Fenomen koji nije viđen dva veka: Milijarde najglasnijih insekata na svetu stižu u SAD, a sličan se sprema i u Srbiji

Cikade skoro ceo život provedu pod zemljom. Ipak ovog proleća, dva legla sa više od hiljadu milijardi ovih insekata leteće iznad severnoameričkog kontinenta širom srednjeg zapada i jugoistoka, što nije viđeno više od dva veka, piše Tajm.

„Kada se one pojave, to je zaista jedinstven, prirodni fenomen. Ako razmislite o celom svom životu, možda ćete imati samo nekoliko prilika da vidite ovo "pomračenje"“, rekao je Pi Džej Liš, direktor Laboratorije za dijagnostiku insekata Univerziteta Viskonsin-Medison, koji je pojavu ovih insekata uporedio sa totalnim pomračenjem Sunca.

Cikade su već počele da se pojavljuju u nekim državama na jugu SAD, uključujući Severnu Karolinu i Džordžiju. Insekti, koji žive pod zemljom više od jedne decenije, počinju da kopaju prema površini kada temperatura tla dostigne oko 18 stepeni ili više.

„Često bude i pljusak kada se to dogodi, što može predstavljati okidač za njihovo pojavljivanje. Dakle, to je ono što počinjemo da primećujemo u nekim delovima SAD. Za nas u severnom Ilinoisu i južnom Viskonsinu verovatno će proći još mesec, mesec i po pre nego što vidimo”, rekao je on.

Evo šta treba znati o cikadama.

Koja se dva legla cikada pojavljuju?

Postoje dva legla cikada koja će se pojaviti u isto vreme. Leglo 19. nastanjeno je u Alabami, Arkanzasu, Džordžiji, Kentakiju, Luizijani, Misuriju, Misisipiju, Severnoj Karolini, Oklahomi, Južnoj Karolini, Tenesiju i Virdžiniji. Leglo 13. moglo se videti u Ajovi, Viskonsinu, pa čak i u Mičigenu.

EPA / TANNEN MAURY

Šta cikade rade?

Cikade imaju dug životni vek od 13 ili 17 godina, u zavisnosti od legla. Postoje tri vrste 17-godišnjih cikada i četiri vrste 13-godišnjih cikada. Insekti skoro ceo život provedu na dubini od oko 20 centimetara ili više, objašnjava Liš. Dok su zakopani pod zemljom, obično se kreću kroz tunele i uživaju u soku korena drveća kao izvoru hrane.

Jednom kada izađu iz zemlje, mužjaci cikada počinju da zuje koristeći nešto poput “bubnjeva” pričvršćenih na bočne strane stomaka. Buka koju stvaraju funkcioniše kao način da se privuče ženski partner u cilju reprodukcije i produžetka vrste. Cikade su jedni od najglasnijih insekata na svetu, prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti . Međutim, izuzev neprijatnog zujanja, insekt je bezopasan za ljude.

„Nakon parenja, ženke imaju strukturu koja se zove ovipozitor, i ono što ženki omogućava je da ode do grančica ili grana i iseče mali prorez u koji će ubaciti veliku količinu jaja. To bi moglo biti 10 ili 20 jaja, a ona će ponoviti ovaj proces. To je donekle slično kao kada uzmete džepni nož i počnete da sečete male proreze na grančicama“, kaže Liš i dodaje da je šteta na drveću minimalna i da dugoročno ne utiče na zdravlje drveta.

Kako cikade utiču na životnu sredinu?

 Stručnjaci kažu da su cikade korisne za ekosistem.

„Kada izađu iz zemlje, one prolaze kroz tunel i ako se nalazite na njihovom prostoru, biće na desetine, ako ne i stotine rupa u zemlji na relativno malom području“, kaže Liš. „To je slično kao da kompanija za negu travnjaka sređuje vaš travnjak što može omogućiti kiseoniku da bolje prodre u tlo. Možda može u određenoj meri ublažiti zbijanje tla i omogućiti vodi bolji protok u zemlju.

EPA / EFE / JIM LO SCALZO

Cikade su takođe odličan obrok za druge divlje životinje u okolini. Kornjače, ribe, ptice, tvorovi i rakuni uživaju u ovim insektima. Psi takođe mogu jesti cikade, iako većina veterinara predlaže da u tome ne preteruju. Ljudi ih takođe mogu jesti.

„Takođe, kada svi ovi milioni cikada uginu, oni će pasti na zemlju u tim oblastima nakon čega će se razgraditi, a hranljive materije će biti vraćene u ekosistem. Dakle, to je u suštini besplatno đubrivo za travnjak u tim oblastima kada razmislite o tome“, dodaje Liš.

Cvetanje Tise u Srbiji

Sličan fenomen postoji i u Srbiji. Događa se u junu mesecu kada rojevi sa milionima jedinki tzv. tiskog cveta izleću iznad površine Tise kako bi u poznatom “ljubavnom letu” produžili vrstu.

Tog istog dana, ovaj veličansten insekt i ugine sa zalaskom Sunca, ostavljajući na vodi prizor poput rasutog cveća.

PROFIMEDIA / Nenad MIHAJLOVIC / AFP / Profimedia

Larva insekta prethodno provede tri godine u mulju reke. Ženke nakon parenja polože i do osam hiljada jaja na površinu vode, koja se potom vraćaju na dno i razvijaju. Može se reći da je Tisa danas jedino utočište ove vrste.

Dan cvetanja Tise nije tačno određen zato što ne cveta u isto vreme. Svake godine se u mestima nadomak  reke organizuje kulturni sadržaj kako bi se proslavila ova nesvakidašnja prirodna pojava, dok se na hiljade ljudi okupi na obali ili u čamcima kako bi uživali u takvom prizoru.