Rešetkasti savez: Strah od Kine ujedinio tri zemlje sa turbulentnom istorijom

Kolonizacija, krvoproliće, ratni zločini, okupacija, sporne vojne baze. Sve su to teme koje se upliću u zajedničku istoriju Sjedinjenih Američkih Država, Japana i Filipina. Ali kada se lideri tri zemlje sastanu u Beloj kući u četvrtak, centralna tema biće mnogo aktuelniji strah koji ih spaja – zajednička zabrinutost zbog Kine.

„Uočena pretnja iz Kine zaista je spojila ove tri zemlje“, rekao je Džejms D. Braun, vanredni profesor političkih nauka na Univerzitetu Templ u Tokiju, uoči samita ove nedelje između američkog predsednika Džoa Bajdena, japanskog premijera Fumija Kišide i filipinskog predsednika Ferdinanda Markosa mlađeg.

Ali potencijalni sukob oko Tajvana – ostrva koji ima demokratsku vlast, a koje Komunistička partija Kine (KPK) smatra delom svoje teritorije iako ga nikada nije kontrolisala – dominira strateškim razmišljanjem, piše Si-En-En.

Kineski lider Si Đinping obećao je da će staviti Tajvan pod kontrolu Pekinga i ne odriče se upotrebe sile da bi to postigao. Zakon o odnosima sa Tajvanom zahteva od Vašingtona da obezbedi oružje za odbranu ostrva, a Bajden je više puta nagovestio da će rasporediti američku vojsku da brani ostrvo u slučaju kineske invazije (iako su zvaničnici Bele kuće izjavili da se američka politika da ovo pitanje ostavi otvorenim nije promenila).

I Filipini i Japan su saveznici SAD prema odbrambenom sporazumu, a američka vojska ima stalne baze u Japanu i ima prava na bazu na Filipinima. Ova pretnja se manifestuje u tri ključna područja – Tajvanu, Južnom kineskom moru i ostrvima Senkaku pod kontrolom Japana u Istočnom kineskom moru, kažu analitičari.

TANJUG / AP / Aaron Favila (STF)

U slučaju sukoba, Kina ne bi mogla da ignoriše nijedno ostrvo jer su i Filipini i Japan udaljeni samo nekoliko stotina kilometara od Tajvana, kažu analitičari.

„Ako ste Kina, ne možete da izvršite invaziju na Tajvan a da se prethodno ne pozabavite Filipinima ili japanskim bazama“, rekao je Micah Jel Perez, docent na Univerzitetu u Dilimanu na Filipinima.

“Istorijski sastanak”

I Markos i Kišida su jasno stavili do znanja da je mir na Tajvanu od suštinskog značaja za njihovu nacionalnu bezbednost.

„Ako bi zaista došlo do sukoba u toj regiji, veoma je teško zamisliti scenario u kojem Filipini na neki način ne bi bili uključeni“, rekao je Markos u prošlogodišnjem intervjuu za Nikei Azija.

Japanski zvaničnici su ranije primetili da se 90 odsto energetskih potreba njihove zemlje uvozi preko tajvanskih voda, povezujući ekonomsku stabilnost Japana sa autonomijom Tajpeja.

Ovi morski putevi se protežu u Južno kinesko more, tako da Japan ima snažan interes da osigura da ostane deo „slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika“– termin koji je skovao bivši japanski premijer Šinzo Abe, a koji je postao mantra za Vojno prisustvo SAD u regionu.

„Japan i drugi delovi sveta su zaista veoma zavisni od pomorskog saobraćaja koji prolazi kroz Južno kinesko more “, rekao je Rikardo Hoze, takođe profesor na Univerzitetu Filipina.

"U slučaju Japana, to je važno strateško pitanje. Strateški je neophodno da oni štite ove pomorske puteve", rekao je Hoze.

U intervjuu za Si-En-En u nedelju uoči samita, Kišida je Filipine nazvao „važnim partnerom u održavanju slobodnog i otvorenog indo-pacifičkog regiona“.

„Verujem da će ovaj istorijski sastanak biti veoma važna prilika da se svetu pokaže kako tri zemlje mogu zajedno da rade na miru i stabilnosti u regionu“, rekao je on o predstojećem trojnom samitu u Vašingtonu.

TANJUG / AP / Evan Vucci (STF)

I Japan i Filipini imaju odvojene teritorijalne sporove sa Kinom, u slučaju Japana to je spor oko ostrva Senkaku u Istočnom kineskom moru, a u slučaju Filipina spor oko oblasti u Južnom kineskom moru.

Tenzije između Filipina i Kine usredsređene su na greben Drugi Tomas Šol, koji se nalazi oko 200 kilometara od obale filipinskog ostrva Palavan. Devedesetih godina prošlog veka, Filipini su nasukali zastareli pomorski transportni brod iz vremena Drugog svetskog u plićak kako bi demonstrirali svoje pravo na to područje. Brod je sada uglavnom zarđala olupina, a posadu čine filipinski marinci.

U međuvremenu, Kina polaže pravo na greben, koji se nalazi u isključivoj ekonomskoj zoni Filipina, kao na svoju teritoriju, kao i veći deo Južnog kineskog mora, uprkos presudi međunarodne arbitraže.

