Kako će svet izgledati 2034. godine: Multipolarni svet, potencijalni sukob Rusije i NATO i neobuzdano nuklearno doba

Multipolarni svet sa više centara moći, novo neobuzdano nuklearno doba, potencijalni sukob Rusije i NATO-a, nestabilna Rusija u postputinovskoj eri, Iran koji raspolaže oružjem za masovno uništenje. Ovo je samo delić uvida u budućnost koji predviđaju stručnjaci, upitani o tome kako bi svet mogao da izgleda 2034. godine, pokazalo je istraživanje Skoukroft centra za strategiju i bezbednost američkog analitičkog centra Atlantski savet. 

Među 288 ispitanika, 60 odsto njih je iz Sjedinjenih Američkih Država, 17 odsto iz Evrope i 11 odsto iz Latinske Amerike i sa Kariba. Anketirani stručnjaci dolaze iz različitih oblasti, akademskih i obrazovnih institucija, vlade, privatnog sektora, neprofitnih organizacija. Istraživanje je sprovedeno u novembru 2023.

Šta su pokazali rezultati i kako bi svet mogao da izgleda 2034. godine? 

Normalizacija odnosa Izraela i Saudijske Arabije, mogućnost stvaranja palestinske države

Da li bi trenutna previranja na Bliskom istoku mogla da budu samo najava velikih promena koje nas čekaju u narednoj deceniji? Izuzetno visok procenat ispitanika smatra da bi ovo mogao da bude samo početak, s obzirom na to da je istraživanje sprovedeno nakon terorističkih napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, i usred rata u Gazi koji je usledio.

Kako se navodi, ovo je zadalo veliki udarac napretku kome su težili saudijski i izraleski lideri, i putu ka istorijskom sporazumu koji bi normalizovao odnose između njihovih zemalja. Štaviše, pojedini stručnjaci tvrdili su da je jedan od glavnih ciljeva napada koji se odigrao 7. oktobra, bio upravo da se taj dogovor izbaci iz koloseka.

No, većina ispitanika, oko 60 odsto njih, očekuje da će do 2034. godine Izrael normalizovati diplomatske odnose sa Saudijskom Arabijom, što ukazuje na to da bi osnovni uslovi koji su povezivali ove dve zemlje pre rata koji je zahvatio region, mogli da nadžive sukob.

Nešto što možda još više iznenađuje, jeste što skoro svaki peti ispitanik veruje da će Izrael do 2034. godine normalizovati diplomatske odnose sa nezavisnom, suverenom palestinskom državom. Navedeno je da, iako je ovo mišljenje u manjini, ipak ukazuje na alternativno tumačenje razaranja koja se dešavaju poslednjih meseci, i da bi na duge staze nasilje zbog koga mir deluje tako daleko, na kraju moglo da oživi pozive za rešenje zasnovano na dve države za izraelsko-palestinski sukob. Uz to, nešto manji procenat ispitanika predviđa normalizaciju odnosa između Izraela i Libana u narednoj deceniji.

Čak i da se ovo desi, ipak se ne očekuje mir u čitavom regionu. Jer, mali broj stručnjaka veruje da će Izrael normalizovati odnose sa Sirijom (četiri odsto) ili Iranom (dva odsto) do 2034. godine.

Rastu sumnje u mogućnost da Kina nasilno pripoji Tajvan u budućnosti

Ispitanici su sigurniji u političku stabilnost Kine u narednoj deceniji, nego drugih svetskih sila. Na primer, 86 odsto njih veruje da će Komunistička partija Kine i dalje biti na vlasti do 2034. godine, a samo tri odsto očekuje suprotno. Svega jedan ispitanik veruje da će Kina propasti kao država u narednoj deceniji, te se ovo mišljenje svodi na nula procenta od ukupnog broja ispitanih. Što se Sjedinjenih Američkih Država tiče, ta brojka iznosi pet odsto, a za Rusiju 11. 

Ovaj konsenzus među stručnjacima, ne ide na ruku određenim tumačenjima da bi nedavni događaji, poput ekonomskih problema i protesta koji su prekinuli Si Đinpingovu politiku nulte tolerancije na kovid, mogli da poljuljaju kineski režim. 

Rezultati istraživanja takođe dovode u pitanje još jedno viđenje koje je bilo ustaljenije početkom ovog veka, prema kome je Kina budući nezaustavljivi globalni hegemon. Tako bi percepcije o Pekingu mogle da počnu da se menjaju. 

