Severna Makedonija na pragu da dobije prvu ženu predsednicu države: Ko je Gordana Siljanovska Davkova

Severna Makedonija je na pragu da sutra dobije prvu ženu predsednika države, koja važi za stručnjaka za ustavno pravo, aktivni je političar iz redova aktuelne najuticajnije opozicione VMRO-DPMNE, žestokog kritičara, kako kažu, nacionalne izdaje i žestokog borca za pravdu. 

Reč je o Gordani Siljanovskoj Davkovoj, koja je u prvom izbornom krugu osvojila nešto više od 40 odsto glasova, dvostruko više od svog protivkandidata, aktuelnog makedonskog predsednika Steve Pendarovskog.

Predsedničku kandidaturu Siljanovske Davkove osim VMRO-DPMNE podržale su i brojne javne ličnosti, profesori, intelektualci.
Poznata je, kažu, po svom žestokom narativnom i opozicionom odnosu prema vladama u prošlosti i po svom stručnom radu u oblasti prava.

Ovo će biti drugi put da se ona nađe u drugom krugu predsedničkih izbora sa Pendarovskim s tim da je na prošlim, održanim 2019. godine, u tesnoj borbi  izgubila, a nastupala je kao nestranački kandidat. Poslednjih pet godina se kao poslanik aktivno borila za prava Makedonaca.

Bila je ministarka bez portfelja od 1992. do 1994. godine u prvoj vladi Makedonije. Prethodno je bila i član Ustavne komisije Sobranja Republike Makedonije 1991. godine, koja je preduzela značajne korake u osamostaljivanju zemlje. Doktorirala je sa pohvalama 1993. godine na Univerzitetu u Ljubljani. Osnivač je i prvog Saveta evropskog pokreta u Makedoniji. U periodu od 2012. do 2016. godine bila je i član Venecijanske komisije za pitanja manjina. U tom periodu uvek je stajala na strani učenika.

Danas je narodni poslanik koalicije VMRO-DPMNE, kao i redovni profesor na Pravnom fakultetu u Skoplju, na Institutu za pravno-političke nauke. Autor je preko 200 naučnih radova iz oblasti ustavnog prava, kao i član brojnih domaćih i međunarodnih instituta i pravnih udruženja. 

"Ako su moje roditelje tukli..."

Skopski portal Lider piše da je Siljanovska bila protiv uvođenja dvojezičnosti, odnosno uvođenja albanskog jezika kao drugog zvaničnog u Severnoj Makedoniji.

"Ako su moje roditelje tukli da pišu i govore srpski, da su i moji deda i baba svojevremeno morali da govore bugarski, loša je ta asocijacija, a bogami tokom Drugog svetskog rata u zapadnom delu Makedonije i dokumenta i akti su bili na albanskom jeziku. Tako da ne mogu da razumem pretnje jer smo i sa govornice čuli da 'ako nećeš, moraćeš da naučiš", rekla je Siljanovska Davkova.

Protiv je Prespanskog sporazuma, a neprihvatljiv joj je jer smatra da prikazuje Makedoniju kao zemlju u raspadu koja se podredila Grčkoj i dozvolila joj da se "drsko meša u njene unutrašnje stvari".

Siljanovska govori da je pokrajina Makedonija u Grčkoj već proglasila Solun kao glavni grad Makedonije i to pred stranim gostima (na paradi u Solunu 28. oktobra) uz naglašavanje da će Makedonci izgubiti ono najvažnije – pridev "makedonski".

U opširnoj pravnoj analizi sporazuma o rešavanju spora oko imena države, ona je istakla da su nedozvoljeni ustavni amandmani grubo kršenje svih principa i da potpuno menjaju "istoriju, makedonski identitet, makedonski jezik, kulturu i obrazovanje, politički i administrativni sistem, Ustav, slobode i prava čoveka i građanina". 

Navodi se da je Siljanovska Davkova borac protiv kriminala i korupcije, a kolege iz VMRO-DPMNE opisuju je kao "ženu sa stavom i znanjem, koja najavljuje promene koje svi očekuju".

Navodi se i da nisu retki ni oni koji o njoj govore na isti način iako su predstavnici suprodstavljenih tabora.