Kao bajka o džinu i patuljcima

Borka Božović

Konačno se neko usudio da ponudi mogući odgovor na pitanje koje se provlačilo gotovo pola veka na ovim našim prostorima - ko je Milovan Đilas?! Pomenuto pitanje je zapravo naslov knjige Desimira Tošića, političkog delatnika i prononsiranog demokrate, jedinog kadrog, rekla bih, da razjasni enigmu vezanu za prvog i najznačajnijeg komunističkog disidenta, što je Milovan Đilas uistinu i bio. Pre Saharova i pre Solženjicina! Podnaslov knjige nosi naziv Disidentstvo 1953-1995.

Knjigu čine tri dela i tri vrste tekstova. U prvom delu su članci i komentari Desimira Tošića o stavovima i izjavama Milovana Đilasa kroz više od četiri decenije. U drugom delu su tekstovi samog Đilasa iz vremena njegovog tamnovanja i kasnije saradnje sa raznim listovima i časopisima, među kojima su svakako najznačajniji londonska Naša reč i pariski Les Preuves. Treću grupu napisa čine saopštenja, uvodnici, razgovori koji svedoče o žestokoj kampanji vođenoj protiv Đilasa u zemlji i u emigraciji, u vreme komunizma i posle njegovog pada.

Dragocenost ovih tekstova i ove knjige je u tome što poseduje obilje zanimljivih pojedinosti i fakata vezanih za slučaj Đilas. Šta je ko, na primer, izjavio od komunističkih perjanica, Đilasovih nekadašnjih saradnika i prijatelja kad je spor sa Partijom uzeo maha? Šta je i kada Đilas pisao i šta su drugi rekli o njemu? Tošićev izbor tekstova ostavlja mogućnost da čitalac sam zaključi o dubini naše drame, o težini Đilasove borbe i samim tim o činu bez presedana u komunističkom svetu. Reč je o “odbrani jednog velikog čoveka našeg vremena - od malih ljudi našeg podneblja”, kako navodi autor knjige. Zbilja, kao da čitate bajku o džinu i patuljcima!

Kvalitet ove knjige je i u tome što je Tošić lično i dobro poznavao Milovana Đilasa, ali i što je imao dovoljno uvida, analitičkog smisla i ljudskog poštenja da istražuje, pročita, sasluša, citira, uporedi i potom iznese sve ono što bi moglo da ukaže na prirodu Đilasovog disidentstva, stvarne vrednosti njegovih političkih i književnih stavova, na stereotipe koji su negovani kao (ne)proverene istine, a zbog kojih je ispaštao ne samo Đilas već dosta dugo i cela njegova porodica. Svedoci smo vremena utonulog u mitove, obmane, stereotipe, kojih se i danas teško oslobađamo. Stereotipi o Đilasu su se pokazali najpostojanijim. Pogrešno optuživan (tek nakon sukoba s Titom i pada sa vlasti!) za razne stvari, a posebno za republičke granice i crnogorsku naciju, za pojavu tzv. pasjih grobalja u Crnoj Gori, iako nije u to vreme ni boravio u toj republici - slučaj Đilas je primer neznanja i lenjosti da se upoznaju činjenice, da se sagleda celina problema ili celina biografije jednog čoveka.

U nesreći su ljudi uvek usamljeni. Milovan Đilas je znao da mu se svetio sistem koji je i sam izgrađivao, ali je ostajao dosledan sam sebi. Na jednom mestu on kaže: “Pred sudom i zakonom ja nemam krivice... Ali imam za šta da odgovaram - to je za izgraldnju datog sistema, i to pred narodom i svojom savešću, čak i bez obzira na to što sam prozreo kud taj sistem vodi i šta znači, i javno ustao protiv njega još dok sam bio na vrhuncu vlasti.” Nije mogao da se pomiri sa njegovim lažnim aspektima. Mnogi prijatelji su ga se odrekli, neki oklevetali.

Baveći se Đilasom i njegovim obimnim delom (preko dvadeset i pet knjiga raznovrsnih po karakteru) dugi niz godina, Desimir Tošić je portretisao Đilasa i sklapao jedan sopstveni, mogući mozaik koji mi se čini sasvim prihvatljivim; štaviše, zaslužuje poštovanje zbog svega iznetog i nazvanog pravim imenom. Analizom je došao do zaključka da za čoveka njegovog kova vlast ništa nije predstavljala. Ideja je bila suština i stalno traženje. Sloboda je bila suština i stalna potreba. Borba za slobodu mišljenja i slobodnog izražavanja postala je smisao njegovog upornog spisateljskog rada. Jasno se u knjizi Desimira Tošića, u stalnom pokušaju da se da što precizniji i pošteniji odgovor na pitanje - ko je Milovan Đilas, uočavaju uzroci i posledice dramatične sudbine ovog intelektualca, uz to nekada visokog komunističkog funkcionera, jedinog koji se usudio da posumnja u temelje komunizma, da prizna greške i bori se književnim delom, pisanjem tekstova, novim idejama, vizionarskim stavovima za promene u društvu, za reforme, demokratizaciju i kretanje unapred.

Aktuelnost njegovih stavova samo je prilog potvrdama da osvajanje sloboda nikada nije završen proces. Borba za drugačije i slobodno mišljenje tekovina je za koju je Milovan Đilas odrobijao priličan broj godina. To što je on samo drugačije mislio, ugrožavalo je nečiju vlast. Nisu ga slomili. Imao je snage i dara da se u svom dugom i burnom životu bori za svoje ideje, “nove misli” koje bi doprinosile opštem dobru. Imao je smelosti da upozorava na moguće nesreće, simptome, opasne pojave, svetle primere, pišući o nacionalizmu, emigraciji, Kosovu, Poljskoj, jugoslovenskoj krizi, advokatu Baroviću. “U javnom životu se i postaje neko kroz borbu za nešto uzvišenije i nelično”, misli su ovog velikog čoveka, najvećeg koga je imala Crna Gora u XX veku, po oceni autora ove zanimljive i značajne knjige.

Knjiga Desimira Tošića je doprinos i prilog u samom začetku velikog posla koji je pred nama - neophodna je kompletna, sveobuhvatna obrada arhivalija i književnog opusa Milovana Đilasa, kao i ocena značaja njegovog dela, ne samo za našu zemlju, već i za ceo demokratski svet. Budući da Tošićev junak nije bio tipični ideolog već politički mislilac, njegovo delo ostaje za istraživanje i prosuđivanje.