Nedavno je došlo do sukoba kada su Filipini pokušali da dopune snage na brodu pri čemu se naišli  na bokadu kinekse obalske straže snaga koja je ispalila vodene topove sa brodova. Markos je obećao da neće podleći kineskom zastrašivanju, a SAD su jasno rekle da sporazum o međusobnoj odbrani između SAD i Filipina obuhvata greben Drugi Tomas Šol i uključene filipinske snage.

Kada je reč o Senkakusima – koje Kina naziva Diaojus – Vašington je više puta ponavljao da su oni obuhvaćeni sporazumom o međusobnoj odbrani SAD i Japana, jer je Peking stacionirao svoju obalsku stražu u blizini ostrva pod kontrolom Japana.

Napeta prošlost

Kineska taktika spojila je Bajdena, Kišidu i Markosa na način koji malo ko može da zamisli s obzirom na složenu i često tešku trilateralnu istoriju, kažu analitičari.

Filipini su postali kolonija Sjedinjenih Država 1899. godine nakon što je Španija ustupila kontrolu nad svojom dugogodišnjom teritorijom Vašingtonu kao deo rešavanja špansko-američkog rata.

Ali filipinski nacionalisti su se borili protiv američke kontrole u filipinsko-američkom ratu 1899-1902, u kojem je poginulo više od 4.200 američkih vojnika, 20.000 filipinskih vojnika i 200.000 filipinskih civila, prema izveštaju Stejt departmenta.

Tokom Drugog svetskog rata, Filipini, tada američka kolonija, suočili su se sa brutalnom invazijom imperijalnih japanskih snaga koje su ubile čak milion civila i vojnika, prema Nacionalnom muzeju Drugog svetskog rata u Nju Orleansu.

Desetine hiljada filipinskih vojnika umrlo je tokom zloglasnog Bataanskog marša smrti i u zarobljeničkim logorima gde su bili internirani.

U posleratnom suđenju, japanski komandant u bici kod Batana i odgovoran za trupe koje su izvršile Marš smrti, general Masaharu Homa, proglašen je krivim za ratne zločine. Pogubljen je 1946. godine.

Međutim, analitičari smatraju da je istorija Drugog svetskog rata sa Japanom na Filipinima zaboravljena - iako ne u potpunosti oproštena.

Zemlja se suočava sa hitnim društvenim, ekonomskim i političkim problemima koji utiču na svakodnevni život građana, rekao je Perez, profesor na filipinskom univerzitetu.

Uprkos svim dugotrajnim razmimoilaženjima, „hladna kalkulacija geopolitike” nameće da je za Filipine najbolja opcija da zadrže Japan i Sjedinjene Države kao saveznike kada je u pitanju teritorijalni suverenitet, rekao je Perez.

„Izgradnja saveza je najpraktičniji način da se izađe na kraj sa kineksim potezima u Južnom kineskom moru“, rekao je on.

Rešetkasti savez

Analitičari primećuju kako su se stvari na Filipinima brzo promenile, čak i kada je u pitanju pristup američkim bazama. Za vreme vladavine predsednika Rodriga Dutertea, prethodnika Markosa mlađeg, doveden je u pitanje svaki vojni pristup koji je američka vojska imala zemlji u kojoj je nekada  držala dve svoje najveće prekomorske vojne baze, vazdušnu bazu Klark i mornaričku bazu Subik Bej.

Duterte je negovao bolje odnose sa Kinom nego sa Sjedinjenim Državama i jednom je zapretio da neće obnoviti sporazume koji dozvoljavaju američkoj vojsci da deluje na tlu njene bivše kolonije.

TANJUG / AP / Franck Robichon (POOL)

Markos je, međutim, napravio zaokret i udružio se sa Vašingtonom da bi se odupreo pokušajima Kine da istisnu Filipine iz teritorijalnih zahteva kao što je slučaj sa grebenom Drugi Tomas Šol.

U međuvremenu, Bajdenova administracija gradi ono što je Robert Vard, japanski predsedavajući Međunarodnog instituta za strateške studije, nazvao „mrežom“ saveza oko Kine, a ne sistemom  u kojem bilateralne veze idu do niza stranih prestonica sa Vašingtonom u centru.

Poput trilateralnog odnosa SAD-Japan-Filipini koji je ove nedelje bio u centru pažnje, SAD, Japan i Južna Koreja su povećale svoju saradnju u oblasti odbrane; ključni saveznik SAD Australija uspostavila je nove odbrambene odnose sa Japanom, Indijom i Filipinima; Filipini uvoze vojnu opremu iz Indije; Japan jača bezbednosne veze sa Vijetnamom.

Jedna “rešetka” mogla je da se vidi kada su se ratnim brodovima i avionima iz SAD, Japana i Filipina pridružile snage iz Australije u njihovoj prvoj multilateralnoj pomorskoj aktivnosti u Južnom kineskom moru. Analitičari kažu da se Bajdenova administracija i političari istomišljenici na Pacifiku nadaju da će pristup rešetkaste alijanse biti dovoljno stabilan da izdrži moguće promene rukovodstva, posebno nakon predsedničkih izbora u SAD u novembru.

Braun, profesor na Univerzitetu Templ, nazvao je pristup „održivim u budućnosti“.

„Čak i ako ste stvorili ove mehanizme, oni se i dalje mogu uništiti. Ali ste barem stvorili nešto za šta se nadate da će trajati tokom mandata Donalda Trampa", rekao je Braun.

„To je veoma krhka biljka koje cveta u Indo-Pacifiku“, rekao je Vard na IISS. „Treba je zalivati i đubriti svaki dan.”