Bliski istok na ivici ambisa: Zašto svet strahuje od trećeg svetskog rata posle iranskog napada na Izrael

Napadom sa oko 300 dronova, krstarećih i balističkih raketa na Izrael, Iran se usudio da uradi ono što nije u poslednjih 45 godina – udario je na teritoriju Izraela, sa kojim je u neprijateljskim odnosima još od 1979. godine, kada su na vlast u Teheranu došli islamski ajatolasi.

Povod za napad bilo je izraelsko bombardovanje iranskog konzulata u glavnom gradu Sirije, Damasku, u kom su poginuli i visoki oficiri iranske Revolucionarne garde. Ipak, bilo je i drugih izraelskih napada, pa čak i direktno na iransku teritoriju, što je potvrdio i bivši izraelski premijer Naftali Benet, ali se Teheran nije do sada odlučivao na ovakav korak. Umesto toga, koristio je svoje proksi organizacije, kao što su Hezbolah, Hamas ili jemenski Huti, za napade na Izrael.

Tako krupan korak Irana izazvao je realnu zabrinutost od mnogo šireg i ozbiljnijeg sukoba, pa čak i trećeg svetskog rata. Izrael je najavio da će uzvratiti, a Teheran da će ponovo odgovoriti, i to jače, zapretivši i SAD da će njihove snage na Bliskom istoku biti na udaru ukoliko budu učestvovale u akcijama Izraela. Pretnja trećim svetskim ratom je veoma ozbiljna, jer su Izrael od iranskog napada branili i avioni i PVO sistemi Velike Britanije, Francuske, SAD, stacionirane u regionu, kao i susednog Jemena.

"Teheran bi gurnuo ceo region u haos"

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da je napadom na Izrael, "iranski režim svesno doveo Bliski istok na ivicu ambisa".

"Teheran bi gurnuo ceo region u haos da nije bilo efikasne protivvazdušne odbrane Izraela i snažnih partnera", rekla je Berbok.

On je naglasila da su brojne zemlje osudile potez Teherana, "što govori da je Iran izolovan u svom agresivnom ponašanju" i ukazala da su "izraelske odbrambene sposobnosti jake". Berbok je pozvala Iran da odustane od daljih napada, uključujući napade preko svojih zastupnika, upozoravajući da bi eskalacija sukoba na Bliskom istoku imala nesagledive posledice.

TANJUG / AP / Iranian Army via AP

Dalja situacija zavisi od odgovora Izraela. Ako se odluče za napad na iransku teritoriju, neizvesno je šta će se dalje dogoditi, a sukob bi mogao da ima mnogo šire razmere, jer je Iran zapretio Vašingtonu da će napasti njegove ciljeve na Bliskom istoku, ako se SAD uključe u izraelski mogući odgovor, što bi onda dovelo do neizvesnosti kakav bi bio američki odgovor i ulaska u spiralu eskalacije.

Majkl Oren, bivši izraelski ambasador u SAD, rekao je CNN-u da izraelski odgovor umnogome zavisi od štete koju je Iran naneo.

"Ipak, to je Bliski istok, gde pritisak i deterent mnogo znače. Mislim da Izrael ne može da ne odgovori posle ovako velikog napada", kaže on.

Međutim, Ejal Hulata, bivši izraelski savetnik za nacionalnu bezbednost, smatra da vojni odgovor nije jedina mogućnost, objašnjavajući da bi proširenje sankcija protiv Irana takođe mogla da bude opcija. Na sličan način je reagovala i izraelska vlada, koja je najavila proširenje sankcija i proglašavanje iranske Republikanske garde za terorističku organizaciju. Sa druge strane, ekstremni desničarski izraelski ministri Itamar Ben Gvir i Bezalel Smotrič pozvali su na "odgovor koji će odjeknuti širom Bliskog istoka".

Demonstracija snage i povlačenje crvenih linija

Teheran je u poslednje vreme počeo da demonstrira snagu, iako je i sam dobio nekoliko ozbiljnih udaraca. Napad Hamasa na Izrael 7. okrobra, posle kog je usledilo zaoštravanje i brutalna izraelska vojna akcija u Gazi, mnogi su doveli u vezu sa Iranom, iako su iranske vlasti to negirale. Teheran je nedavno napao i teritoriju Pakistana, Sirije i Iraka, bombardujući, kako je tvrdio, "terorističke organizacije i izraelski špijunski centar", odgovorne za prethodni napad na Iran.

I dok se ti napadi mogu smatrati nekonvencionalnim ratom Irana protiv Izraela, ali i SAD, direktan udar po izraelskoj teritoriji postavio je pitanje namera Teherana, koji je prvi put prešao granicu otvorenih neprijateljstava.

