"Ko ne plaća NATO, ohrabriću Rusiju da ga napadne": Trampova ogoljena poruka Evropi za bodove kod kuće

Bivši američki predsednik Donald Tramp rekao je kako će "ohrabriti" Rusiju da napadne bilo koju zemlju članicu NATO ukoliko ona ne ispoštuje svoje finansijske obaveze prema savezu, što je izazvalo osude viših evropskih zvaničnika, ali i Bele kuće, naglašavajući da se ovakvim izjavama narušava bezbednost i stabilnost unutar saveza i generiše nesklad u narušenoj situaciji u EU kao posledica sada već trogodišnjeg rata na prostoru Ukrajine. S druge strane, mediji širom sveta pišu da je došao možda prelomni trenutak da Evropa porazmisli o tome da izgradi svoju bezbednosnu nezavisnost.

Poljski premijer Donald Tusk rekao je da je Tramp u jednom imao pravo:

"Često sam oponirao Donaldu Trampu, ali u jednom mu treba priznati da je u pravu. Ako Evropa u većoj meri ne počne istinski da se brine za svoju bezbednost, ako prepustimo bezbednost Evrope samo dobroj volji i spremnosti SAD da je brane, onda će to pre ili kasnije završiti katastrofom", kazao je Tusk.

Kritike su izneli i šef diplomatije EU Žozep Borelj, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, kao i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Da NATO ne može da zavisi od raspoloženja američkog predsednika, kao i da takve izjave ne donose ni više bezbednosti ni više mira, samo su neki od komentara evropskih zvaničnika.

Sve ovo navodi na pitanja da li je Trampova izjava određeni vid provokacije ili nešto što bi zaista moglo postati realnost i što bi mogao da sprovede u delo ukoliko ponovo dođe na čelo SAD.

Krstić: Nastavak Trampove politike iz prvog mandata, samo ogoljenije i otvorenije

Govoreći na predizbornom skupu u Južnoj Karolini, Tramp je naveo da je, dok je bio predsednik SAD, rekao liderima NATO kako će „ohrabriti (Rusiju) da radi šta god želi“ članicama alijanse koje su „nemarne“ u ispunjavanju ciljeva grupe u pogledu potrošnje.

„Jedan od predsednika velike zemlje je ustao i rekao: 'Pa, gospodine, ako ne platimo i napadne nas Rusija, hoćete li nas zaštititi? Rekao sam, 'Nisi platio. Nemaran si. Da, recimo da se to dogodilo. Ne, ne bih te štitio. U stvari, ohrabrio bih ih da rade šta god žele'“, prisećao se Tramp tokom mitinga.

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Milan Krstić, rekao je za NIN da svedočimo nastavku Trampove politike iz perioda njegovog prvog mandata, iako je nastavak znatno transparentniji.

“U toku prvog mandata Tramp je iza zatvorenih vrata na samitu NATO saveza recimo 2018. pretio da Amerika neće braniti od eventualnog napada one države koje ne izdvajaju preko dva odsto svog budžeta za odbranu, a što je 2022. potvrdio kao jednu od pretnji takođe iza zatvorenih vrata. On je naveo da je to bila njegova ‘pregovaračka taktika’ i da je na taj način želeo da ukaže da svako mora da nosi deo finansijskog tereta u vezi sa izdržavanjem NATO i da svako mora da ulaže u svoju odbranu, a ne samo da se uzda u to da će Amerika da ih brani. Ovo je sada isti stav, samo podignut na viši nivo. Jeste jedna velika promena, jer je osnovno načelo NATO kolektivna odbrana, no to i dalje ne znači da bi on napustio NATO, on to formalno ne bi mogao”, objašnjava Krstić.

TANJUG / AP / James Brooks

Ipak, kako Krstić ističe, čak i ako ne napusti ovaj odbrambeni savez, bilo bi dovoljno da SAD prosto ne reaguje u slučaju da se dogodi napad na neku od zemalja članica.

“Ja na ovo više gledam kao na taktičku poruku, zato što većina zemalja koja bi mogla da uđe u oružani sukob sa Rusijom izdvaja preko dva odsto budžeta za odbranu - dakle baltičke zemlje, Poljska, Rumunija. Ovo je više poruka upućena Nemačkoj, Francuskoj, državama stare Evrope koje u suštini neće sigurno biti u direktnom oružanom sukobu, sigurne su da ih neće napasti Rusija ili druge zemlje u ovom trenutku, kao i svima drugima koji eventualno razmatraju da spuste nivo ulaganja u okviru NATO, da to ne sme da se radi", kaže Krstić.

