Kad investicija nije prioritet: Kako je domaći startap osvojio svet sa drugačijom strategijom od mnogih

"Nigde nije lako uspeti i verujemo u izreku  - Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji. Svaki uspeh zahteva mnogo rada, energije i upornosti", kažu za NIN osnivači domaćeg startapa Tapni koji su nam pričali o svom ulasku u svet startapa i preduzetništva, ali i o tome kako su supeli da iskoriste kadrovski potencijal na putu razvoja startapa Tapni koji je dobio i značajne investicije.

Domaći startap Tapni nastao je s ciljem da promeni način umrežavanja ljudi i ukine upotrebu vizit-karti "u papiru". Trojica mladića osmislili su novi način deljenja kontakata među ljudima, i to prislanjanjem bilo kog pametnog telefona na korisnikovu Tapni karticu, privezak ili nalepnicu.Tapni je do sada ostvario veliki tržišni uspeh sa preko 200.000 preuzimanja i 40.000 aktivnih korisnika aplikacije iz 90 zemalja sveta.

Prepoznat od strane investitora, članovi Tapnija su do sada prikupili 250.000 evra investicija. Svoje poslovanje započeli u regionu Austrije, Nemačke i Srbije, a zatim se proširili na druge zemlje... Meksiko, Kolumbiju, Peru, Čile, Saudijsku Arabiju, Tursku, pa i Makedoniju a u planu su i Sjedinjene američke države i Ujedinjeno Kraljevstvo. Iako njihove operacije iziskuju rad na više kontinenata, našli su način da sa malim timom postignu mnogo. Tome je doprinela automatizacija mnogih procesa i usmeravanje vremena i resursa na najpotrebniji kadar. 

"Ako počinjete u inostranstvu, bitno je da najpre imate vizu, da poznajete lokalni jezik, a onda sledi čitava priča oko otvaranja biznisa. Problemi i izazovi će biti tu u oba slučaja i nema saveta šta je lakše. Preporučujemo da osnivači biznisa rade ono u šta veruju, bez obzira na poteškoće koje će uslediti, jer treba da budu spremni na mnogo prepreka", kažu za NIN članovi tima.

Priča o startapu Tapni započela je u Beču. Mihajlo i Aleksandar Nikodijević, i Miloš Zečević, nakon studija i zaposlenja u ovom gradu osnovali su Verbifi, startap fokusiran na područje Austrije, i marketing alat koji je bio namenjen vlasnicima ugostiteljskih objekata, teretana ili poslovnih sistema. Međutim, iako je taj projekat zaustavila pandemija i vratila ih u rodnu Ćupriju, mladi tim ubrzo je osmislio novi biznis, kreiranje proizvoda koji će u sebi sadržati NFC čip i na taj način moći da prenese i podeli kontakt informacije sa drugim uređajem, odnosno korisnikom tog uređaja. Tako je nastastao Tapni.

Startap danas ima osmoro zaposlenih u timovima u Austriji i Srbiji i još četvoro u Meksiku.

Investicije

Kao i svaki startap, ni domaći startap Tapni nije zaobišla ova bolna tačka bolna tačka - investicije. Na samom početku članovi tima su samostalno investirali u kompaniju, iz ličnih sredstava, i to je kakao kažu bio jednini način da njihov preduzetnički san zaživi. 

"Jednostavno smo tražili za svim mogućim donacijama, jer nam je trebala bilo kakva pomoć i podrška, pre svega finansijske a potom i mentorske prirode. Uloga investitora se ne ogleda samo u finansiranju ideje, već i u podršci, savetima i mentorskim ulogama ljudi koji su u biznisu već decenijama i uspešno vode firme koje imaju na stotine zaposlenih. Mi smo tada imali a i sada imamo energiju i želju da nešto stvorimo, da unapredimo, da postavimo na noge zdrav poslovni sistem, dok investitori imaju iskustvo i znanje da nas usmere na pravi put", kažu iz Tapnija. 

Kada se priča zahuktala, i Tapni postao prepoznatljiv u krugovima investitora, dobili su investiciju od Inicijative Digitalna Srbija u iznosu od 200 hiljada evra, a potom i 50 hiljada evra od Katapult Akceleratora, koji pomaže startapima u početnim fazama razvoja. Nakon prve invesiticije Tapni nije imao novu rundu finansiranja, jer kako kažu nisu došli do nivoa da im je investicija preko potrebna.

NIN / Aleksandar Nikodijević/Ustupljena fotografija

"Svaka nova investicija znači i ulaz fondova u vlasničku strukturu, što je sasvim normalno, ali mi najpre želimo da postavimo nove, još zdravije temelje nego kada smo počinjali Tapni priču. Mnogo toga smo unapredili u zadnjih 18 meseci, doneli mnogo presudnih odluka i sada želimo da do kraja 2024. kreiramo zdravo okruženje za brzu, kvalitetnu i sigurnu distribuciju naših proizvoda i usluga širom sveta. Nakon toga, verujemo da ćemo biti spremni za Series A rundu investicija", poručuju iz startapa. 

