Izbori na putu za ćorsokak: Zaoštrava se politička kriza pred izlazak na birališta na lokalu

Ako je postojala tanka nada da će održavanje lokalnih izbora i kakva-takva sanacija izbornih uslova dovesti do popuštanja političke krize u zemlji, događaji od utorka učinili su je još tanjom. Deo opozicije koji je pristao da učestvuje na izborima, došao je na korak od bojkota, a istovremeno je i radna grupa za unapređenje uslova ušla u blokadu zbog oklevanja predstavnika vlasti da glasaju za rešenja kojima bi se primenile makar neke od preporuka ODIHR-a.

Predstavnici opozicione koalicije „Biram“ u utorak je održala hitan sastanak nakon što je više njihovih izbornih lista za lokalne izbore oboreno iz proceduralnih razloga. Oni su nakon sastanka poručili da insistiraju da sve njihove liste budu prihvaćene u zakonskom roku, a da će se u suprotnom povući iz izbornog procesa. Do zaključenja ovog broja NIN-a to se nije dogodilo.

„Sve liste naše koalicije ‘Biram’ su podnete u skladu sa zakonom. Svi kandidati na listama koalicije ‘Biram’, na svim opštinama i u svim gradovima u kojima se kandidujemo, imaju pravo da budu birani na listama na kojima se i kandiduju. Veliki broj građana podržao je svojim potpisom naše liste, kao i drugih opozicionih organizacija, i zato zahtevamo da vlast prekine sa opstrukcijom izbornih lista opozicije“, naveli su u saopštenju nakon sastanka.

Oni su istakli da je jasno da se radi o opstrukciji vladajuće stranke, te da je taj primer najozbiljniji u slučaju odbijanja proglašenja izbornih lista na Novom Beogradu i Voždovcu.

„S obzirom na to da je reč o beogradskim opštinama u kojima je Srpska napredna stranka izgubila na izborima u decembru, jasno je da je reč o pokušaju da nas spreče da izađemo na izbore tamo gde su najslabiji. Vlast pokušava da napravi haos od izbornog procesa jer se plaši poraza na izborima“, navodi se u saopštenju.

Kako se opozicija „opekla“ o zakon na kom je insistirala

Iz opozicione koalicije „Biram“ su istakli da će njihov pravni tim iskoristiti sva pravna sredstva koja su im na raspolaganju, ali da očekuju od vlasti da odustane od opstrukcija. U suprotnom, kako stvari stoje, ova odluka vlasti ujediniće opet opoziciju, ovog puta u nameri da bojkotuje izbore.

FONET / Zoran Mrđa

„S obzirom na to da je reč o izbornim listama koje su proglašene u skladu sa zakonom, očekujemo da vlast odustane od daljih opstrukcija i proglasi sve liste. Ukoliko vlast ne odustane od daljih opstrukcija, bićemo primorani da izađemo iz izbornog procesa jer u takvim uslovima Beograđani ne bi ni imali pravo izbora“, ističu u koaliciji.

Izborne liste koalicije „Biramo“ i pokreta „Kreni-promeni“ oborene su na beogradskim opštinama Novi Beograd, Voždovac i Vračar, kao i u Jagodini, ali postoji osnovana sumnja da bi to moglo da se ponovi i u drugim lokalnim samoupravama, gde su uloženi prigovori. Liste su osporavane zbog prigovora da su prekršene odredbe Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, istog onog zakona koji je promenjen na inicijativu opozicije. Namera zakona bila je da se vladajućoj stranci oteža praksa izbornog turizma, po kojem, menjajući ljudima prebivalište, fiktivno sele glasače po lokalnim samoupravama. Bio je to, do danas, jedini konkretni ustupak vlasti na sanaciji izbornih uslova, koji bi mogao opoziciju skupo da košta. Izmene koje su prošle nedelje usvojene predviđaju da niko ko je promenio prebivalište nakon 3. jula prošle godine ne može da na predstojećim lokalnim izborima glasa u lokalnoj samoupravi u koju se doselio, već samo u onoj u kojoj je imao prebivalište do 3. jula. Međutim, problem je nastao što se na izbornim listama opozicije našao određeni broj ljudi koji je promenio prebivalište nakon 3. jula prošle godine.

