Politika obojena nacističkom prošlošću: Kako je AfD podelio Nemačku

Dok se uspon krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD) nastavlja, a njen radikalizam postaje sve izraženiji, među nemačkim političarima poteže se pitanje da li je najbolji način da se ta stranka zaustavi - njena zabrana. Ujedno se javlja i bojazan da bi pravni pokušaji da se zabrani AfD, stranka koja trenutno trenutno uživa visok rejting, mogla da okrene u svoju korist, predstavljajući se kao žrtva establišmenta. Mada, pojedini se i protive zabrani, upravo zato što smatraju da se takav potez razmatra samo zbog visokog rejtinga ove partije ekstremne desnice. 

Glasovi za zabranu AfD počeli su da se javljaju pošto je sve veći broj političkih posmatrača, preživelih žrtava Holokausta i stručnjaka za ekstremizam, počeo da upozorava na posledice jačanja desničarskih stranaka u Nemačkoj, nakon nedavno objavljenog istraživanja mreže "Korektiv" o tajnim planovima političara AfD-a i desnih ekstremista o progonu migranata iz Nemačke, piše Dojče vele.

Nemački vicekancelar i ministar ekonomije Robert Habek, rekao je da AfD "planira da transformiše Nemačku u autoritarnu državu sličnu Rusiji". Ovo je izjavio nedelju dana nakon navoda da su članovi te stranke učestvovali na sastanku na kojem se razgovaralo o masovnim deportacijama stranaca, i ocenio da je "opasnost koju stranka predstavlja za demokratiju bila ozbiljno potcenjena".

Ipak, Habek je izrazio i svoje sumnje u uspeh postupka za zabranu. "Prepreke su s pravom veoma velike, a šteta od neuspelog postupka za zabranu bila bi ogromna. Zato sve mora da bude apsolutno pravno utemeljeno", rekao je vicekancelar i dodao da bi daleko bolje bilo da AfD bude demokratski pobeđen na biralištima.

Zbog objavljenog istraživanja "Korektiva", na desetine hiljada građana je prethodnih dana izašlo na ulice širom Nemačke, u znak protesta protiv AfD-a. "Linija je davno pređena", rekao je jedan od učesnika protesta u Kelnu na kojem su se čuli pozivi za zabranu ove stranke. Na nekim protestima pojavili su se i visoko pozicionirani političari, poput nemačkog kancelara Olafa Šolca i ministarke spoljnih poslova, Analene Berbok.

"Nacisti, ne hvala", "Osećamo se kao 1933, zabranite AfD sada" i "Razmotrite zabranu AfD-a", bili su samo neki od transparenata koje su nosili okupljeni građani u Berlinu. 

Nemačka politika obojena nacističkom prošlošću

Kao što to obično biva sa nemačkom politikom, razgovori koji se sada vode oko AfD, obojeni su nacističkom prošlošću zemlje. U društvu u kom postoji svest o tome da je Adolf Hitler početnu snagu prikupio preko glasačkih listića, dok su nacisti osvojili najviše glasova na saveznim izborima pre nego što su preuzeli vlast, sve veći broj političkih lidera, posebno levice, i razmatra zabranu AfD-a - partije koju smatraju velikom pretnjom nemačkoj demokratiji. 

Sa druge strane, ima i onih koji strahuju da bi se pokušaj zabrane omogućiti AfD-u da svoje glavne političke protivnike prikaže kao one koji podrivaju demokratsku volju nemačkog naroda, time što očajnički žele da zabrane stranku koju ne mogu da pobede. Prema oceni Politika, čini se da AfD sada i pokušava da preokrene debatu u svoju taktičku prednost.

"Pozivi da se AfD zabrani su potpuno apsurdni i razotkrivaju antidemokratski stav onih koji iznose ove zahteve“, rekla je Alis Vajdel, kolider stranke, u pisanoj izjavi za Politiko. "Uporni pozivi na zabranu pokazuju da su druge stranke odavno izgubile suštinske argumente protiv naših političkih predloga", rekla je Vajdel. 

Lideri AfD su pokušali da se distanciraju od skupa u pregrađu Potsdama, zapadno od Berlina, o kojem je pisala istraživačka mreža "Korektiv". Međutim, nekoliko članova partije je umešano u taj događaj, i od tada su izrazili podršku idejama o kojima se razgovaralo na skupu.

EPA / EFE / CLEMENS BILAN

Vajdel je potom objavila da se razilazi sa njenim savetnikom Rolandom Hartvigom, nakon što je potvrđeno da je učestvovao na spornom događaju. Videl je rekla da nije imala saznanja o njegovoj umešanosti i dodala da AfD nije podržala plan o deportaciji.

Među poslanicima koji su javno dali podršku idejama je Rene Špringer, predstavnik pokrajine Brandenburg u saveznoj vladi. Na platformi X on je objavio da plan nije tajna i da je će to obećanje AfD ispuniti kada dođe na vlast.