EPA / EFE / WU HAO

Naime, povodom jednog od najhitnijih pitanja koje se tiče toga da li će Kina silom pripojiti Tajvan, ispitanici su izrazili skepticizam. Polovina njih očekuje da se ovo dogodi u narednih deset godina, ali je ovaj broj znatno opao u odnosu na izveštaj iz 2022. godine, prema kome je takav ishod očekivalo 70 odsto ispitanih. Ono što je takođe značajno i predstavlja još jednu veliku promenu u odnosu na 2022, jeste procenat stručnjaka koji navode da "ne znaju" hoće li Kina pokušati da Tajvan pripoji silom. 

Jedno od mogućih objašnjenja za ove promene je da stručnjaci ponovo procenjuju, ili namere Kine, ili njene mogućnosti kada je Tajvan u pitanju, u svetlu događaja 2022. Jer, poteškoće sa kojima se Rusija suočila u ratu protiv Ukrajine, kao i kineski ekonomski problemi - mogli bi da obeshrabre Peking da preuzme rizike velike vojne akcije.

Što se tiče šire globalne uloge Kine u narednoj deceniji, čini se da su ispitanici bili podeljeni. Na primer, 44 procenta njih smatra da će se svet u tom periodu u velikoj meri podeliti na dva bloka - Kinu i SAD, što će dovesti do bipolarnog sveta, međutim, 39 odsto ispitanika se ipak ne slaže. Slično, 33 odsto se slaže da će Kina i Rusija postati formalni saveznici do 2034. godine, čime će učvrstiti manje formalno partnerstvo "bez ograničenja", koje ove dve zemlje trenutno imaju. Mada, 37 odsto ispitanih se ne slaže sa takvim predviđanjem. A, da li idemo ka novom Hladnom ratu? Ispitanici nisu bili tako sigurni.

Previranja u Rusiji, moguć sukob sa NATO-om

U nekom trenutku u narednoj deceniji, smatraju mnogi ispitanici, verovatno je da će novi lider preuzeti kontrolu nad Rusijom, usred potencijalnih previranja i nepoznatih okolnosti. Predsednik Rusije Vladimir Putin, koji dominira ruskom politikom od 1999. godine, ponovo je odneo pobedu na predsedničkim izborima ove godine, što je bio očekivan ishod. Ipak, anketirani stručnjaci ne očekuju da će njegova vladavina potrajati još čitavu deceniju, pošto 71 odsto njih misli da Putin do 2034. neće biti predsednik Rusije, dok 22 nije sigurno.

Hoće li starost označiti kraj Putinove vladavine, pošto će ruski predsednik 2034. imati 82 godine, ili pak neki politički događaji? Veliki broj ispitanika, veruje da će doći do značajnih previranja u Rusiji u narednoj deceniji. Slično rezultatima istraživanja iz 2022, 35 odsto ispitanika očekuje da će se Rusija raspasti iznutra u narednih deset godina, što će biti rezultat revolucije, građanskog rata ili političke dezintegracije. Među onima koji misle da Putin više neće biti predsednik 2034. godine, ova brojka povećava se na 40 odsto. Čak i među onima koji misle da će Putin i dalje vladati Rusijom 2034, jedna četvrtina ipak očekuje da će se ova zemlja raspasti.

Oko 11 odsto ispitanika ne smatra da je Rusija trenutno neuspela država, ali veruje da će ona to najverovatnije postati u narednih deset godina. Rezultati pokazuju da je procenat ovakvog mišljenja manji u odnosu na istraživanje 2022, ali i dalje najveći broj ispitanika Rusiji predviđa budućnost neuspele države.

Samo šest odsto ispitanih veruje da će Putin uspeti da ostvari svoje ratne ciljeve i Ukrajinu pretvori u rusku klijentsku državu u narednoj deceniji. Međutim, kako će eventualni neuspesi vezani za Ukrajinu uticati na njegovu političku dugovečnost, ostaje da se vidi. Navodi se da čak ni prošlogodišnji junski marš komandata Vagner grupe Jevgenija Prigožina na Moskvu nije ugrozio Putinovu poziciju, imajući u vidu činjenicu da je pobuna brzo suzbijena, kao i Prigožinovu smrt u avionskoj nesreći dva meseca kasnije.

Oni koji očekuju da će se Rusija raspasti, u najvećoj meri predviđaju da će Moskva biti uključena u određene zabrinjavajuće aktivnosti -  38 odsto ispitanika veruje da će doći do ratnog sukoba Rusije i NATO-a u narednih deset godina, naspram ostalih 25 odsto ostalih ispitanika. Dok 20 odsto ispitanih smatra da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje u narednoj deceniji, 11 odsto ne veruje da će se tako nešto desiti. 

