Ruska veza: Špijunski skandal potresa Austriju

Austrija se suočava sa najvećim špijunskim skandalom u poslednjih nekoliko decenija, jer hapšenje bivšeg obaveštajca baca svetlo na razmere velike ruske infiltracije, slabog nadzora zvaničnih organa i ponašanja nalik onom u špijunskom romanu.

Egisto Ot je uhapšen 29. marta. U nalogu za hapšenje od 86 stranica, u koji je imala uvid novinska agencija Asošiejted pres, optužen je, između ostalog, da je ruskoj obaveštajnoj službi predao podatke o mobilnim telefonima bivših visokih austrijskih zvaničnika, da je bio umešan u planiranje provale u stan jednog uglednog novinara i napisao „predloge za poboljšanje” ruskih operacija nakon ubistva u Nemačkoj koje je naručila Rusija.

Ot je osumnjičen da je dao osetljive informacije Janu Marsaleku, Austrijancu koji je u bekstvu, a za kojim se traga zbog sumnje za prevaru nakon kolapsa nemačke platne kompanije Vajrkard 2020, čiji je bio operativni direktor. U nalogu za hapšenje se navodi da čet poruke koje poseduju britanske vlasti direktno povezuju Marsaleka sa ruskom obaveštajnom službom FSB.
Nemački i austrijski mediji su izvestili da je Marsalek navodno imao veze sa ruskim obaveštajnim službama najmanje od 2014. godine. Veruje se da se trenutno nalazi u Rusiji.

Tomas Rigler, istoričar i stručnjak za špijunažu u Austrijskom centru za obaveštajne, propagandne i bezbednosne studije, rekao je da slučaj ima "potencijal da bude jedna od najvećih špijunskih priča u novijoj austrijskoj istoriji", piše AP.

„Slučaj je poseban zbog svoje međunarodne dimenzije i činjenice da ne uključuje samo špijunažu, već i infiltraciju u austrijski politički sistem i slabljenje unutrašnje bezbednosti zemlje“, rekao je on.

Austrija, koja je tokom Hladnog rata bila blizu gvozdene zavese i dugo imala dobre odnose sa Moskvom, članica je Evropske unije sa politikom vojne neutralnosti – i dugogodišnjom reputacijom špijunskog centra.

Razotkrivnaje špijunske mreže

Ot, bivši policajac, bio je obaveštajac u Turskoj i Italiji od 2001. do 2012. pre nego što je radio sa tajnim agentima u sada već ugašenoj austrijskoj obaveštajnoj službi BVT.

On je suspendovan iz BVT-a 2017. godine kada su se prvi put pojavile optužbe da je možda špijunirao za Rusiju, ali se sledeće godine vratio da radi za austrijsku policijsku akademiju. Godine 2021. suspendovan je i pritvoren do dalje istrage o njegovim navodnim vezama sa Rusijom. Vlasti su zaključile da su dokazi preslabi i pustili su ga iz pritvora oko četiri nedelje kasnije.

U BVT-u, Ot je radio pod Martinom Vajsom, bivšim šefom austrijske obaveštajne službe. Tužilaštvo tvrdi da su Ot i Vajs bili „bliski prijatelji“. U nalogu za hapšenje se navodi da je Vajs nakon što je napustio obaveštajnu službu 2018. godine počeo da radi za Marsaleka i kompaniju Vajrkard i da je naredbe Marsaleka i ruskih operativaca prosleđivao Otu. Prema nalogu za hapšenje, Marsalek je u porukama rekao da je pomogao da se Vajs „evakuiše“ u Dubai.

Otov advokat je odbio da komentariše slučaj, rekavši da je tek nedavno preuzeo Otovu odbranu. Ot je prethodno negirao optužbe za špijunažu i bilo koje krivično delo.

Marsalek, koji ima 44 goine, čini se da je „pauk u mreži“ koji „vuče konce“, rekao je Rigler. Marsalekov advokat nije odgovorio na zahteve za komentar.

Disidenti, špijuni, baze podataka

Kako se navodi u austrijskom nalogu za hapšenje u periodu od 2017. do 2021. godine, Ot je prikupljao osetljive informacije o ljudima od interesa za Rusiju „kako bi ih prosledio Janu Marsaleku i nepoznatim predstavnicima ruskih vlasti” tako što je pretraživao baze podataka nacionalne policije i slao zahteve drugim evropskim policijama, uključujući italijansku i britansku.

