„Bez kafe ne bismo preživeli“: Kako evropski propisi ugrožavaju farmere Etiopije

Kafa je najveći izvozni proizvod zemlje, ali milioni malih farmera moraju da dokažu da njihova roba nije uzgajana na zemljištu na kome je šuma posečena posle 2020. godine.

Prvi beli cvetovi pojavljuju se na granama drveta kafe Habtamu Volde u regionu Kafa u jugozapadnoj Etiopiji. Cvetaće još nekoliko puta pre nego što se pretvore u okrugle crvene plodove spremne za berbu u oktobru. Zatim se pripremaju za izvoz i otpremaju u glavni grad.

„Naša kafa je kultna, ne možete naći bolji kvalitet“, ponosno ističe Habtamu. U Kafi, kafa je više od pića. Region je kolevka sorte kafe Arabika, koja prirodno raste u šumama zaštičena od prodora jakog sunca. Fabrika je u centru svakodnevnog života i glavni je izvor prihoda ljudi.

„Kafa je deo identiteta naroda Kafa“, kaže Habtamu na svojoj plantaži od osam hektara. „Bez nje ne bismo mogli da preživimo.“

Kafa je najveći izvozni proizvod Etiopije – i od nje dolazi oko trećine prihoda od izvoza – tako da predstavlja najvažniji izvor deviza. Evropska unija je najveće tržište koje kupuje više od 30% etiopskog zrna. U oblasti Kafa 80% proizvedenog zrna ide u Nemačku.

Širom Etiopije, 5 miliona malih farmera zavisi od uzgoja kafe. Još 10 miliona radnika pere, obrađuje i transportuje zrna. Industrija je doživela procvat poslednjih godina i doprinela je ekonomskom rastu Etiopije. Međutim, proizvođači kažu su u opasnosti zbog novog evropskog zakonodavstva – uredbe čiji je cilj smanjenje rizika od krčenja i degradacije šuma (EUDR) - koja treba da stupi na snagu 2025. godine, piše Gardijan. 

Uredba zabranjuje prodaju kafe, gume, kakaa i drugih proizvoda osim ako kompanije ne dokažu da prozvodi ne potiču sa zemljišta na kome je bila šuma. Ekolozi su to pozdravili kao istorijsko dostignuće.

PROFIMEDIA / KAREN KASMAUSKI / Sciencephoto

Međutim, etiopska industrija kafe tvrdi da su nova pravila nepravedna jer skoro svu kafu iz Etiopije uzgajaju siromašni farmeri koji poseduju samo male parcele zemlje i nemaju stručnost za prikupljanje složenih podataka potrebnih da bi se dokazalo poštovanje propisa.

„EUDR menja sve“, kaže Abebe Megnekto, izvršni direktor sindikata proizvođača kafe u oblasti Kafa, koji predstavlja 13.676 lokalnih farmera. „Ispunjavanje kriterijuma zahteva mnogo tehnologije i radne snage koje jednostavno nemamo.“

Abebe i drugi u industriji kafe tvrde da su njihova zrna održivija od zrna drugih velikih proizvođača kao što je Brazil, gde je većina plantaža kafe ogromne monokulture uzgajana na zemljištu na kome su posečene džungle, koriste se đubriva i nema drveća.

Nasuprot tome, uzgoj kafe u Etiopiji oslanja se na očuvanje šuma koje pružaju senku da bi se biljke kafe zaštitile od vrućine. Zrna uzgajaju mali poljoprivrednici koji u proseku obrađuju manje od dva hektara zemlje. Abebe kaže: „Naš način uzgoja kafe je daleko manje štetan.“

PROFIMEDIA / Michael Tewelde / Xinhua News

Ipak, već opada broj porudžbina od evropskih uvoznika, koji se suočavaju sa kaznama do 4% svoje prodaje ako uvezu proizvode koji nisu usklađeni sa odredbom EU .

