Vampirizacija Valjevaca

Početi od Kosova, otkrićem da to nije najskuplja srpska reč, istina bez odgonetke aluzije, a svršiti onakvim naređenjem Valjevcima na kakvo se ni Turci ni Švabe nikad nisu usudili, makar i šale radi, upućuje na pomisao da se uvaženi basarijadista malo previše uživeo u ulogu glavnog junaka svoje priče. Ko veli, besmrtan sam tim se dičim, pa čitajte šta vam sledi! Polet mudrosti i posesivnosti. „Utuvite: Savo Savanović je kakav je takav je, naš, bajinobaštanski čovek.“ (!) „ Je, je, je“! Jašta! Još će ispasti i baštovan, unuk od rođenog rođaka onoga Baje što je prvu parcelu kraj Drine uknjižio i sve zalivao kap po kap. Bujna mašta smišlja svašta. Što je najuzbudljivije, dobrosusedska argumentacija najnovijeg demonologa („Pročitao sam ponešto na tu temu i shvatio da je vampirizam zarazan“) prosto je oduševila pojedine valjevske literante. Kad takav autoritet ustvrdi da vampir nije naš oni odmah kliknuše u glas: jesmo li vam rekli (ovim Savanovićevcima) da nećemo da nas se po svetu poistovećuje sa nekim tamo vampirom. Kao, biva, zbog toga će biti ređe prevođeni, itd. Nedeljne informativne novine“ planule su već do podne i, gospodstveno savijene, nosaće se pod miškom najkraće do vrbice, iduće godine. Pun pogodak. Hitajući kraju mora se pohvaliti furiozni finiš. Tu se „dragim Valjevcima“ preti CNN-om, BBC-jem i „onom mikrofončinom“ Kristijane Amanpur. Još nam samo fale eskadrile vrana sa čuvenog užičkog „Sivonje“, pa da se načisto prestravimo. Ne znam da li je bratskom dobrosusedu poznato da je bolje Valjevcima popsovati sve po spisku nego graknuti „Mirni tamo!“. Posle toga mira više nema.