Od individualnih korisnika do korporacija

Tapni vizit karte su najpre koristili invididualni korisnici, međutim kako i tehnologija napreduje, sve više korporacija i organizacija prelazi sa papirnih na NFC kartice.

"To je, prosto, budućnost umrežavanja i način kako će sve više ljudi deliti svoje podatke. Nove funkcije koje razvijamo i koje će uskoro biti dostupne i invididualnim i kompanijskim korisnicima imaju za cilj da naš biznis bude jednostavan i dostupan svima, bez obzira da li su deo tima ili su prosto pojedinci koji su spremni za ovaj novi način umrežavanja", objašnjavaju iz Tapnija.

Industrije koje koriste Tapni karticu su različite. Od velikih firmi iz auto industrije, velikih softverskih kompanija, obrazovnih institucija, naučnih laboratorija, farmaceutskih korporacija... 

Ipak, nije sve tako glatko išlo od početka osnivanja kompanije. Izazovi na početku su bili mnogostruki, tvde osnivači startapa. Jedan od njih je da kupci sve više hoće proizvode sa sopstvenim dizajnom a ne sa Tapni logom, i taj jedan zahtev podrazumevao je mnogo promena u načinu prodaje, distribucije, štampe. 

"Nije lako kreirati različite softverske zahteve visokog nivoa sa timom koji čini samo nekoliko programera i koji radi fenomenalan posao s obzirom na količinu posla. Svakako je najveći zahtev na početku bio sve ovo organizovati i izboriti se sa enormnim rastom tržišta, troškovima, otvaranjima predstavništva, dolaskom novih ljudi u tim. Sada su izazovi druge prirode, želimo da se fokusiramo na softverske usluge a da štampu naših NFC kartica prepustimo štamparijama, da prodamo karticu a da je nismo ni pipnuli. To će omogućiti skaliranje, brže otvaranje tržišta i dosezanje do mnogo većeg broja potencijalnih kupaca i krajnjih korisnika", objašnjavaju.

Nema prodaje, ali je kupovina moguća

Iz Tapnija poručuju da im je fokus sada na uspostavljanju proizvodnje i distribucije u Americi, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj. Zadržaće iste fizičke NFC proizvode, i tu nemaju potrebu za radikalnom promenom, jer će ljudi još jako dugo poistovećivati karticu kao način za umrežavanja.

NIN / Aleksandar Nikodijević/Ustupljena fotografija

"Naša ponuda trenutno obuhvata plastične, metalne i bambus NFC kartice, NFC stikere, NFC priveske i NFC stendove, koje uglavnom koriste restorani, hoteli, kafeterije i slični biznisi. Softverske usluge će biti sve bogatije iz godine u godinu, tako da tamo ulažemo dosta vremena i napora", ukazuju osnivači startapa.

Iako su u poslednje vreme jako popularne akvizicije malih startapa sa velikim kompanijama, iz Tapnija tvrde da im prodaja kompanije trenutno nije u planu. 

"Ne planiramo da prodamo Tapni, a što se tiče kupovine sa naše strane, imamo nekoliko pregovora na stolu. Sama prodaja nas u ovom trenutku ne zanima, jer smo mi osnivači orjentisani ka proizvodu - želimo da dugo radimo na ovom proizvodu i biznisu i da celokupni proces unapređujemo iz dana u dan. Stav da uspešan biznis treba da se proda samo da se nakon toga ništa ne bi radilo nije nešto što nas zanima. Volimo timski rad, volimo to što smo mala grupa ljudi ujedinjena u ovom cilju. Retko uzimamo odmore i zaista smo fokusirani da kroz disciplinu i rad što više napredujemo i doprinesemo i lokalnoj zajednici, što je jedan od razloga zašto smo otvorili i kancelariju u Ćupriji, našem rodnom mestu", objašnjavaju članovi Tapnija. 

Njihovo mišljenje o srpskoj startap sceni je vrlo pozitivno i kakao kažu lepo je videti sve veći broj startapa a posebno je ohrabrujuće videti sve više ženskih osnivača i razvoj ženskog preduzetništva. Oni ističu da u Srbiji ima dosta kompanija koje su danas izuzetno uspešne, a počele su kao ideje nekolicine prijatelja: to su Tenderly, Nordeus, koji su na neki način zvezde vodilje šta se može postići sa našim biznisom. U međuvremenu je osnovano i mnogo organizacija koje su usmerene na pružanje pomoći startapima i mladim osnivačima/osnivačicama, što može da bude samo vetar u leđa svima koji planiraju osnivanje biznisa u Srbiji.