Iransko- ruski savez

Drama oko iranskog nuklearnog programa ne prestaje. U poslednjoj epizodi već više godina duge sage u nastojanjima Teherana da dođe do ovog izvora energije, ili oružja, kako to vide Amerikanci i Izrael, Teheran je najavio da će do septembra u rad biti puštena atomska centrala Bušehr. „Apsolutno nema nikakve dileme da će radovi biti završeni ove godine. Sve teče po planu”, rekao je šef ruske nuklearne kompanije Sergej Kirilenko. Ta izjava je uznemirila sve, prilično brojne, protivnike iranskog nuklearnog programa, pošto je Moskva, svega nekoliko meseci ranije, saopštila da je dalja saradnja na izgradnji ove centrale nemoguća, što su zapadni diplomati protumačili kao veliku pobedu i rezultat stalnih pritisaka na Kremlj. Odmah posle najave iz Moskve, predsednik Irana Mahmud Ahmedinedžad je najavio da će, koliko u februaru, imati „sjajne vesti” oko domaće proizvodnje nuklearnog goriva, što analitičare navodi na zaključak da bi radovi na centrali u Bušehru mogli biti okončani već u martu. Upravo tada mogla bi početi nova američka diplomatska ofanziva, usmerena ka uvođenju novog, četvrtog po redu paketa kaznenih mera protiv Irana, mada takvi pokušaji do sada nisu uspeli da ujedine Savet bezbednosti UN. U novom rasporedu snaga, sa Bosnom i Hercegovinom, Nigerijom, Brazilom, Libanom i Gabonom, šanse za zajedničku akciju još su manje, jer je teško i zamisliti da će Sarajevo ili Bejrut, bez obzira na direktnu zavisnost od SAD, podržati bilo kakve akcije protiv Teherana. Prema planu za rešavanje iranske nuklearne krize, za koji veći deo odgovornosti snosi administracija u Vašingtonu, Rusija i Francuska će Iranu isporučiti nuklearno gorivo u zamenu za uranijum proizveden u toj državi. Da stvari ne budu jednostavne, pobrinuli su se vojni planeri u Vašingtonu i Tel Avivu, pa su Izrael i SAD već odavno načinili planove za seriju vazdušnih udara na iranske ciljeve, koji se na neki način povezuju sa iranskim nuklearnim programom. Prema verziji koju je načinio Pentagon, na meti je oko 1.200 lokacija, što su stručnjaci nazvali „ludovanjem”, jer je iranski nuklearni program u većoj meri u projektnoj fazi, pa se gro „opasnosti” nalazi pohranjen u kompjuterima, a ne u podzemnim bazama.