"Poslaćemo strance u njihove rodne zemlje. Milione njih. To nije tajni plan. To je obećanje", napisao je Špringer.

Inače, nakon godina provedenih u opoziciji, AfD sada stremi preuzimanju političke vlasti. U 2024. bi Alternativa za Nemačku mogla da ostvari važne političke uspehe - osim izbora za Evropski parlament održava se i čitav niz lokalnih izbora u Nemačkoj, a u septembru se glasa i u tri pokrajine na istoku - u Saksoniji, Brandenburgu i u Tiringiji.

Prema pisanju Dojče velea, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da AfD uživa podršku, pogotovo na istoku zemlje gde je trenutno i najjača politička opcija. Stranka želi da u Tiringiji u ovoj godini dobije svog prvog pokrajinskog premijera, a radi se upravo o jednom predstavniku radikalnog krila stranke - Bjernu Hekeu.

Heke je šef poslaničke grupe AfD-a u parlamentu Tiringije. On je, kao vrlo glasan akter, učestvovao i na marševima nemačkih neonacista. Pre nekoliko godina je čak i rukovodstvo AfD-a bilo uvereno da je upravo Heke pod pseudonimom "Landolf Ladig" objavljivao tekstove koji dokazuju "veliku bliskost s nacionalsocijalizmom", kako je to u jednom dopisu formulisalo Predsedništvo stranke. Heke je doduše demantovao ove prigovore, ali je odbio da potpiše pisanu izjavu pod zakletvom da on nije taj za kojeg ga smatraju.

U 2017. je AfD zbog toga zatražio i izbacivanje Hekea iz stranke, mada bezuspešno. Umesto isključenja jednog od lidera svog radikalnog krila, partija AfD se proteklih godina "pomerila" u smeru Hekea. Stranka se radikalizovala, a upravo pristalice Hekea danas diktiraju programski smer Alternative za Nemačku.

Posledice zabrane AfD-a

Šolc je na društvenoj mreži X nedavno objavio da je ovo pitanje nemačkog pravosuđa."Učenje iz istorije, nisu samo prazne reči. Demokrate moraju da se drže zajedno", poručio je on. 

Nemački ustav dozvoljava zabrane stranaka koje "nastoje da potkopaju ili ukinu slobodni demokratski poredak". Ovo znači da zakon suštinski dozvoljava državi da se koristi antidemokratskim sredstvima u cilju sprečavanja autoritarne stranke da uništi demokratiju iznutra. 

Mada, u stvarnosti, postoje ogromne zakonske prepreke na putu ka izricanju ovakve vrste zabrane. Nemački ustavni sud je to učinio samo dva puta, kada je 1952. zabranio Socijalističku partiju Rajha, naslednicu Nacističke, te kada je zabranio Komunističku partiju Nemačke 1956. godine.

Nedavno, 2017. godine, sud je doneo odluku da je neonacistička partija poznata kao Nacionalna demokratska partija (NPD), iako je ispunjavala ideološke kriterijume za zabranu, bila suviše neznatna da bi bila zabranjena, jer nije imala podršku javnosti, a samim tim ni moć da ugroziti nemačku demokratiju.

Međutim, s obzirom na visok rejting AfD-a, sa pokušajem da se ova partija zabrani, dolazi i pitanje kako bi se izašlo na kraj sa reakcijom njenih mnogobrojnih pristalica? Posleratna nemačka demokratija, ocenjuje Politiko, nikada se nije suočila sa većim izazovom, a političari - kao i javnost - ostaju podeljeni oko toga kako da reaguju.

EPA / EFE / CLEMENS BILAN

Konzervativci desnog centra, koji vode u nacionalnim anketama, na pokušaj zabrane gledaju sa neodobravanjem.

Komentarišući stav liderke Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Saskije Esken, da treba razmotriti zabranu AfD-a, lider Hrišćansko-demokratske unije desnog centra (CDU), Fridrih Merc, rekao je: 

"Da li predsednica SPD-a ozbiljno veruje da možete jednostavno da zabranite stranku koja dostigne 30 odsto u anketama? To je zastrašujuće potiskivanje realnosti".

Sada, veliko je i pitanje političkog opstanka SPD-a. Stranka je doživela nagli pad popularnosti, a u dve države na istoku Nemačke opasno je blizu pada ispod granice od pet odsto koliko joj je potrebno za osvajanje mesta u državnim parlamentima. Čak i unutar SPD-a, stranke čija je istorija otpora nacistima izvor velikog ponosa, postoji oštro neslaganje oko toga da li je zabrana AfD-a dobra ideja.

"Ako zabranimo stranku koja nam se ne sviđa, ali koja i dalje vodi u anketama, to će dovesti do još veće solidarnosti sa njom", rekao je Karsten Šnajder, socijaldemokrata koji je savezni komesar za istočnu Nemačku. "Kolateralna šteta bila bi veoma visoka", zaključio je Šnajder.