Ot je takođe navodno tražio podatke od evropskog prekograničnog informacionog sistema za putovanja Šengena kako bi saznao da li se traže osumnjičeni ruski obaveštajci i bivši zaposleni u Vajrkardu, i da li imaju restrikcije na putovanja.

U nalogu za hapšenje navodi se dugačak spisak ljudi koji su špijunirani, uključujući ruske disidente, biznismene i bivšeg oficira koji je radio za ruski FSB.

Provala, mobilni telefoni i naučene lekcije 

Dok su se tvrdnje da je Ot tražio informacije za Rusiju prvi put pojavile 2017. godine, britanski obaveštajci su nedavno Austriji prosledili važne nove informacije.

Petoro bugarskih državljana koji su navodno bili povezani sa Marsalekom uhapšeno je u Britaniji prošle godine, i još jedan u februaru. Kako stoji u nalogu za hapšenje Ota, čet poruke između Marsaleka i jednog od osumnjičenih u slučaju Orlina Ruseva, do kojih je došla britanska obaveštajna agencija MI5, ukazuju na dalje operacije Marsaleka i njegovih austrijskih pomagača.

Samo pet nedelja nakon što je Ot pušten iz pritvora 2021. godine, navodno je zatražio adresu bugarskog istraživačkog novinara Hrista Grozeva u Beču i prosledio je Marsaleku. Marsalek je kasnije navodno angažovao tim da upadne u stan Grozeva i ukrade njegov laptop i USB.

PROFIMEDIA / Olga Volodina / Alamy / Alamy Zgrada FSB-a

Grozev, koji je ušao u trag ruskim oficirima za koje se sumnja da su umešani u trovanje bivšeg ruskog obaveštajnog zvaničnika Sergeja Skripalja 2018. i ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog 2020. godine, preselio se iz Beča prošle godine nakon što su ga austrijske vlasti obavestile da više ne mogu da mu garantuju bezbednost. 

Takođe se navodi da je Ot uspeo da dođe do mobilnih telefona trojice bivših visokih zvaničnika austrijskog Ministarstva unutrašnjih poslova, uključujući i telefon šefa kabineta bivšeg ministra, kada su uređaje popravljali IT stručnjaci BVT-a jer su upali u vodu tokom izleta brodom na Dunavu 2017 .

Prema navodima tužioca, telefoni su predati nepoznatom agentu koji je radio za Marsaleka u u stanu Otovog bivšeg zeta u Beču i „preneti su u Moskvu na dalju analizu“. Kažu da su u telefonima bili „osetljivi službeni i privatni podaci.“

Ot je takođe navodno pomogao Marsaleku da prokrijumčari u Moskvu ukradeni kompjuter SINA, uređaj koji koriste mnoge evropske vlade za prenošenje poverljivih informacija. Prema tužiocima, nakon primopredaje u istom stanu u Beču, Marsalek je u napisao u poruci  da je uređaj uspešno prebačen u Lubjansku, gde je sedište moskovskog štaba FSB-a.

Istražitelji su takođe pronašli u Otovom mobilnom telefonu analizu obaveštajnih podataka, koja je uključivala „predloge za poboljšanje“ ruskih obaveštajnih operacija u Evropi nakon ubistva gruzijskog državljanina čečenskog porekla 2019. u Berlinu. U ovom slučaju je uhapšen i osuđen jedan Rus koji je, prema navodima nemačkog suda, radio po nalogu ruskih vlasti.

Šta sad radi Austrija?

Ot ostaje u pritvoru čekajući odluku o tome da li će biti zvanično optužen - proces koji će verovatno potrajati.
Međutim, slučaj je dominirao u medijima, a različite političke stranke optužuju jedna drugu što Ot nije zaustavljen ranije.

Austrijski kancelar Karl Nehamer sazvao je za utorak sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost i rekao da zemlja mora da pojača bezbednosne mere kako bi sprečila rusku infiltraciju.

Njegova ministarka pravde rekla je da planira da pooštri zakone o špijunaži u zemlji, koja je trenutno izričito zabranjena kada je usmerena protiv same Austrije, ali ne ako su meta druge zemlje ili mnoge međunarodne organizacije sa sedištem u Beču.