Mogu ja sa svima

Skupljanje potpisa za inicijativu za raspisivanje vanrednih izbora za Velimira Ilića, predsednika Nove Srbije, predstavlja najbolju proveru i pripremu za izbore. Na taj način, kako kaže u razgovoru za NIN, opozicija želi da proveri kako narod diše. A njegov je utisak da više od polovine onih koji izlaze na birališta želi da vidi leđa sadašnjoj vladi na čijem je čelu Mirko Cvetković. U prvih nedelju dana NS je prikupila oko 180.000 potpisa, a naprednjaci oko 900.000. Ilić naglašava da bi ih bilo i više „da smo se više trudili i da nije bilo snega i da nije bilo hladno“. - A meni je stvarno čudno što je, recimo, u Vlasotincu potpisalo 4.500 ljudi za jedan dan. I to nije jedino malo mesto. Ova vlast bi trebalo stvarno da se zapita kako i šta radi – kaže Ilić Vlast poručuje da izbora neće biti do 2012. Kaže narod i da neće ni ćure na svadbu, ali ga uhvate i odnesu. Ali opozicija sama, bez nekog insajdera iz vlasti, ne može da izdejstvuje raspisivanje izbora. Ova vlast je već pukla. To se pokazalo na budžetu. Oni nemaju većinu, rade ad hoc, od zakona do zakona. Nahvata se Batić, pa odbegli radikal, pa Riza Halimi... A zašto vi, kako kažete, ne nahvatate nekog? To se puno plaća. Opozicija ne želi da se bavi time. Drago mi je što je opozicija postala ozbiljna. Mi želimo da sazri, a ovo je već zrelo, i samo treba tresti, da samo padne. Vlada i dalje opstaje, što znači da ili nije zrelo ili opozicija slabo trese. Ovo je mučenje, i što više čekaju, sve će im gore biti. NJih čekaju crni dani. Štrajkovi su svakodnevni, problema ima na sve strane, a oni nijedan ne mogu da reše. Zbog čega DSS ne pomogne u akciji prikupljanja potpisa? Pa, imali su Skupštinu, Glavni odbor, birali rukovodstvo i zato se nisu uključili u akciju. Ali važno je da su se građani, oni koji su protiv vlasti, udružili i gde god nas sretnu kažu nam: „Udružite se ljudi, pomozite da ovo ode što pre“. Vojislav Koštunica kaže da nije potreban novi DOS. Možda je on to rekao, ali Koštunica podržava te aktivnosti. Svi oni koji izađu iz ovog tima za promene, ostaće kratkih rukava. Da li ste pitali Koštunicu, kad ste se videli na slavi vaše stranke, šta znači to kad kaže da neće novi DOS? On misli da nije potrebno tako glomazno udruživanje kao što je bio DOS. On ne voli te glomazne koalicije. Ima loše iskustvo još iz DOS-a. Ali on je i tada, 2000. godine, vodio zasebnu kampanju za predsedničke izbore. Naravno, njemu se to nije svidelo. Bilo je tamo ljudi koje on u startu nije podnosio. A da li je vama, kao jednom od lidera DOS-a, smetalo to što je Koštunica vodio odvojenu kampanju? Smetalo mi je i jedno i drugo, i što nismo jedinstveni. To je narod odmah provalio i zato je DOS propao. Da li je moguće da na izbore, za koje se borite, NS izađe bez DSS-a, samo sa naprednjacima? Nismo sad razgovarali, dok se izbori ne raspišu. Sve kombinacije su moguće, naravno, ali dobitna kombinacija je ova trojka DSS – NS – SNS. To su izbori na Voždovcu pokazali. Čini li vam se da Koštunica ima neki problem sa Nikolićem? I kad je bilo prilike da vlast formiraju narodnjaci, radikali, dok je Nikolić bio kod njih, i SPS, od toga nije bilo ništa? Tad je bilo nekih problema sa EU, zbog radikala, i tu je nešto kočilo. Bilo je mnogo poziva i iz Brisela. Mislim da je bila naša velika greška što se to srušilo. Bila je to dobra stvar za Srbiju. Tomislav Nikolić misli da Koštunica ima problem sa sujetom. Imate li i vi taj utisak? Malo je to napumpano u novinama. Evo baš sam sedeo dugo sa njima dvojicom i bio je to opušten, prijateljski razgovor. Nama bi bilo drago da su i radikali tu. Ali, ranije ste govorili da nikad ne biste mogli u savez sa Šešeljem. Šta ćete ako se on vrati? U pitanju je Srbija, u pitanju je država. Zar nije uvek u pitanju država? Neki ljudi zaborave državu. Evo, sad je država ugrožena, donošenjem neprirodnih zakona na silu, siledžijskim ponašanjem vladajuće koalicije u parlamentu... Zato je sad potrebno jedinstvo. I Šešelj će se, nadam se, promeniti posle Haga. Da li vam deluje da se menja? Nije se promenio što se tiče suđenja, ali smatram da bi, kad bi došao u Srbiju, shvatio u kakvoj je ona teškoj situaciji i da bi se možda promenio. Ako se ne bi promenio, propao bi u politici. Vratili ste nedavno pištolj za čije ste nošenje imali dozvolu. Da li je to jedini pištolj koji ste imali? Ne, imam još dva pištolja. Jedan sam dobio u nasledstvo od pokojnog oca, a jedan sam dobio na poklon od Generalštaba Vojske Jugoslavije. Imam dozvole za držanje, ali ne i za nošenje. Ne treba meni pištolj. Nisam ja čovek koji bi pucao u nekoga. U afektu, kad čoveka neko udari, te izjave nisu ni umerene, ni merodavne. Kad neko dobije udarac u glavu, u mesto gde još stoje konci od operacije...