Može li jedna društvena mreža da spase Trampa od finansijskih problema

Nekadašnji predsednik SAD Donald Tramp imao je naporan početak meseca. Nakon što je morao da plati 175 miliona dolara njujorškom sudu kao garanciju koja sprečava zaplenu njegove imovine, možda će ga u budućnosti čekati još jedna naplata, i to u vrednosti od 454 miliona dolara, uz kamatu. Međutim, da li bi možda jedna društvena mreža, koja danas vredi preko sedam milijardi, mogla da spasi Trampa od mogućeg bankrota?

Kompanija Tramp medija i tehnolodži Grup, koju je 2021. osnovao bivši američki predsednik i koja na tržištu ima samo društvenu mrežu "Društvena istina" (Truth social), u martu je podnela tužbu protiv dvojice saosnivača, Endija Litinskog i Vesa Mosa. Kako prenosi Si-En-En, Trampova kompanija će na sudu pokušati da prisili Litinskog i Mosa da vrate svoj udeo, koji sada vredi oko 444 miliona dolara.

„Ovo je bila fenomenalna prilika za Mosa i Litinskog. Bez predsednika Trampa, "Društvena istina" ne bi postojala“, navedeno je u saopštenju.

"Društvena istina" (Truth Social) je, prema zvaničnom sajtu, američka društvena mreža koja „podstiče otvorenu, slobodnu i iskrenu globalnu komunikaciju bez diskriminisanja na osnovu političke ideologije“. Na scenu stupa 2021. godine, tačnije kada je Donald Tramp ostao bez ijednog naloga na nekim od svetskih društvenih mreža, i time, kako je tvrdio, ostao bez „prava na slobodu govora“.

„Ta mreža navodi se kao "opozicija nasuprot mejnstrim društvenim mrežama, koje diskriminišu Trampa i njegove pristalice u pokušaju da govore". Njen sadržaj i publika su većinski konzervativni. Isto tako, postoji mnogo govora mržnje i ekstremizma na platformi, zahvaljujući labavom pristupu moderiranja sadržaja“, rekla je Roksana Muenster, koja proučava digitalnu komunikaciju i ekstremnu desnicu, prenosi AP.

Da li jedna društvena mreža može mnogo da promeni?

Ako zanemarimo činjenicu da ova društvena mreža, zapravo, ne podstiče globalnu konverzaciju kao što se navodi, zato što je dostpuna samo za "ajfon" telefone i za Amerikance i Kanađane, svakako je za kratko vreme dostigla popularnost. Iz te kompanije tvrde da je od početka rada kreirano devet miliona naloga, dok nezavisne istraživačke firme, poput Similar veba, navode kako ima pet miliona poseta mesečno. Poređenja radi, koncepcijski slična mreže Iks (nekadašnji Tviter), imala je 104 miliona poseta u februaru. Takođe, Tramp na svojoj društvenoj mreži ima oko sedam miliona pratilaca, a dok je bio aktivan na Tviteru, imao ih je 87 miliona.

Takođe, vrednost akcija Trampove društvene mreže porasla je krajem marta za skoro 50 odsto, i to prvog dana na berzi Nasdak, da bi ubrzo zabeležila manji pad.

Iz te perspektive, bilo bi logično pomisliti da bivši američki predsednik dobija podosta novca od društvene mreže. Međutim, da li je zaista jedna platforma, čije su deonice opale sa prošlonedeljnog maksimuma, odlučujuća u održanju granice između bogatstva i bankrota?

PROFIMEDIA / Omar Marques / Zuma Press / Profimedia

Sa druge strane, Tramp Medija je prošle godine izgubila oko 60 miliona dolara, a svega četiri miliona dobila je od oglašavanja, prenosi Bi-Bi-Si, pa je primetno da postoje značajna odstupanja između gubitaka i vrednosti kompanije.

Na sve to, sud u Njujorku je ranije presudio da je Tramp nezakonito preuveličavao vrednost svog bogatstva, kako bi mogao da dobije povoljne kredite i uslove od osiguravajućih kompanija. Prema presudi, bilo je odlučeno da Tramp plati sudu 454 miliona dolara. Ipak, bivši američki šef države uspeo je da odloži ovu naplatu, uloživši žalbu i plativši kauciju od 175 miliona dolara.

Ko sve poseduje Tramp mediju?

Tramp Medija izašla je na berzu ove godine, kada ju je kupila Didžital vorld ekskvižn korp. Sada Tramp, prenosi Bi-Bi-Si, poseduje oko 57 odsto deonica, a odmah nakon njega nalazi se kuvajtska investiciona firma ARK global investmens sa 6,9 odsto deonica. I Litinski i Mos još uvek imaju svoj udeo, premda se još uvek čeka suđenje, novo u nizu Trampovih pravnih problema.

I mali investitori imaju svoj udeo, ali još uvek nije poznato koliki je tačan procenat. Kako prenosi Bi-Bi-Si, pretpostavlja se da je barem neki broj tih investitora pronašao, naizgled, adekvatan način da podrži nekadašnjeg američkog predsednika u njegovoj pravnoj i političkoj borbi, i time mu olakša finansijske probleme.

PROFIMEDIA / Alex Wroblewski / AFP / Profimedia

Međutim, da li su Trampovi problemi zaista rešeni? Kako prenosi Forbs, nakon što je kompanija Didžital vorld kupila Tramp mediju, bogatstvo bivšeg predsednika SAD maltene preko noći poraslo je na više od pet milijardi dolara.

Međutim, i sama kompanija uočila je kako je veća korisnička baza društvene mreže neminovna stavka za uspeh.

„Da bi Tramp Medija bila uspešna, potrebni su joj milioni ljudi koji će se registrovati i koji će koristiti platformu. Ako predsednik Tramp gubi na popularnosti ili ako se pojave nove kontroverze koje će ugroziti njegov kredibilitet ili želju javnosti da koriste njegovu platformu i od koje će imati finansijske koristi, rezultati poslovanja Tramp medije mogli bi biti loši“, saopšteno je iz Didžital vorlda.

Deonice Tramp Medije, sada vrede nešto manje nego krajem marta, pri čemu je Trampov udeo vredan 4,1 milijardu dolara. Iz današnje perspektive, čak i ako cene deonica padnu i na jedan dolar po komadu, bivši predsednik bi i dalje mogao da prikupi više od 78 miliona dolara prodajom.