Sukob Izraela i Irana: Pokazivanje mišića kao ulje na baklju rata u Gazi

Manje od sedam dana od istorijskog napada Irana na teritoriju Izraela, Tel Aviv je u petak uzvratio kontraudarom na iransku teritoriju, doduše ne tako snažnim, ali dovoljnim da pokaže Teheranu da je sposoban i to da uradi. Iran je saopštio da na ovaj napad neće uzvraćati, što je umirilo Zapad, kao i Rusiju i Kinu, ali buktinja zapaljena u Gazi i dalje gori, predstavljajući stalnu pretnju po regionalni, ali i svetski mir.

Čini se da je izraelski napad na Iran bio precizan udar koji je uništio ključni deo sistema protivvazdušne odbrane ruske proizvodnje u vazduhoplovnoj bazi u Esfahanu. Satelitski snimci pokazuju da je komponenta „okretnog radara“ baterije protivvazdušne odbrane S-300 oštećena ili uništena u petak. S druge strane, mediji koji nisu naklonjeni Zapadu pišu da je Iran u prvom napadu prilično oštetio bazu koju je gađao balističkim raketama, da je teško oštećena pista, ali i savremeni američki radar, najjači koji je instaliran na Bliskom istoku.  

Prema rečima Krisa Bigersa, bivšeg američkog vojnog analitičara, satelitski snimci pokazali su premeštanje još nekoliko baterija S-300, ali kako ističe, njihov status i lokacija trenutno nisu poznati. Snimci takođe potvrđuju da nema dokaza o velikoj šteti u bazi.

Kalkulisani napad

Delimična potvrda da se radilo o kalkulisanom napadu Izraela je i izjava iranskog ministra inostranih poslova Hoseina Amira Abrulahijana da nije bilo nikakvog ozbiljnog napada. 

„Bile su to više kao igračke kojima se naša deca igraju, a ne bespilotne letelice“, rekao je iranski ministar.

Efraim Halevi, izraelski obaveštajni stručnjak i bivši direktor izraelske obaveštajne agencije Mosad, kaže da je odgovor Izraela bio odmeren. 

„To ni na koji način nije srazmerno napadu sa kojim smo se suočili pre nekoliko dana, ali je dovoljno da pošaljemo poruku rukovodstvu Irana“, izjavio je Halevi.

PROFIMEDIA / Rawf8 / Alamy

I politički analitičar Boško Jakšić u izjavi za NIN smatra da su računi poravnati.

„Iran tvrdi da je Izraelu održao lekciju zbog likvidacije generala svoje Revolucionarne garde u Damasku. Izrael takođe tvrdi da je održao lekciju Iranu. Obe strane su pokazale sposobnost da prvi put gađaju ciljeve na teritoriji neprijatelja. Uspostavljena je simetrija. I iranska i izraelska operacija bile su kalkulisano uzdržane. Ne određuje ih broj upotrebljenih oružanih sredstava, već pažljivo određivanje ciljeva da bi se izbegla ozbiljnija razaranja i gubici ljudskih života. Sve ostalo je propaganda za unutrašnju upotrebu. Konflikt koji je nosio ozbiljne potencijale završio se kao epizoda u decenijama dugom neprijateljstvu Islamske republike i jevrejske države, ali su direktni iranski i izraelski napadi temeljno promenili pravila angažovanja dva regionalna arhineprijatelja“, ističe Jakšić.

Novi poraz Netanjahua

Prema rečima Abdelaziza al Saghera, šefa saudijskog Zalivskog istraživačkog centra, ovako ograničen napad Izraela možda je i rezultat snažnog pritiska zalivskih zemalja.

„Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati su javno pozvali na maksimalno uzdržavanje kako bi se region poštedeo šireg rata.

One su upozorile Sjedinjene Države na rizik od eskalacije, tvrdeći da bi Izrael trebalo da izvede samo ograničen napad bez žrtava ili značajnije štete koja bi mogla da izazove veliku odmazdu. Ova poruka je vrlo jasno preneta u poslednjih nekoliko dana i od strane Jordana, Saudijske Arabije i Katara“, rekao je Al Sagher.

Slične poruke stizale su i iz Evrope. Vlada Velike Britanije istakla je da bi Izrael trebalo da izbegne značajnu eskalaciju dok ostvaruje „svoje pravo na samoodbranu“, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala sve strane da se uzdrže od daljih akcija.

Boško Jakšić naglašava da ozbiljan rat niko nije želeo. 

