Predsednički izbori 2024. koji bi mogli da promene svet, a nisu u SAD

Predsednički izbori 2024. sa dubokim uticajem na celokupan svet svakako zvuče poznato. Ali oni su bliže nego što mi mislimo. Tajvan, mala azijska demokratija koja se nalazi u blizini mnogo većeg autoritarnog suseda, održaće predsedničke i parlamentarne izbore u subotu, a njihovi rezultati odjeknuće mnogo dalje od granice te zemlje. 

Rezultate ovih izbora pomno posmatraju kineski komunistički lideri koji već dugo tvrde da je Tajvan njihova teritorija, iako je nikad nisu kontrolisali. Većina ljudi na Tajvanu ne želi da budu pod kineskim vlastima, gde je snažni lider Si Đinping stegao svoju pesnicu i kod kuće, ali i prema svojim susedima.

Kina se otvoreno protivi vladajućoj stranci Tajvana i naziva ove izbore kao odabir između "rata i mira, prosperiteta i opadanja". Si je dao najnovije upozorenje Tajvanu u svom novogodišnjem govoru, deklarišući da: je "Ponovno ujedinjenje domovine istorijska neminovnost".

Tajvan je trenutno najveći izvor tenzija između kineskih i američkih vlasti, koje su najveći dobavljači oružja ovog ostrva.

Odgovor Kine na izbor tajvanskih birača ovog vikenda će biti pravi test i za Peking i za Vašington da li mogu da kontrolisati tenzije, ili idu u dalje nesporazume, pa možda čak i konflikt.

Evo šta treba da znate o ovim krucijalnim izborima:

Ko su kandidati?

Troje će se boriti da nasledi predsednicu Cai Ing-ven, koja je vladala osam godina i ne može više da se kandiduje.

Lider u ovoj teškoj trci je Laj Čing-te, trenutni zamenik predsednice iz vladajuće Demokratske progresivne stranke (DPP), koji su nosioci de-fakto suvereniteta Tajvana i odvojenog identiteta od Kine.

Lekar koji je postao političar, Laj, opisuje sebe kao "praktičnog radnika koji se bori za nezavisnost Tajvana" - izjava koja je naljutila Peking, a zabrinula Vašington. Ali za vreme kampanje je "smirio" svoj stav i sada se zalaže za "status kvo". On nudi razgovor sa Pekingom "pod uslovom da se poštuju principi jednakosti i poštenja". Peking odbija njegovu ponudu, nazivajući ga "tvorcem rata" i "rušiteljem mira u moreuzu".

Lajeva saradnica u trci, Hsiao Bi-him, je već poznata figura u Vašingtonu gde je služila kao izaslanica Tajvana. Kina je sankcionisala Hsiao dva puta zato što je "tvrodglavi secesionista".

EPA / Ritchie B. Tongo Skup DPP

Najveći protivnik Laju je Hu Ju-ih, bivši policajac i popularni gradonačelnik Novog Tajpeja iz Kuomintanga (KMT), glavne opozicione partije koja već sad tradicionalno želi da gradi odnose sa Kinom. Hu krivi DPP za provociranje kineskih vlasti i želi da izgradi "mirne odnose" sa svojim susedom učestvujući u otvorenom dijalogu i promovisanjem ekonomskih i društvenih veza. Takođe se zalaže za jačanje tajvanske odbrane.

Treći učesnik u trci, Ko Ven-je, dolazi iz Tajvanske narodne partije (TPP), koju je osnovao 2019. Bivši gradonačelnik Tajpeja harizmatično sebe opisuje kao autsajdera. Njegov fokus na najosnovnije probleme prolazi vrlo dobro kod mlađih glasača, mnogih koji su već isfrustrirani tajvanskim tradicionalnim političkim duopolom, kao i stagnirajućim platama i skupim kućama.

Kada su u pitanju odnosi sa Kinom, Ko pokušava da ide "srednjim putem", optužujući DPP da je previše neprijateljski nastrojen, a KMT da previše poštuje Kinu.

