

„To je prst u oko Zapadu, jer oni znaju da je Vulin i dalje Vučićev čovek od poverenja. Mi ponovo potkopavamo svoje pozicije u svetu. Ako je članstvo u Evropskoj uniji naš strateški cilj, onda bi trebalo da sledimo njihovu politiku“, navodi Popov.

Iako bivši šef BIA trenutno nema nikakvu zvaničnu funkciju, Popov smatra da je Vulin oduvek bio glasnogovornik Aleksandra Vučića.

„Ono što Vučić nije smeo da kaže ili uradi, da ne bi dobio ukor od međunarodne zajednice, radio je Vulin: od propagiranja „srpskog sveta“, prvo u Banjaluci a onda i na kongresu svoje stranke, uz prisustvo Vučića. Predsednik se nije ogradio od toga, a Vulin je tada bio ministar. Ako se od njegovih izjava ne ogradi ni tadašnja premijerka, niti predsednik, onda je to oficijalan stav: da treba objediniti sve srpske zemlje na državnoj osnovi. To naravno remeti odnose u regionu“, ukazuje Popov.

On dodaje da vođenje politike prema Rusiji, uz insistiranje da je Srbija slobodna i suverena zemlja koja ne podleže pritiscima da bratskoj državi uvodi sankcije, kao rezultat ima prijem Kosova u Savet Evrope. Prema viđenju direktora Centra za regionalizam, Rusija pozivanjem Vulina na sastanak šalje poruku Zapadu da ima uticaj na najjaču zemlju u regionu i da preko nje mogu da doprinesu destabilizaciji.

„Na žalost, mi radimo sve u korist svoje štete po starom receptu. Pored srpske slave, koja predstavlja nematerijalno kulturno nasleđe, treba i srpski inat registrovati kao „nekulturno nasleđe“. To nam je imanentno. Kada god imamo izbor između dve ili tri varijante, m ićemo izabrati najgoru“, zaključuje Popov.