Panika u parku milijardera

Nad njihovom zlom sudbinom niko neće pustiti suzu, jer i oni koji nisu čitali Čehova „znaju“ da „nema, niti može biti pravednog bogatstva“. Enormno bogatstvo pojedinaca samo je znak nemoći društva da neograničeno prisvajanje drži pod elementarnom kontrolom. Još stari Latini su znali da je „onoga ko se obogatio za godinu dana trebalo obesiti pre dvanaest meseci“. Međutim, u vremenu u kome živimo ne gleda se na milijardere tako tvrdo. Neoliberalni kapitalizam praktično nije imao drugih heroja do njih. Konačni godišnji poredak u toj ligi objavljuje se magazin „Forbs“ – kao listu svetskih milijardera. Taj spisak uvek dosta govori o stanju u globalnom društvu i o vremenu u kome živimo. Ovogodišnja „Forbsova“ lista The World’s Billionaires nesumnjivo pokazuje da su hladni pipci recesije stigli i do bogatstava koja običnom čoveku, ma s kog meridijana, deluju nerazumljivo i nedostižno kao kule u oblacima. Npr, prvi na „Forbsovoj“ listi inženjer Bil Gejts, za godinu dana je izgubio 18 milijardi dolara. Da bi se uočio red veličina, upravo je objavljeno da je spoljni dug Srbije 22,8 milijardi!? Ali mister Gejts se može smatrati srećnim čovekom, ako se poredi sa šampionom gubitnikom u 2009. Indijcem Anilom Albanijem koji je izgubio 76 odsto svog imetka – 32 milijarde. Pa, čak ima solidan rezultat i u odnosu na drugog na listi Vorena Bafeta, koji je ostao kraći za 25 milijardi. Iako se, s vremena ne vreme, javi neko s blagovešću kako kriza prolazi, milijarderi kao i sirotinja raja ne mogu da potvrde tu činjenicu. Sirotinja ne može da očekuje nova radna mesta, a milijarderi sve više gube. „Zamrznuto tržište kredita, smanjena potrošnja i pad valuta“ osnovni su uzroci što je od 1.125 svetskih milijardera (dolarskih) preostalo – 793. Ima baš „tužnih sudbina“, kao ona nekadašnjeg prvog čoveka konglomerata AIG („Mančester junajted“ je imao ovaj logo na dresovima) Morisa H. Grinberga koji je ostao na manje od 100 miliona dolara. Nije mnogo bolje prošao ni bivši čermen Citigroup Sendi Vejl. NJima se pridružuje i desetina lidera mutnih hedž fondova, pedesetak (!) ruskih oligarha, otprilike toliko evropskih bogatuna, tridesetak Indusa, po dvadesetak Turaka i Kineza ... Tako mali broj Kineza, nije i beznačajan procenat – jer u Kini do 2003. uopšte nije bilo tako bogatih, da bi ih pre ovog pada bilo izbrojano 42. Sve u svemu, bogatstvo svetskih milijardera umanjilo se za trećinu. NJujork je ponovo „laskavu titulu“ grada sa najviše milijardera preuzeo od Moskva. Ovaj put je to „Pirova pobeda“. Prošle godine u Moskvi su živela 74 megatajkuna a u NJujorku 71. Ove godine vodi NJujork sa 55, a Moskva se srozala na 27. „Loše“ je pošlo i čuvenom Romanu Abramoviču. Pola njegovih milijardi je izvukla Velika recesije, tako da je Roman ostao na 8,5. Ili, gotovo deset milijardi je izgubila Lilijen Betenkur iz „Loreala“ - od 22,9 koliko je imala. Evropski bogataši su, inače, „teško pogođeni“ jer od njih 298 na listi je ostalo 196. A 25 najbogatijih Evropljana koji su imali 276,3 milijarde, izgubili su u prošloj godini – 42 odsto. Pa neka im sad neko objasni da je „oporavak počeo“. Naravno, u krizama uvek neko i profitira. Ima, bogami, ove godine 38 novih milijardera u svetu. Šta rade? Pošto Meksiko nema goropadnog ministra unutrašnjih poslova kao što je Ivica Dačić „jedan od najvećih dobavljača kokaina za SAD“ Hoakin Guzman Loera nije doživeo zlu sudbinu Darka Šarića, naprotiv, postao je „Forbsova beba“. Doduše, nije „Forbs“ ni pre zatvarao oči pred ovim biznisom. Pre dvadeset godina čuveni Pablo Eskobar je bio među prvih deset. S druge strane, i Velikoj recesiji je krenulo i ljudima kao što je Kinez Vang Čuanfu koji je pare zaradio na elektromobilu. Bogatstvu se ne gleda u zube. Posebno ne u krizi. A mi ionako znamo da niko od njih nikad neće demantovati Gandija da „u bogatstvu srce brže otvrdne nego jaje u ključaloj vodi.“