Svemoćni gubitnik: Erdoganov poraz na lokalnim izborima - prekretnica ili početak kraja

Stranka pravde i razvoja turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana doživela je u nedelju ubedljiv poraz na lokalnim izborima u zemlji. Ne samo da nisu uspeli da povrate vlast u Istanbulu i Ankari, nego su izgubili u većini urbanih sredina, poput Izmira, pa čak i poznatog letovališta Antalije.

U obraćanju nakon poraza, Erdogan je priznao da rezultati nisu onakvi kakvim se nadao, ali je svojim pristalicama poručio da to nije kraj za stranku, nego prekretnica. Neki su to protumačili kao moguće povlačenje Erdogana sa čela stranke, što je i sam diskretno najavljivao, ali bolji poznavaoci prilika su prilično skeptični u tom pogledu.

Prema rečima dr Hakija Taša, politikologa sa Nemačkog instituta za globalne studije (GIGA), ljudi su sa pravom skeptični, jer su već više puta čuli slične najave.

„Govorio je o svojim zadnjim izborima 2009. godine. Onda je 2012. rekao da će se poslednji put kandidovati za čelo stranke. A 2023. godine je obećao da će zadnji put tražiti podršku birača i onda predati štafetu mlađoj generaciji. Pritom je nakon svakih izbora nastavljao da sprovodi svoj program i ujedno proširivao svoja ovlašćenja. Danas je moćniji nego ikada. On je prvi šef države koji je ujedno i na čelu vlade. Uz to je i predsednik svoje stranke“, podseća Taš. 

Krupna zaostavština

Ipak, treba priznati da je Turska od kada je Erdogan preuzeo kormilo zemlje 2002, bilo kao premijer bilo kao predsednik, sve donedavno doživljavala ogroman ekonomsko-socijalni preobražaj. Široko je rasprostranjena ocena da je današnja Turska jedna potpuno druga država u odnosu na onu iz ne tako davne prošlosti. To je snažno podiglo njeno samopouzdanje i osnažilo međunarodni položaj. Međutim, kako za NIN ističe bivši ambasador Srbije u Ankari Danilo Vučetić, to je imalo i svoje posledice.

„Pojačano nezavisno postavljanje Turske u tretiranju raznih važnih pitanja dovodilo je često do raskoraka u njenim odnosima sa saveznicima iz NATO-a, prvenstveno sa Sjedinjenim Državama. Krize u odnosima postale su učestale. I pored svega toga, Zapad ne može da dozvoli da izgubi Tursku jer je isuviše važna. Ona, sa svoje strane, često stavlja do znanja da ima i druge opcije za slučaj da Zapad ne uvažava njene interese. Ilustracija su odnosi Turske sa Rusijom koji nisu dovedeni u pitanje uprkos agresiji na Ukrajinu i jednoglasne osude Zapada praćene sankcijama kojima se Turska nije pridružila“, naglašava ambasador Vučetić.

Međutim, Turska se aktivno postavlja prema dva trenutno goruća svetska problema - ratu u Ukrajini i izraelskoj vojnoj akciji u Gazi, posebno kada je reč o Ukrajini. Bila je uspešna u posredovanju oko rešavanja pitanja izvoza žita iz Ukrajine. Nedavno je i obelodanjeno da su u Istanbulu nedugo po izbijanju ruske agresije, uz tursko posredovanje, sa uspehom vođeni mirovni pregovori, ali je intervencija tadašnjeg premijera Velike Britanije Borisa Džonsona sprečila realizaciju dogovora i Ukrajinu usmerila na nastavak rata. Većina analitičara smatra da je realno očekivati da će Erdogan i dalje nastojati da igra ulogu posrednika imajući u vidu dobre odnose Turske i sa Rusijom i sa Ukrajinom. Šanse da posreduje između Izraela i Hamasa su znatno manje jer Ankara već dugo ima teške odnose sa Izraelom zbog palestinskog pitanja. Da Zapad i dalje ozbiljno računa na Erdogana govori i njegova poseta Vašingtonu zakazana za 9. maj. 

TANJUG / AP / Francisco Seco

Jedan od dvojice turskih zvaničnika, koji su potvrdili planiranu majsku posetu, rekao je da ona predstavlja ozbiljnu mogućnost za produbljivanje bilateralnih odnosa u različitim oblastima i konsoliduje duh savezništva, uključujući borbu protiv terorizma. Uprkos neslaganju oko američkog vojnog prisustva u Siriji i američke podrške Izraelu u ratu sa Hamasom, Vašington i Ankara su nedavno zaključili dugo odlagani sporazum o kupovini američkih borbenih aviona F-16.

Šta će reći Zapad?

Ambasador Vučetić ipak upozorava da narednih nedelja i meseci treba pažljivo pratiti reakciju Zapada na rezultate izbora u nedelju.