„Vašington je upozoravao izraelskog premijera da izbegne eskalaciju i jasno dao do znanja da neće učestvovati u bilo kakvom direktnom napadu na Iran. Benjamin Netanjahu bio je pod snažnim pritiscima svojih ekstremno desnih koalicionih partnera da najoštrije odgovori. Ustupak administraciji Džoa Bajdena bio je kalibrirani uzvratni odgovor, odluka doneta posle silnih sednica ratnog kabineta, a ustupak izraelskim ekstremistima bila je odluka da se napadne baza kod iranskog grada Esfahana. Bajden nije posebno zadovoljan što ga Izraelac nije poslušao iako su odnosi popravljeni, a krajnja desnica u Jerusalimu je nezadovoljna ocenjujući napad kao ’slab’. Ajatolasi u Teheranu nemaju takvih problema, pa je iz čitave ove situacije Netanjahu izašao uzdrmaniji, jer se pokazalo da kao što nema stratešku viziju rata u Gazi, nema je ni u rešavanju konflikta sa Iranom“, kaže Jakšić.

Posle barem trenutnog poravnanja računa sa Iranom, Tel Aviv se ponovo okreće ratu u Gazi. Prema saopštenju ministarstva zdravlja u Gazi, koje je pod kontrolom Hamasa, izraelske snage su tokom vikenda izvele dva vazdušna napada na Rafu, ubivši 22 osobe, uključujući 18 dece. Kako je za TV ABC potvrdio portparol kuvajtske bolnice, najmanje jedna eksplozija dogodila se u izbegličkom kampu Al Šabora u Rafi. Izraelske odbrambene snage potvrdile su napade, na, kako su rekle, vojne ciljeva terorističkih organizacija u Gazi, uključujući vojne baze, lansirne tačke i naoružane teroriste.

PROFIMEDIA / Menahem KAHANA / AFP / Profimedia

Istovremeno, Civilna odbrana Gaze saopštila je u nedelju da je otkrila 50 tela sahranjenih u dvorištu Medicinskog kompleksa „Naser“ u Kan Junisu. Izraelske snage povukle su se iz tog grada 7. aprila nakon, kako je rečeno, „izvođenja precizne i ograničene operacije“ u bolnici, jednoj od najvećih u Gazi.

Ono što dodatno brine je Netanjahuova pretnja novim akcijama u Gazi. On je u video obraćanju naciji uoči jevrejskog praznika Pashe izjavio da će Izrael zadati dodatne i bolne udarce Hamasu, rekavši da će u narednim danima pojačati vojni i politički pritisak na Hamas „jer je to jedini način da se oslobode naši taoci“. 

Veto SAD na prijem Palestine u UN

Zanimljivo je da ova izjava dolazi samo dan nakon što su Sjedinjene Države odobrile novi paket vojne pomoći Izraelu u iznosu od 13 milijardi dolara i upozorenja najrazvijenijih zemalja sveta protiv eskalacije sukoba u Gazi. Ministri spoljnih poslova zemalja G7 rekli su da se i dalje protive vojnoj operaciji u Rafi, koja bi, kako su istakli, imala katastrofalne posledice po civilno stanovništvo, a takođe su kritikovali i „neprihvatljiv” broj civila ubijenih u Gazi tokom izraelske vojne ofanzive.

Izrael se suočava sa sve većim globalnim protivljenjem nemilosrdnom ratu, koji je veći deo Gaze pretvorio u ruševine, dok njenih 2,3 miliona ljudi pati pod izraelskom opsadom. No i pored sve veće empatije prema palestinskom narodu, Palestina ipak nije primljena u stalno članstvo Ujedinjenih nacija pošto su SAD stavile veto.

Boško Jakšić smatra da je time propuštena jedna dobra prilika.

„Nekome se učinilo da je od 2011, kada su Palestinci prvi put podneli zahtev za punopravno članstvo u UN, tajming sada pogodan imajući u vidu rastuću globalnu solidarnost sa stradanjima Palestinaca u Pojasu Gaze. Procena je bila tačna: u Savetu bezbednosti predlog je dobio 12 glasova, dva su bila uzdržana, ali je bio dovoljan američki veto da se sruše palestinski snovi. Bio je to četvrti veto SAD od izbijanja rata u Gazi. Pokazalo se da vašingtonska administracija ne sme da rizikuje ulazak Palestine u UN. Mogao je Bajden u novembru da reaktivira rešenje izraelsko-palestinskog konflikta po formuli dve države, mogao je da kritikuje izraelskog premijera povodom rata u Gazi, ali pokazalo se da je priznavanje Palestine neostvarivo, dok zvanični Izrael tvrdi da bi to bila ’nagrada terorizmu’. Palestinci su razočarani što će i dalje u UN biti u statusu posmatrača kakav još ima samo Vatikan. Palestinski predsednik Mahmud Abas poručio je iz Ramale da je američki veto nefer, neetički i nepravedan. Status k
I Iran i Izrael pokazali su sposobnost da prvi put gađaju ciljeve na teritoriji neprijatelja. Uspostavljena je simetrija. Direktni napadi jednih na druge temeljno su promenili pravila angažovanja dva regionalna arhineprijatelja - ističe Boško Jakšićvo je korak dalje od bliskoistočnog mira“, zaključuje Boško Jakšić za NIN.