Svet

Ko je prisustvovao Putinovoj inauguraciji: Došli Stiven Sigal i šest zapadnih ambasadora, većina iz EU i SAD bojkotovala

NIN | 7. maj 2024 | 13:40
Ko je prisustvovao Putinovoj inauguraciji: Došli Stiven Sigal i šest zapadnih ambasadora, većina iz EU i SAD bojkotovala
TANJUG / AP / Sergei Bobylev, Sputnik, Kremlin Pool Photo

Vladimir Putin je u Velikoj palati Kremlja položio zakletvu, čime je zvanično počeo njegov peti šestogodišnji predsednički mandat. Tradicionalno, otkako je 2000. godine prvi put preuzeo dužnost predsednika Ruske Federacije, Putin je inaugurisan 7. maja.

"Nastavićemo da radimo na formiranju multipolarnog svetskog poretka, ravnopravnog i nedeljivog sistema bezbednosti", poručio je Putin u obraćanju okupljenima. On je dodao da je Rusija "bila i biće otvorena za jačanje dobrih odnosa sa svim zemljama koje u njoj vide pouzdanog i poštenog partnera", istakavši da Moskva ne odbija dijalog sa zapadnim zemljama, već da je izbor na njima.

"Ponavljam, razgovor, uključujuči i o pitanjima bezbednosti i strateške stabilnosti, moguć je, ali ne sa pozicije moći, već razgovor bez ikakve bahatosti, uobraženosti i lične isključivosti - samo pod jednakim uslovima, uz poštovanje uzajamnih interesa", rekao je ruski predsednik.

Na ceremoniju je pozvano 2.600 osoba, a gostima su unapred poslate personalizovane pozivnice sa posebnom poštanskom markom na kojima je naznačen kodeks oblačenja, ali je i upozoreno da je tokom događaja zabranjena upotreba mobilnih telefona.

TANJUG / AP / Alexander Kazakov, Sputnik, Kremlin Pool Photo
TANJUG / AP / Alexander Kazakov, Sputnik, Kremlin Pool Photo

Među zvanicama su se našli članovi ruske vlade, poslanici Državne dume i Saveta Federacije, sudije Ustavnog suda, veliki broj ruskih sportista i umetnika, kao i diplomatski predstavnici zemalja sa kojima je zvanična Moskva održala dobre odnose nakon početka invazije na Ukrajinu.

Na inauguraciji su bili prisutni predstavnici šest zemalja EU na nivou ambasadora, Francuske, Mađarske, Slovačke, Grčke, Malte i Kipra. Prisustvo je ranije najavio i ambasador Belgije, ali je na sam dan inauguracije belgijsko ministarstvo spoljnih poslova odlučilo da on ne prisustvuje Putinovoj inauguraciji.

Svečanosti je prisustvovao i ambasador Srbije Momčilo Babić, kao i ambasadori Kine, Turske, Švajcarske...

Od poznatijih lica, inauguraciji su prisustvovali zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev, čečenski vođa Ramzan Kadirov i američki glumac Stiven Sigal.

Sigal od 2016. godine, kada je lično od Putina dobio ruski pasoš, živi u Rusiji i poslednjih godina je postao poznat kao branilac ruskog predsednika i njegovih poteza.

PROFIMEDIA / Alexander NEMENOV / AFP
PROFIMEDIA / Alexander NEMENOV / AFP

Glumca, koji je rođen u američkoj saveznoj državi Mičigen, Putin je prošle godine odlikovao "Ordenom prijateljstva" za "veliki doprinos razvoju međunarodne kulturne i humanitarne saradnje".

Ceremoniju bojkotovali predstavnici većine zapadnih zemalja

Ceremoniju su preskočili diplomatski predstavnici većine zemalja članica Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država sa kojima je Rusija znatno pogoršala odnose nakon što je 24. februara 2022. godine Putin naredio ruskim trupama da uđu na teritoriju Ukrajine.

Portparol Evropske unije Peter Stano objasnio je da je odluka o neodlasku na Putinovu inauguraciju u skladu sa stavom većine zemalja članica bloka, dok je portparol Stejt departmenta Mejtu Miler potvrdio da ceremoniji neće prisustovati ni američka ambasadorka u Moskvi Lin Trejsi, dodavši da ruski predsednički izbori nisu bili pošteni.

"Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju", rekao je Miler.

Uoči Putinove inauguracije, oglasilo se i ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova koje je pozvalo međunarodnu zajednicu da se pridruži zvaničnom Kijevu u nepriznavanju rezultata ruskih predsedničkih izbora i Vladimira Putina kao legitimnog predsednika Rusije.

"Pozivamo strane države, međunarodne organizacije i javnost da slede primer i ne priznaju rezultate pseudo izbora ili ruskog diktatora Vladimira Putina kao legitimnog predsednika, da pruže otpor uništavanju sistema vladavine prava i univerzalno prepoznatih demokratskih vrednosti, kao i da nastave da podržavaju Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruske agresije koja predstavlja pretnju evropskoj i svetskoj sigurnosti, miru i stabilnosti", navodi se u saopštenju ukrajinskog ministarstva.

Dodaje se da, na osnovu naloga Međunarodnog suda pravde za hapšenje Putina, ne postoji pravni osnov za priznavanje njega za demokratski izabranog i legitimnog predsednika.

Putin je na izborima održanim od 15. do 17. marta osvojio 87,28 odsto glasova i biće predsednik Rusije do 2030. godine.

Iako mu je ovo peti put da je inaugurisan za predsednika, Putin je ustavnim reformama 2020. godine sebi omogućio da se kandiduje još dva puta za predsednika Rusije, što znači da bi na najvišoj poziciji u zemlji mogao da ostane do 2036. godine.