Nijedna politička partija na Tajvanu nikada nije izabrana treći put. Ako Laj ponovo donese pobedu DPP-u, to bi bilo bez presedana u 27-godišnjoj istoriji demokratije na ostrvu - i snažan simbol propasti kineskog ratobornog pristupa prema Tajvanu.

Kako je Kina reagovala?

Kina već dugo pokušava da nagovori Tajvan da se preda njihovom planu "ponovnog ujedinjenja".

Od kad je Cai izabrana prvi put, pre osam godina, Peking je prekinuo većinu diplomatskih odnosa sa Tajpejom, smanjio broj saveznika, okončao razmenu preko moreuza i značajno pojačao vojni pritisak.

Ovakve mere su pogoršale odnos koji je sada najgori u već nekoliko decenija. Manje od tri odsto ljudi na Tajvanu se identifikuje kao Kinezi, a podrška za "ponovno ujedinjenje" je manja od 10 odsto.

Tajvan je takođe produbio svoje odnose sa Zapadom u poslednjih osam godina, uključujući i SAD, što je poprilično alarmantno za Peking.

EPA / Daniel Ceng Shou-Yi Protesti u Tajpeju

Zvaničnici u Kini pokušavaju da utiču na Tajvance da naprave "ispravan izbor", što se vidi kao eufemizam da ne glasaju za DPP. Tajvanski zvaničnici su osudili Kinu za pokušaj da utiče na izbore, uključujući i širenje dezinformacija na društvenim mrežama, kao i primenu ekonomske prinude.

 

Pred izbore, Kina je zadržala svoj vojni pritisak nad Tajvanom, pomoću ratnih aviona, dronova i ratnih brodova blizu tajvanske granice. Peking je takođe slao i balone preko ostrva, što su tajvanski zvaničnici ocenili kao deo "psihološkog rata koji pokušava da utiče na moral naših ljudi".

Peking je pronašao načine da prikaže svoje nezadovoljstvo, od pokazivanja sile kroz vojne vežbe do suspenzije razmene sa Tajvanom, nekad čak i blokade. Koliko daleko ovo može ići, i kako će SAD reagovati, biće oprezno posmatrano dok je svet već nervozan zbog rastućih konflikta u Evropi i na Bliskom Istoku.

Kakav je odnos SAD sa Tajvanom?

Vašington je formalno prekinuo odnose sa Tajvanom 1979, kada je kao zvaničnu vlast Kine priznao onu u Pekingu, dok je do tada smatrao da je vlast u Tajpeju zapravo kineska vlast. Od tad SAD imaju snažne nezvanične odnose sa Tajvanom i spemni su da snabdevaju ostrvo sredstvima da se odbrane. Ali već dugo je nejasno da li bi stali na tajvansku stranu u slučaju konflikta.

Pod Džo Bajdenom i njegovim prethodnikom Donaldom Trampom, SAD su pojačale svoju podršku i prodaju oružja Tajvanu. Bajden je više puta rekao da će SAD braniti Tajvan u slučaju konflikta, što dovodi u pitanje zvaničnu američku politiku "strateške dvosmislenosti".

EPA / EFE/Shawn Thew "Branićemo Tajvan"

To je uznemirilo Peking, koji je upozorio Tajvan da je to "crvena linija koja ne sme da se pređe u odnosima Kine i SAD-a".

Vašington kaže da nema svog favorita za predsednika Tajvana, ali je Bajden eksplicitno upozorio Sija da se ne meša u izbore.
Izbori na Tajvanu dolaze dok SAD pokušavaju da stabilizuje svoje loše odnose sa Kinom i da spreče nastanak potencijalnog konflikta. U međuvremenu SAD će imati sopstvene predsedničke izbore u novembru, koje će sigurno pratiti Tajvan i ostalih 24 miliona ljudi koji žive na tom ostrvu.