„Biće zanimljivo kako će se Zapad postaviti prema rezultatima ovih izbora. Verovatno neće žuriti sa ocenama šta oni znače, jer je Turska veoma važan član NATO-a, a sa Erdoganom ipak treba raditi nekoliko narednih godina. Interno, međutim, Zapad je u celini nezadovoljan Erdoganom i priželjkuje promenu na vrhu Turske“, smatra Vučetić.

I pored značajne uloge koju još uvek igra u međunarodnoj politici, Erdoganu ne cvetaju ruže kod kuće. Svojom politikom uništio je tursku srednju klasu. Da je tako, govore i činjenice. U februaru 2017. godine jedan američki dolar vredeo je približno 3,6 turskih lira. Danas jedan dolar vredi 31 tursku liru, što je znatno smanjilo opštu kupovnu moć Turaka i mogućnost putovanja u inostranstvo. Prema nezavisnim izvorima, inflacija je gotovo 120 odsto, a cene zakupa na tržištu nekretnina izmakle su kontroli.

Prema podacima nezavisne grupe ENAG, najveći broj građana živi od minimalne plate koja iznosi oko 530 dolara. Turska se takođe još uvek nije oporavila od razornih posledica prošlogodišnjeg zemljotresa, u kojem je poginulo više od pedeset hiljada ljudi, a razoreno 11 od 81 provincije u zemlji.

Verovatno je sve to dovelo do ubedljivog poraza na lokalnim izborima u nedelju. Sekularna stranka CHP ostvarila je bolji rezultat od onog iz 2019. godine, a ono što bi posebno moglo da zabrine Erdogana jeste da su dva njena lidera Mansur Javaš, gradonačelnik Ankare, i Ekrem Imamoglu, reizabrani gradonačelnik Istanbula, već viđeni kao potencijalni predsednički kandidati na izborima 2028. godine. Ambasador Vučetić deli to mišljenje.

„Rezultati od nedelje, posebno u velikim i politički značajnim gradovima - Istanbulu, Ankari, Izmiru i Antaliji - govore da se raspoloženje turskog biračkog tela menja i kreće u pravcu izražene želje da, posle više od 20 godina vladavine Stranke pravde i razvoja, dođe do promene i na vrhu zemlje. I pored činjenice da je lični rejting Erdogana iznad partije koju predvodi, ponovni gubitak podrške, naročito u Istanbulu, dosta je jasan indikator da se era Erdogana polako kreće ka svom kraju. Pobeda Imamoglua u Istanbulu govori da on izranja u političara sa svim izgledima da u perspektivi postane novi lider u Turskoj.

TANJUG / AP / Khalil Hamra

Uostalom, i Erdogan je svoj politički uspon počeo sa mesta gradonačelnika Istanbula. Glavna opoziciona Republikanska partija je očito u Imamogluu dobila političara sa nesumnjivim izgledima da u perspektivi preuzme kormilo zemlje“, kaže Vučetić.

Postojale su teorije da bi u slučaju pobede na izborima u nedelju Erdogan mogao da inicira promenu Ustava koja bi mu omogućila kandidaturu na sledećim izborima, ali je ta šansa znatno manja. Pred njim je ogroman izazov da u naredne tri i po godine oporavi tursku ekonomiju, konsoliduje stranku i pronađe naslednika.

Nakon neuspeha njegovog najstarijeg zeta Berata Albajraka na mestu ministra finansija, mnogi su pretpostavljali da će on za svog naslednika da pripremi ili svog sina Bilala Erdogana ili mlađeg zeta, proizvođača oružja Seldžuka Bajraktara.

Turski novinar Ragip Sojlu smatra da bi još mnogo toga moglo da se dogodi pre sledećih predsedničkih izbora. Na svom nalogu na platformi Iks Sojlu je podsetio da je 2028. još uvek daleka budućnost. Do tada bi Erdogan, kako je ocenio, mogao još neki put da se predomisli ili čak da pokuša da promeni ustav.

Činjenica je da stranka AKP radi na tome da Erdoganu omogući još jedan mandat. Trenutno mu nedostaje nešto manje od 40 glasova da bi izmenio Ustav ili raspisao prevremene izbore. Neizvesno je takođe da li on može da pridobije neku od opozicionih stranaka za svoje ciljeve.

Ipak, poruka za kraj – ako razmišljate o nekoj zemlji, recimo, Turskoj u kojoj je 20 godina na vlasti čovek koji se zove Redžep Tajip Erdogan, koji ju je iz jedne otvoreno sekularne pretvorio u ozbiljnu islamsku državu, onda treba da stavite prst na čelo. Erdogan je vrlo iskusan političar i ne treba očekivati da će žuriti sa odlukom. Vreme je i dalje na njegovoj strani.