Zašto poljoprivrednici u EU protestuju

Poljoprivrednici protestuju širom Evropske unije kako bi naterali nadležne da im pomognu da izađu na kraj sa sve većim troškovima i drugim problemima, kao što je nelojalna konkurencija uvoznih proizvoda iz zemalja Južne Amerike i Ukrajine, piše Rojters.

Britanska agencija isitiče da postoji više razloga za nagomilano nezadovoljastvo evropskih farmera i navodi da, kao najvažnije u većini zemalja, poljoprivrednici apostrofiraju to što nisu dovoljno plaćeni, kao i da su opterećeni velikim porezima, nepodnošljivom birokratijom i rigidnim ekološkim pravilima.

Problemima smatraju i velike količine uvozenih proizvoda iz Ukrajine, za koje se EU odrekla kvota i carina, od početka sukoba te zemlje s Rusijom u februaru 2022.

Rojters napominje i da je EU obnovila pregovore za sklapanje trgovinskog sporazuma između EU i južnoameričkog bloka Merkosur i tako izazvala nezadovoljstvo zbog nelojalne konkurencije, pre svega kada je reč o šećeru, žitu i mesu.

TANJUG / AP / Giannis Papanikos (STR)

Poljoprivrednici negoduju zbog takvog uvoza, jer ti proizvodi, kako kažu, snižavaju evropske cene, a da pritom ne ispunjavaju ekološke standarde nametnute uzgajivačima iz EU.

Evropska komisija je u sredu predložila da se ograniči uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine uvođenjem zabrana "u slučaju nužde" za najosetljivije proizvode, poput živine, jaja i šećera, ali proizvođači kažu da to ne bi u dovoljnoj meri rešilo njihove probleme.

Poljoprivrednici takođe osporavaju nova pravila EU o subvencijama, kao što je zahtev da se četiri odsto poljoprivrednog zemljišta ostavi pod ugarom.

Rojters napopminje da je, primera radi, za poljske poljoprivrednike najveći problem jeftin uvoz iz Ukrajine, dok njihove kolege u Španiji ističu da je Brisel stvorio nepodnošljivu birokratiju koja dovodi u pitanje profitabilnost poljoprivrednu proizvodnju.

Slično misle i Portugalci, koji napominju i nedovoljnu državnu pomoć zbog smanjenja subvencija, dok su Rumuni protestovali sredinom januara uglavnom protiv visokih troškova, skupih stopa osiguranja i ekoloških propisa EU.

I Grčki ratari su zahtevali veće subvencije, kao i bržu isplatu nadoknada za oštećenja useva i izgubljenu stoku u poplavama 2023. godine, a žale se i zbog uvećanih poreza dizel i računa za struju, naveo je Rojters.

Makron: Evropa treba drastično da promeni neka svoja pravila o poljoprivredi

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da se evropski poljoprivredni sektor nalazi u velikoj krizi i zato treba drastično da promeni svoja pravila.

On je nakon samita evropskih lidera u Briselu potvrdio i da je Pariz protiv sporazuma o slobodnoj trgovini sa organiazcijom Merkosur, koju čine zemlje Lužne Amerike, preneo je Rojters.

"Sve što tražimo je da ekološka i higijenska pravila, koja namećemo našim poljoprivrednicima, važe i za druge", rekao je Makron.

On je rekao da želi "jasne odgovore u vezi sa Merkosurom", dodajući da ne želi da se potpiše sporazum u trenutnoj formi, jer, kako je naveo, nedostaju garancije da će uvozni proizvodi iz tih južnoameirčkih zemalja morati da poštuju slična pravila kao evropski.

Govoreći nakon samita u Briselu, koji je bio u senci velikih protesta poljoprivrednika sa celog kontinenta, Makron je rekao da je EU takođe potreban zajednički mehanizam za garantovanje fer cena koje trgovci na malo i prehrambeni giganti plaćaju proizvođačima.

TANJUG / AP / Luca Bruno (STF)

Evropska komisija je pre dva dana objavila da nastavlja pregovore o trgovinskom sporazumu sa južnoameričkom organizacijom Merkosur, dan nakon što je Kancelarija predsednika Francuske saopštila da je Evropska unija stavila tačku na pomenute razgovore, naveo je Rojters.

"Evropska unija nastavlja pregovore i nadalje radi na postizanju sporazuma koji poštuje evropske ciljeve održivog razvoja i tačke koje su za nas osetljive, posebno u poljoprivredi", saopštio je tada portparol Evropske komisije Kristijan Vigand.

EU i južnoamerički blok zemalja Merkosur, čije su članice Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj, dogovorili su tekst trgovinskog sporazuma 2019. godine, nakon dve decenije pregovora.

Francuska je više puta pokazala rezervisanost u odnosu na mogući sporazum EU i Merkosura.

Meloni: EU je pogrešno kaznila poljoprivrednike i sada se to mora promeniti

Italijanska premijerka Đorđa Meloni rekla je danas da je Evropska unija pogrešila što je donosila odluke kojima je kažnjavan poljoprivredni sektor.

Ona je kritikovala to što je EU primoravala poljoprivrednike da na godinu dana ne koriste zemlju, kao i da ih nije zaštitila od jeftinog izvoza iz Ukrajine tokom rata.

Meloni je nakon današnjeg samita EU u Briselu rekla da se to sada mora promeniti.

TANJUG / AP / Luca Bruno (STF)

"U Italiji smo u tom smilsu već dali sve od sebe, a evropska politika mora biti promenjena, za šta sam tražila veće zalaganje, ali promena može doći tek nakon evropskih izbora, kada bi trebalo da preovlada drugačiji pristup", dodala je ona, misleći prvenstveno na politiku koja ima za cilj ublažavanje klimatskih katastrofa, prenela je Ansa.

U Briselu je danas oko 1.000 farmera na traktorima blokiralo nekoliko centralnih ulica u Briselu, posebno u blizini Evropske četvrti, gde se očekuju lideri EU na vanrednom sastanku Evropskog saveta.

Poljoprivrednici, koji su stigli iz cele Evrope da protestuju protiv Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) i Zelenog dogovora, a posebno iz Italije, blokirali su Luksemburški trg ispred Evropskog parlamenta i podmetnuli nekoliko požara.