Škola u Estoniji izgleda nezamislivo u Srbiji: "Dobrovoljni" časovi, robotika i "Tigrov skok"

Table, klupe i učitelji za katedrom. Na oko škole u Estoniji i Srbiji izgledaju vrlo slično. Uprkos gotovo univerzalnom principu obrazovanja širom sveta, škole u ovoj maloj baltičkoj zemlji važe za najbolje u Evropi. Ali kako je malena Estonija postala jedna od najboljih država za školovanje u Evropskoj uniji?

Prema PISA testu, koji meri znanje 15-godišnjaka iz matematike, čitanja i nauke, prvih nekoliko mesta na rang listi zauzimaju azijske zemlje, ali Estonija se nalazi kao prva i najbolja na našem kontinentu. Estonci su za svoje đake uveli poseban sistem obrazovanja, toliko napredan za naše standarde da zvuči gotovo nezamislivo.

Đaci četvrtkom imaju „dobrovoljne“ časove, tačnije mogu da izaberu da slušaju one predmete koji ih najviše interesuju – kurs prava i demokratije, programiranje ili kreativno pisanje na engleskom, prenosi Gardijan.

Nastavni plan u ovim školama sadrži širok spektar predmeta, od robotike do muzike i umetnosti. Fokus je na društvenim i ličnim veštinama koliko je i na akademskom učenju. 

Gunda Tire, iz Odbora za obrazovanje i omladinu Estonije, rekla je da je uspešna edukacija u ovoj državi rezultat istorijskih i geografskih uticaja.

„Imali smo Šveđane, Dance, Ruse, Nemce, mnogo naroda je dolazilo i odlazilo. Estonci, ako su želeli da opstanu, morali su da budu pametni i shvatili su da će ih obrazovanje odvesti korak napred. Tako je bilo i kada smo bili pod sovjetskom okupacijom“, rekla je Tire.

Još davne 1997. godine Estonija je pokrenula inicijativu „Tigrov skok“, kako bi se u tamošnjim školama učenicima omogućio pristup računarima i internetu.

„Obučili smo mnogo nastavnika, povezali sve škole i dali im kompjutere. Ideja nije da se drže IT časovi, već da svi poseduju digitalne veštine“, rekla je Tire.

Digitalni "Diznilend"

U Estoniji koja važi za digitalno najnapredniju državu EU deca uče kodiranje i robotiku, i sve je digitalizovano – od udžbenika do komunikacije sa roditeljima. Većina škola ima psihologa i savetnike, a prema problematičnim učenicima postoji drugačiji pristup – umesto osude i izolacije uobičajeno je da se deca izvode i podučavaju u malim grupama sa zasebnim nastavnikom.

„Sva deca pohađaju časove umetnosti i muzike, a uče i tehnologiju. Drugim rečima, uče kako da kuvaju, pletu i slične stvari. Kada im se to omogući, deca su zadovoljnija i imaju osećaj kao da su nešto postigai“, rekla je Tire.

PROFIMEDIA / Universal Images Group / DeAgostini / Alamy / Alamy / Profimedia

Henrik Salum, direktor jedne estonske škole, rekao je da, bez obzira na drugačiji način funkcionisanja estonskog školskog sistema od uobičajenog, svakako postoje incidenti u školi.

“Svakog dana se dešava neka vrsta incidenta u kojem morate razgovarati sa učenicima o tome kako treba da se ponaša i kako se poštuju drugi. Imamo neke učenike na koje moramo paziti i mnogo radimo sa roditeljima, ali generalno mislim da učenici cene svoje okruženje”, rekao je Salum.

U svakom razredu obično ima do 28 učenika, a strani jezici se uče u manjim grupama. Na taj način, svi učenici imaju mogućnost da govore i učestvuju na časovima.

PROFIMEDIA / Frank Rothe / Alamy / Profimedia

Problemi u raju

Međutim, i Estonija se suočava sa jednim univerzalnim problemom – nedostatkom nastavničkog kadra. Bez obzira na pozitivne strane sistema, još uvek postoje problemi sa opterećenjem i zapošljavanjem nastavnika i učitelja. Zašto bi nastavnici, od kojih se traži da imaju završen master, zarađivali relativno nisku platu kada bi mogli da imaju posao koji se više plaća? Ranije ove godine, estonski nastavnici održali su svoj prvi štrajk nakon mnogo godina.

PROFIMEDIA / Mihkel Maripuu / imago stock&people / Profimedia Protest prosvetara za povećanje plata u Estoniji, 2024.

Obrazovni sistem je uvek pod pritiskom resursa, smatra Kristina Kalas, estonska ministarka obrazovanja, koja je dodala da su sada i sve oči uprte u estonske komšije – Rusiju, i situaciju u Ukrajini.

Kalas smatra da snaga tamošnjeg obrazovnog sistema leži u tome da je izgrađen „odozdo prema gore“, odnosno da njime ne upravlja izvršna vlast, već stručnjaci.

„Nastavnici i univerziteti o tome raspravljaju, ponekad i javno, o tome da li nešto treba uraditi na ovaj ili onaj način“, rekla je Kalas.

Tokom pandemije, estonska deca nisu prošla loše, jer su već bila dobro pripremljena za digitalno učenje, ali tada je počeo zabrinjavajući porast onih tinejdžera koji napuštaju školovanje.