Svet čeka na vas

Ne sabirajte sebi blaga na zemlji”, rečeno je pre skoro dve hiljade godina, “gdje moljac i rđa kvari, i gdje lupeži potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blago na nebu, gdje ni moljac ni rđa ne kvari, i gdje lupeži ne potkopavaju i ne kradu. Jer gdje je vaše blago, ondje će biti i srce vaše.” Posle svih mučnih vesti koje nam poslednjih nedelja stižu iz redova Srpske pravoslavne crkve, sasvim je jasno da bar dva njena velikodostojnika nisu poslušala ovu Hristovu opomenu. (Možda se uzdaju u insekticide, moderna sredstva protiv rđe i alarmne uređaje.) Ovakvo stanje navelo je glavnog i odgovornog urednika svih izdanja “Presa” da u istoimenom listu, u broju od 16. februara, objavi urednički komentar u kome se kaže da je “vladika raško-prizrenski Artemije od svoje eparhije napravio profitni centar”, dok smo “za vladiku zvorničko‑tuzlanskog Vasilija znali da je sve a najmanje svetovno lice”. Komentar je ozbiljan i odmeren, ali je šteta što je novinar i nehotice rekao suprotno od onoga što je mislio. Vladici Vasiliju, s njegovim raskošno opremljenim dvorcem, upravo zameramo to što se ponaša kao svetovno lice, a ne kao duhovno ili svešteno lice. Svetovni, po “Rečniku srpskoga jezika”, znači “koji nije u vezi s crkvom, koji nije duhovni; svetovnjački, građanski, mirski”. Mnogi ekavci, možda i većina njih, misle da je svetovni otprilike isto što i svet, osvećen ili svešteni. Ijekavci su zaštićeni od te greške, jer kažu svjetovni, što im pokazuje da je pridev izveden od imenice svijet, a ne od prideva svet(i) (koji jednako glasi u ekavskom i ijekavskom). Svetovno je, dakle, ovozemaljsko, ono što pripada ovom svetu (miru, po crkvenoslovenskom, odakle mirski i mirjanin = svetovnjak), za razliku od crkve, koja pripada Bogu. Približno isto značenje imaju i tuđice sekularan (od lat. saeculum, što znači vek, stoleće, ali i ljudski vek, život na ovoj Zemlji) i laički (laikos je u grčkom “čovek iz naroda”, potom “svetovnjak, čovek bez svešteničkog čina”, iz čega se razvilo današnje značenje “nestručnjak” odnosno “nestručan”). “POŽURITE NA ČAS! SVET ČEKA NA VAS.” Oglas pod tim naslovom, poziv na tečajeve Instituta za strane jezike, više dana je izlazio u “Politici”, a Radmila Šreder, naša redovna čitateljka, kaže da joj “bode oči”. Ona pita: “Zar sme jedan institut koji drži kurseve stranih jezika da ovako greši u svom, čak i ako opravdanje traži u rimi?” Pretpostavljam da je gospođi Šreder neko nekada davno rekao da se ne sme reći “čekati na nekoga”, nego samo “čekati nekoga”, bilo zato što se ono prvo osećalo kao germanizam (warten auf), ili što su nekadašnji gramatičari smatrali da je od dva istoznačna oblika uvek jedan pravilan a drugi pogrešan. Takozvane dvojake rekcije, međutim, nisu nikakva retkost u jeziku: kažemo gledam tebe i gledam u tebe, težimo istom cilju ili ka istom cilju, oslobođen sam svih obaveza ili od svih obaveza. A čak i ako je “čekati na” nastalo pod uticajem nemačkog, to još nije razlog za zabranu. Poznato je da kad bismo hteli da izbacimo sve germanizme iz srpskog jezika, ne bismo smeli reći “u pola dva” nego “u jedan i po”, ne bismo se pozdravljali sa “dobar dan” nego sa “pomoz’ bog”. Dozvolimo, dakle, Institutu da se i dalje reklamira sa “Svet čeka na vas”.