Jagil Levi, profesor vojne sociologije na Otvorenom univerzitetu Izraela, rekao je Gardijanu da je "Izrael otišao predaleko ubijajući iranskog generala na diplomatskoj lokaciji". Međutim, Izrael je sprovodio slične akcije i ranije, ali ovakvog odgovora nije bilo. Stručnjaci smatraju da je Iran sa jedne strane pokušao da iskoristi trenutu "rastegnutost" izraelske vojske na sukobe sa Hamasom u Gazi i Hezbolahom na severu Izraela, da bi, sa druge, pokazao snagu iz dva glavna razloga – suzbijanja daljih izraelskih udara na iranske interese, ali i pokazivanja snage u islamskom svetu.

TANJUG / AP / Fatima Shbair Posledice sukoba u Gazi

Sanam Vakil, direktor za Bliski istok i severnu Afriku u Čatam hausu, rekao je Gardijanu da je "napad u Damasku bio slamka koja je slomila kičmu natovarenoj kamili", odnosno, "kap koja je prelila čašu".

"Mislim da je kalkulacija Irana bila da će, ako ne odgovore, Izrael nastaviti da pomera granice i da dalje degradira iransku "osovinu otpora" (proksi organizacije bliske Teheranu) u regionu. Takođe, Teheran je računao da će na ovaj način ponovo povući svoje crvene linije i pojačati deterent prema Izraelu", rekao je on.

Sa druge strane, Teheran bi ovako mogao da privuče pažnju na sebe u islamskom svetu, preuzimajući ulogu vodeće islamske države u trenutku kada njegov rival, bogata i uticajna Saudijska Arabija, želi normalizaciju odnosa sa Izraelom, kao i u onom delu sveta koji se protivi ne samo Izraelu, već i njegovim velikim saveznicima, kakve su SAD.

Tako je iranski predsednik Ebrahim Raisi izjavio da je napadom na Izrael "okrenuta nova stranica u istoriji autoriteta Irana" i da je Izrael "naučio lekciju".

Tom Flečer, spoljnopolitički savetnik više britanskih premijera i nekadašnji ambasador u Libanu, rekao je za BBC, da je iranski napad "signal iranskih mogućnosti".

"Lideri i Irana i Izraela su pod pritiskom domaće javnosti, iako suočeni sa međunarodnim kritikama, pokazali da su spremni da se igraju vatrom", rekao je on. Flečer, ipak, misli da je iranski napad bio "doziran".

"Oni su unapred "telegrafisali" da će napasti, što je olakšalo odbranu. Viđao sam takav pristup i u Libanu, gde se samo pokazuju mišići, bez namere za eskalacijom", tvrdi on.

Ujedinjenje u osudi

Međutim, rezultat bi mogao da bude upravo suprotan po Teheran. Napad na Izrael naišao je na brojne osude, reagovali su SAD, NATO, EU, brojne druge države. Napad su, očekivano, pozdravili Hamas, Huti i druge proiranske organizacije. Kina i Indija su pokazala uzdržanost, pozivajući na smirivanje situacije, dok je Rusija takođe pozvala na smirivanje, ali i podvukla da "Savet bezbednosti zbog zapadnih zemalja nije reagovao na napad na konzularno predstavništvo u Damasku".

Izraelski ministar odbrane Joav Galant rekao je da njegova zemlja sada "ima priliku da formira strateški savez protiv Irana", podsećajući da su u odbrani Izraela od iranskog napada učestvovale i druge države, SAD, Britanija, Francuska, pa čak i Jordan, koji je inače bio žestoki kritičar Izraela zbog Gaze. Galant je iskoristio priliku da podseti na opasnost od iranskog nuklearnog programa i mogućnosti da "Teheran postavi nuklearni eksploziv na rakete".

Takođe, iranski napad mogao bi da gurne u drugi plan i tešku situaciju u Gazi, zbog koje je Izrael naišao na brojne osude, i da povrati poljuljano poverenje u tu državu kod brojnih saveznika, toliko da je u američkom kongresu već najavljeno usvajanje dvopartijskog zakona kojim se obezbeđuje hitna finansijska pomoć Izraelu.

Ujedinjavanje izraelskih saveznika, međutim, ima i drugu stranu, pa je velika verovatnoća da je odluka Teherana da sprovede vojnu akciju bez presedana zasnovana na osećaju moći zbog ojačanih savezništava te zemlje. Pored pojedinih zemalja, kao što je Sirija, i organizacija u regionu poput Hamasa, Hezbolaha, Huta, sa kojima gaji bliske odnose, Teheran je u dobrim odnosima i sa Pekingom i Moskvom čiji odnosi sa SAD i Zapadom su, najblaže rečeno, veoma napeti.