Sve u svemu, još jedan značajan nalaz pokazao je da se skoro svaki treći ispitanik (29 odsto), bar donekle slaže da će se Rusija i NATO upustiti u direktan vojni sukob u ovom vremenskom okviru, što je nešto veći procenat u odnosu na istraživanje iz 2022. godine. 

SAD će ostati vojna sila, ali to neće biti dovoljno da zadrže status supersile

Navedeno je da velika većina (73 odsto) ispitanika smatra da će 2034. godine svet biti multipolaran, sa više centara moći, za razliku od unipolarnog koji je usledio posle raspada Sovjetskog Saveza, nakon čega su SAD ostale jedina supersila. 

Mada, istovremeno, većina ispitanih očekuje i da Sjedinjene Države zadrže prevlast moći u nekoliko ključnih dimenzija. Osamdeset jedan odsto ispitanika veruje da će SAD ostati dominantna svetska vojna sila 2034. godine. Slično, velika većina njih (79 odsto) predviđa da će bezbednosni savezi i partnerstva SAD u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku, skovani tokom Hladnog rata i unipolarnosti, potrajati. Što je značajno očekivanje, s obzirom na to da bi ovi savezi i partnerstva mogli da budu glavni predmet debate tokom predsedničkih izbora u SAD ove godine. Nešto manje njih, oko 63 odsto, veruje da će Sjedinjene Države biti dominantan izvor tehnoloških inovacija do 2034. godine, dok nešto više od polovine (52 procenta) smatra da će SAD biti dominantna ekonomska sila. 

Ovaj stepen poverenja u dugovečnost američke moći je, ustvari, veći u odnosu na onaj koji su ispitanici izrazili tokom poslednjeg istraživanja krajem 2022. Izuzetak je diplomatska sfera, jer je samo jedna trećina ispitanika tada očekivala da će Sjedinjene Države biti dominantna svetska diplomatska sila za deset godina.

Čak i stručnjaci koji očekuju da će globalna vojna dominacija Sjedinjenih Država opstati, ne misle da će ovo biti dovoljno da zadrže status jedine supersile. Oni koji predviđaju da će SAD biti dominantna vojna sila 2034, ujedno veruju da će svet za deceniju biti multipolaran (73 odsto). A ima i ispitanika koji ne veruju da će američka vojna dominacija trajati još deceniju (72 odsto). I dok ispitanici koji predviđaju da će SAD i dalje biti vojna sila, odgovaraju kako očekuju da je verovatnije da će SAD održati svoje evropske, azijske i bliskoistočne bezbednosne saveze i partnerstva, važno je imati na umu da održavanje tih saveza i partnerstava takođe zahteva određenu vrstu američkog diplomatskog uticaja, oko čije budućnosti su manje optimistični. 

EPA / EFE/ VASSIL DONEV

Sa ovakvom dinamikom u igri u narednoj deceniji, da li će Evropa sa priče o "strateškoj automoniji" preći na dela, tako što će preuzeti veću odgovornost za sopstvenu bezbednost? Samo 31 odsto ispitanika veruje da će kontinent postići "stratešku autonomiju" do 2034. Čak su i sami Evropljani u velikoj meri podeljeni - dok 40 odsto veruje da će dostići ovu vrstu autonomije, 36 odsto njih se ne slaže. Među ispitanicima koji nisu iz Evrope, polovina smatra da se to neće desiti, dok 29 odsto veruje da hoće. 

Ukupni podaci ankete odražavaju uglavnom američku perspektivu. Ali, sortiranje ispitanika prema zemljama otkriva raznovrsnije poglede na prirodu i dugovečnost američke moći. Na primer, dok ispitanici iz Latinske Amerike i sa Kariba u većoj meri očekuju da će američka vojna dominacija opstati do 2034, u odnosu na ukupni broj anketiranih, daleko je manje verovatno da će isto to reći o moći SAD u drugim domenima. 

Zapanjujućih 30 odsto latinoameričkih ispitanika istovremeno predviđa da će se Sjedinjene Države interno raspasti u narednoj deceniji usred revolucije, građanskog rata ili političke dezintegracije (u poređenju sa devet odsto ostalih ispitanika).

Navedeno je da se iz ovoga potencijalno može naslutiti ranjivost SAD u narednoj deceniji, koja se ne odnosi na kategorije moći, nego na njene unutrašnje političke podele i izazove. Na primer, gotovo 12 odsto ispitanika očekuje da će se Sjedinjene Države raspasti do 2034. godine. Mnogo manji procenat u odnosu na Rusiju, ali veći procenat naspram onih koji isto kažu o drugim silama poput Kine (sedam odsto) i Indije (šest odsto). Oko pet odsto ispitanika ne smatra da su SAD neuspela država u ovom trenutku, ali da će u narednih deset godina to najverovatnije postati. Manje od onih koji to očekuju od Rusije (11 odsto) i Pakistana (osam odsto), ali otprilike u rangu sa procentom onih ispitanika koji su naveli Avganistan, Argentinu i Liban. Na ove stavove, iako su u manjini, ipak vredi obratiti pažnju.