Ono što je ostalo nedorečeno je kako je došlo do toga da se opozicija „opeče“ o zakon na čijem usvajanju je sama insistirala.

Branimir Kuzmanović, predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke, ranije je izjavio za medije da su oni upozoravali koalicione partnere da će izborne liste biti oborene ako se na njima nađu kandidati koji su menjali prebivalište nakon 3. jula. Ipak, kako je naglasio, oni su bili preglasani.

S druge strane, potpredsednik Narodnog pokreta Srbije Miloš Pavlović je izjavio da je vlast prekršila dogovor koji su sa opozicijom napravili u toku pregovora o izmeni zakona, te da je to dokumentovano u transkriptima sa sastanka. Kako je istakao, dogovor je bio da se kandidatima omogući da budu na listama, a da zakon stupi na snagu tek nakon isteka roka za podnošenje izbornih lista.

Posebno upečatljiv bio je razlog zbog kojeg je na beogradskoj opštini Vračar odbijena izborna lista pokreta „Kreni-promeni“. Naime, Zakonom o lokalnim izborima je propisano da na listi mora da bude zastupljeno najmanje 40 odsto pripadnika manje zastupljenog pola, tako da na svakih pet kandidata mora da budu tri pripadnika jednog, a dva drugog pola. Ova odredba je uvedena kako bi se stimulisalo učešće žena u politici i slični propisi postoje u brojnim državama sveta. Međutim, lista pokreta „Kreni-promeni“ je oborena jer poslednja četiri predloga za odbornike za Skupštinu Opštine Vračar čine žene.

Savo Manojlović, kandidat za gradonačelnika Beograda pokreta „Kreni-promeni“, rekao je da vlast ima rok do petka u podne da izborne liste budu proglašene ili će organizovati blokade izbornog procesa.

TANJUG / KRENI PROMENI/ LILIT ANDRIĆ

Paralelno sa problemima sa izbornim listama, i na drugom koloseku, onom koji se bavi popravljanjem izbornih uslova je došlo do zastoja. Naime, skupštinska radna grupa za unapređenje izbornih uslova je, prema saznanjima NIN-a, blokirana do daljeg pošto predstavnici vladajućih stranaka nisu želeli da glasaju o predlozima koji su izneti na ranijim sastancima. Kako saznajemo, prema ranije utvrđenom dogovoru, grupa je trebalo da se fokusira na one preporuke ODIHR-a koje bi mogle da budu primenjene na izborima 2. juna.

Predstavnici opozicije i civilnog sektora su iznosili predloge, a o njima je i opširno diskutovano. Međutim, kada je u petak prošle nedelje došlo vreme za glasanje, predstavnici vlasti su tražili da se predlozi pripreme u formi zakonskih izmena. Sledeći sastanak je zakazan za ponedeljak, da bi predstavnici vlasti rekli da nisu imali vremena da se upoznaju sa materijalom. Najzad, ni na sastanku koji je održan u utorak nisu bili spremni da glasaju.

Sastanak je raspušten bez ikakvih naznaka kada bi naredni mogao da bude održan. I da li će biti održan. Podsetimo, radna grupa za unapređenje izbornih uslova ima 18 članova, a svaka odluka mora da bude doneta dvotrećinskom većinom. Predstavnici vlasti imaju sedam članova, što praktično znači da ne mogu da budu preglasani. Međutim, čak i da ta mogućnost postoji, da bi predlozi mogli da budu usvojeni u vidu zakonskih izmena, za to bi morala da glasa parlamentarna većina.