Podeljenost na svetskom nivou i strah od trećeg svetskog rata

Podvojenost na svetskom nivou, zbog koje mnogi strahuju od trećeg svetskog rata koji bi mogao da izbije na Bliskom istoku, uprkos pozivima najvećih svetskih sila na smirivanje situacije, ilustruje i vojni odnos snaga tokom samog iranskog napada.

Iranski izvori navode da su u napadu korišćeni unapređeni dronovi "šahid", koji su uspešno upotrebljeni u ukrajinskom ratu, gde ih, pod drugim imenom, koristi ruska vojska. Takođe, upotrebljene su balističke rakete velikog dometa "Emad" i krstareće rakete "Paveh". Iran ima i hipersonične rakete "Fatah", ali nema potvrde da su one korišćene u napadu na Izrael, iako se društvenim mrežama šire snimci koji upravo to tvrde, a ta raketa u stanju je da pređe put od 1.000 kilometara od Irana do Izraela za samo sedam minuta. Takođe, iranska državna Press TV tvrdi da su one upotrebljene, da ih je lansirano sedam i da PVO nije uspela da sruši nijednu.

EPA / EFE/ABEDIN TAHERKENAREH Iranske rakete

Iranska vojska tu raketu predstavila je 2023. godine, a osnovano se sumnja da je tehnologiju za nju dobila od Rusije, koja je prva razvila takvo oružje, u zamenu za hiljade dronova koje je Moskva upotrebila u Ukrajini, mada nijedna strana ne priznaje tako nešto. Da postoji i razmena vojnih iskustava, ili samo iranski generali pomno prate rat u Ukrajini, svedoči i način na koji je napad na Izrael izveden. Primenjena je taktika koju u ratu u Ukrajini koriste obe strane (ruska češće, zbog prednosti u brojnosti dronova i raketa) u kojoj se prvo šalju rojevi dronova, da bi "zamorili" i razotkrili protivvazdušnu odbranu, a onda slede rakete koje tako poroznu PVO prođu. O tome je govorio i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, osuđujući iranski napad na Izrael, uporedio ga je sa ruskim na Ukrajinu.

"Mi u Ukrajini vrlo dobro znamo horor sličnih napada Rusije, koja koristi iste (iranske) 'shahed' dronove i ruske projektile, istu taktiku masovnih vazdušnih napada", naveo je Zelenski na mreži Iks.

Na to ukazuje i američki Institut za proučavanje rata, koji navodi da je iranski napad izgledao identično kao ruski napadi u Ukrajini.

"Ruski napadi uspeli su da otkriju optimalni način za probijanje zapadnih PVO sistema. Rusija je eksperimentisala sa kombinacijom dronova, balističkih i krstarećih raketa u Ukrajini", ukazuje se u njihovoj analizi.

Sa druge strane, Izrael su branili avioni i PVO sistemi SAD, Velike Britanije, Francuske, raspoređeni na Bliskom istoku, ali i PVO sistemi koje Izrael koristi, a dobrim delom su zasnovani na zapadnoj tehnologiji ili su razvijeni bliskom saradnjom sa zapadnim zemljama. Izraelska vojska tvrdi da je oboreno 99 odsto ispaljenih dronova, krstarećih i balističkiih raketa.

Kako se navodi u analizi američke agencije AP, izraelski sistem PVO je i do sada bio angažovan u velikoj meri u odbrani od Hamasovih raketa i dronova. Dodaje se da je PVO sistem Izraela višeslojan i da ga čini nekoliko podešalona koji imaju različite borbene mogućnosti.

TANJUG / AP / Photo/Ariel Schalit Izraelski sistem Gvozdena kupola

Sistem "Strela", koji je razvijen uz pomoć SAD, ima mogućnost da obara dalekometne rakete, uključujući i balističke projektile koje je Iran navodno lansirao u subotu uveče. Prvi put je upotrebljen u odbrani od projektila koje su lansirali Huti iz Jemena.

Još jedan PVO sistem koji je razvijen uz pomoć SAD naziva se "Davidova praćka" koji treba da štiti Izrael od raketa srednje dometa, kakve poseduje Hezbolah u Libanu.

Najstariji segment PVO sistema Izraela je američki raketni sistem Patriot, koji je borbenu premijeru imao u Zalivskom ratu 1991. godine. Tada je Patriot uglavnom služio za odbranu od iračkih raketa Skad ali je sada angažovan na odbrani od aviona i dronova.

Domaći raketni sistem "Gvozdena kupola" predviđen je za odbranu od raketa kratkog dometa i izraelci tvrde da ima verovatnoću pogotka veću od 90 odsto, odnosno da je bio vrlo uspešan u protekloj deceniji u kojoj je oborio "hiljade raketa".

U ovom trenutku Izrael razvija i novi sistem PVO koji će se zasnivati na laserskoj tehnologiji. Iako se od tog sistema mnogo očekuje, on u trenutku otpočinjanja sukoba sa Iranom i dalje nije operativan.