Ni Ukrajina, ni Rusija neće ostvariti svoje ratne ciljeve, mnogi vide budućnost Ukrajine u EU i NATO

Među primarnim ciljevima Ukrajine u ratu sa Rusijom je da ponovo zauzme teritoriju u istočnom delu zemlje i poluostrvo Krim koje je Rusija zauzela tokom svog prvog upada u ovu zemlju 2014. i druge invazije 2022. Dok samo 12 odsto ispitanika očekuje da će Ukrajina do 2034. povratiti kontrolu nad teritorijom koju je imala pre 2014. godine, nešto manje od polovine (48 odsto) predviđa da će Ukrajina povratiti kontrolu nad teritorijom koju je imala pre početka rata u Ukrajini 2022.

Što se tiče Putinovih napora da potčini Ukrajinu, dugoročni ciljevi Moskve ne izgledaju ostvarivo, pošto samo šest odsto ispitanika smatra da će se Ukrajina postati zavisna od Rusije ili na neki drugi način do 2034. godine. 

PROFIMEDIA / AA / ABACA / Abaca Press

Navedeno je da ukrajinski ciljevi takođe uključuju pridruživanje NATO-u i Evropskoj uniji, u cilju integracije sa Zapadom, kako bi bezbednost Ukrajina u budućnosti bila osigurana. Većina ispitanika (54 odsto) veruje da će Ukrajina biti deo EU do 2034. godine - proces koji su Kijev i Brisel već pokrenuli (iako i dalje ima mnogo prepreka). Četrdeset četiri odsto takođe predviđa da će se Ukrajina pridružiti NATO-u tokom ovog perioda. Ova očekivanja, preklapaju se sa stavovima o budućoj nezavisnosti i teritoriji Ukrajine na, možda, predvidljiv način. Na primer, među ispitanicima koji veruju da će Ukrajina biti suverena, nezavisna država za deceniju od sada, 64 odsto njih kaže da će Ukrajina do tada postati članica EU, naspram 40 odsto ostalih ispitanika.

Novo nuklearno doba, Iran sa oružjem za masovno uništenje

Prema istraživanju, čini se da ulazimo u treće nuklearno doba, koje će slediti dešavanja tokom i nakon Hladnog rata. A nedostatak međunarodnih mehanizama kontrole će verovatno biti jedna od karakteristika novog nuklearnog doba. Šta se dešava onda kada ne postoji ograničenje nagomilovanja, širenja i upotrebe nuklearnog oružja?

Velika većina ispitanika predviđa širenje oružja za masovno uništenje. Oko 84 odsto kaže da će bar još jedna zemlja koja trenutno ne raspolaže nuklearnim naoružanjem, nabaviti ovo oružje do 2034. Najverovatnija zemlja, koju navodi 73 odsto stručnjaka, je Iran, ali znatan broj očekuje da to može da bude i Saudijska Arabija (40 odsto), Južna Koreja (25 odsto) i Japan (19 odsto). U poređenju sa istraživanjem iz 2022, stručnjaci sada veruju da će se nuklearno oružje brže širiti, za oko 21 odsto.

Na pitanje od kojih aktera se očekuje da će zaista upotrebiti nuklearno oružje u narednih deset godina, 20 odsto stručnjaka je odgovorilo da će to biti teroristička grupa, u odnosu na samo tri odsto 2022. godine. Mada, u ovom istraživanju, u odnosu na prethodno, uvedena je posebna kategorija "terorističke grupe", dok je 2022. ona bila opštija i bila je označena samo kao "druga država i nedržavni akter", čime može da se objasni ova razlika. Ipak, navodi se da činjenica da svaki peti ispitanik predviđa ovakav scenario, svakako zavređuje pažnju, kao i da je alarmanta.

Oko 14 odsto ispitanika očekuje da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje do 2034. godine, dok oko 15 odsto predviđa da će to uraditi Severna Koreja. Sa druge strane, više od 60 odsto ispitanika veruje da nuklearno oružje neće biti upotrebljeno u narednoj deceniji. Navodi se da će, čak iako međunarodne institucije budu mogle da zadrže širenje nuklearnog oružja pod kontrolom, za takvom vrstom kontrole biti malo zahteva. Jer, samo tri odsto smatra da će se najveća ekspanzija globalne saradnje u narednih deset godina desiti u oblasti nuklearnog razoružanja.