„Kupci oklevaju da kupe našu kafu jer ne veruju da možemo da pokažemo usklađenost“, kaže Cegaje Anebo, izvršni direktor udruženja uzgajivača kafe u Sidami, koje se nalazi na oko 250 milja istočno od regije Kafa. „Razmišljamo o širenju na druga tržišta, ali to će potrajati godinama. Nije lako.“

Feliks Alers, osnivač nemačke kompanije Solino koja godišnje uvozi 200 tona pečenog zrna iz Etiopije, kaže da njegov poslovni model možda više neće biti održiv.

„U ovom trenutku nemamo rešenje“, kaže on. „Nadamo se da ćemo ga naći, ali nije jasno kako da nastavimo sa uvozom.“

PROFIMEDIA / EDUARDO SOTERAS / AFP

Malo farmera u Kafi je čak čulo za odredbu EUDR. Ali oni su spremni da se povinuju propisima ako im se pruži prilika.

„Mi ne uništavamo šumu jer znamo da je uzgoj kafe nemoguć bez šume“, kaže Habtamu.

Biljke kafe na njegovoj farmi ispresecane su visokim smokvama, topolama i palmama, kao i divljim biberom i kardamonom. Habtamu procenjuje da je u poslednje tri decenije zasadio 2.000 stabala kako bi obezbedio hlad za biljke kafe na degradiranom zemljištu koje se ranije koristilo za uzgoj kukuruza ili kao pašnjak za krave.

Mnogi farmeri u Kafi podržavaju propise protiv krčenja šuma. Mekonen Uta, 76, koji poseduje farmu od 1,5 hektara zemlje na kojoj svake godine zaradi od kafe oko 10.000 etiopskih bira (140 funti) – njegov jedini izvor prihoda – kaže: „Šuma nam je potrebna ne samo zbog prihoda, već i za naše zdravlje, jer ako ova pravila štite šumu, to je dobro, ali svi treba da budu upoznati sa njima da bi mogli da ih poštuju.“

Postoje strahovi da bi troškovi za usklađivanje sa uredbom mogli učiniti etiopsku kafu nekonkurentnom zbog proizvodnje koja se u velikoj meri oslanja na male farmere. Lanci snabdevanja u zemlji su fragmentisani i uključuju više posrednika, a jedna pošiljka kafe u Evropu može da sadrži zrna od hiljada farmera.

„U zemljama poput Brazila, lako je voziti se četvorociklom i prikupljati podatke potrebne za EUDR“, kaže izvršni direktor velike trgovačke kompanije koja uvozi etiopsku kafu u Evropu. “U Etiopiji biste morali da mapirate sve ove veoma male farme pojedinačno. To je jako skupo.”

PROFIMEDIA / Michael Tewelde / Xinhua News

Čak i ako EUDR izgleda pomalo kao „udarac maljem“, prelazak sa dobrovoljnih ekoloških propisa na obavezne propise je i dalje pozitivan, kaže Mike Senior iz Proforest-a. Proizvodi koje konzumira EU uzrokuju oko 10% globalnog krčenja šuma. 

Čak i u Etiopiji, gde su šume od vitalnog značaja za lokalnu ekonomiju, drveće se seče kako bi se napravilo mesta za biljke kafe, kaže Asaje Alemajehu, šef lokalne kancelarije nemačke ekološke grupe Nabu.

To je zato što se kafa sadi u netaknutim šumskim predelima, a ne samo na starim pašnjacima. „Morate da posečete oko 70% stabala da biste pustili dovoljno svetla za biljke kafe“, kaže Asai. „Ako su 100% pokriveni krošnjama drveća, ne cvetaju dovoljno.”

Portparol EU je rekao da su obavljene opsežne konsultacije pre nego što je EUDR uveden i da se nudi podrška malim poljoprivrednicima. Ipak, Etiopija traži više vremena. Proizvođači kakaa u Gani i Obali Slonovače, kao i Indonezija koja proizvodi palmino ulje takođe žele odlaganje.

„Ova kafa pomaže u izgradnji škola, domova zdravlja i puteva“, kaže Abebe iz sindikata prouvođača kafe u Kafi. „Bez evropskog tržišta izgubićemo sve ovo.”