Suštiski, to je poruka Amerike da će gledati koliko Evropa daje, pa će spram toga i ona da se založi za nju.

"Nema više unapred garantovanog prijateljstva. Partnerstvo može, ali ono mora da bude bazirano na principu ‘čist račun duga ljubav’, da se zna koliko ko ulaže. Amerika će onda da brani one koji ulažu preko dva odsto, što je standard koji je NATO uspostavio i na čemu je insistirao još Barak Obama, samo što on nije pretio da će napustiti klauzulu o kolektivnoj samodobranu  ako neko ne ulaže, nego je samo insistirao na tome da mora da se ulaže dva ili više odsto”, navodi Krstić i dodaje jednu „posredniju, ali prisutnu poruku  - očekujemo od vas da kupujete američko oružje“.

Igrutinović: Trampov cilj da Evropa kupuje više američkog oružja

Kako ističe Milan Igrutinović, naučni saradnik u Institutu za evropske studije, već nekoliko decenija postoje pokušaji guranja Evrope sa raznih strana da počne da izdvaja više novca za vojsku i odbrambeni budžet.

“Od 2014. godine postoji trend jačanja budžeta za odbranu, ojačavanja industrijske baze za naoružanje. Tramp želi da što više američke vojne opreme prodaje Evropljanima po skupim cenama narednih godina, ako dođe do predsedničkog mandata. Amerikanci imaju osetnu prednost u smislu koje naoružanje poseduju i šta sve mogu da prodaju. Evropske firme kaskaju za gotovim modernim proizvodima, i ako ih imaju, ne mogu da ih proizvedu u velikoj količini. To je bitka i za buduće vojne narudžbine. U suštini je to na neki način poruka“, navodi Igrutinović za NIN.

Prema njegovom mišljenju, uprkos tome što se, na primer, Makronove izjave o strateškoj autonomiji Evrope možda poklapaju sa Trampovom vizijom, većina evropskih zemalja želi američku posvećenost zajedničkoj odbrani, ako ništa drugo „američki nuklearni kišobran“.

“Tramp igra na tankoj žici, ali se obraća mnogo više domaćoj publici nego Evropi. Neko će misliti da se NATO raspada. Mislim da to prosto nema nikakve veze sa realnošću. Jasno je da Tramp igra samo za sebe i za svoju popularnost, ne igra ništa u korist Rusije. Ta ideja da je on veliki ruski špijun, da on slabi nekakav evropski front protiv Rusije, mislim da je u potpunosti preuveličana. Nema tu puno prostora za tumačenje da će NATO da slabi. Evropljani će, ovako ili onako, ubacivati više para u vojnu industriju i trošiti više na to, da li kroz NATO, samostalno ili na nivou EU. Mnogi su odrasli u svetu u kom su živeli pod američkim bezbednosnim kišoranom i njima je intelektualno, moralno, konceptualno i filozofski teško da vode neku drugačiju politiku”, ističe on.

Da li će Evropa raditi na bezbednosnoj nezavisnosti?

Prema Krstićevim rečima, iako Evropa već duže vreme razmišlja i razvija ideje i projekte za formiranje evropske vojske, uvek su ovakve situacije najveći okidač.

“Kada su u poslednjih nekoliko decenija demokrate bile u Beloj kući, onda se ipak vratio fokus na transatlantske odnose, što pokazuje da u stvari Evropa nema dovoljno strateškog promišljanja, jer da ima, gradila bi tu evropsku dimenziju samostalno i ne bi se opustila onog trenutka kada se vrati neko ko opet osokoli transatlantsku saradnju i stavi sve karte i da potpuno poverenje NATO, nego bi radila na tome da izgradi svoj bezbednosni identitet kako joj se ne bi događalo da zavisi u potpunosti od Amerike”, ističe Krstić.

S druge, strane, Igrutinović kaže da veliki deo zemalja Evrope, koji oseća neposrednu pretnju, nema naročite volje da se bavi formiranjem posebnih vojnih efektiva na nivou EU.

“Mislim da je razvoj ikakvih vojnih snaga na nivou EU u suštini isključen. NATO će nastaviti da bude glavni vojni mehanizam preko kog se sprovode svi ozbiljniiji veliki planovi, programi saradnje, vojne nabavke. Evropa je tu da daje podršku ekonomski i politički, ali mislim da ta ideja o strateškoj autonomiji Evrope koja ide kontra SAD i da se vojne sile izgrađuju kroz EU, apsolutno isključena. Fundamentalne veze SAD sa Evropom, vojne ili bezbednosne, ostaće sa ili bez Trampa na čelu Amerike. NATO nije na putu raspadanja”, smatra Igrutinović.