Sporna cena za Telekom

Prodaja Telekoma u ovoj godini još nije izvesna, a prema saznanjima NIN-a, dogovori Vlade Srbije i Dojče telekoma, zapeli su oko cene. Naime, nemački Dojče telekom, već viđen za kupca, očito nije spreman da plati koliko se ovde očekuje. A prvobitno se očekivala 1,5 milijarda evra. Nemci su ovu ponudu odmah odbacili podsećanjem da je knjigovodstvena cena paketa od 40 odsto akcija 800 miliona evra. Čini se da ni dogovor oko, za Vladu prihvatljive cene od 1,3 milijarde evra, neće biti lako postići, jer su Nemci prema nezvaničnim saznanjima NIN-a spremni da plate najviše milijardu evra. Upravo na ovaj iznos vrednost transakcije procenjuju i bankari iz poslovično dobro obaveštenih investicionih banaka, od kojih su neke bile i zainteresovane za posao finansijskog savetnika prilikom prodaje Telekoma. U toj razlici između za Srbiju prihvatljivih 1,3 i za Nemce jedne milijarde evra, krije se glavni uzrok mogućeg odlaganja prodaje. Zanimljivo je da je sporan iznos, od 300 miliona evra, prema sadašnjim procenama, potreban za kupovinu Pošte i Telekoma Kosova, čija se prodaja očekuje u septembru. A Dojče telekom se pominje kao glavni kupac. Problemi u pregovorima sa Nemcima „čitaju“ se i iz poslednjih izjava najpre generalnog direktora Telekoma Branka Radujka, a zatim i premijera Mirka Cvetkovića (datoj upravo u intervjuu NIN-u) da se Telekom ne prodaje po svaku cenu već samo za dobru cenu. One su usledile nakon nedavne slabo zapažene posete Berlinu Božidara Đelića, potpredsednika Vlade Srbije, koji je, kako su preneli nemački mediji, sa tamošnjim ministrom ekonomije i tehnologije Rajnerom Briderleom razgovarao i o prodaji Telekoma. Nakon toga je i predsednik Dojče telekoma Rene Oberman za nemački list „Velt am Zontag“ izjavio da Dojče telekom zasad ne planira nikakva preuzimanja vredna više milijardi evra. “Dojče telekom će biti vrlo pažljiv u pogledu svih budućih potencijalnih akvizicija”, rekao je Oberman, napominjući da poslovanje u Grčkoj i SAD zahteva nove finansijske rezerve koje bi toj kompaniji omogućile da izbegne mogući udar “drugog talasa” ekonomske krize. Sve to, ipak ne znači da u narednom periodu do dogovora neće doći. Upućeni kažu, da srpskoj strani „gori pod nogama“ da dođe do novca, dodatno potrebnog i zbog stabilizacije kursa dinara, koji usled nedostatka investicija i priliva deviza naglo proklizava. U prilog spremnosti na dogovor sa Nemcima, ide i izjava Borisa Tadića data pre nekoliko dana u Kraljevu, kada je predsednik pozvao građane na razumevanje za prodaju Telekoma jer nam sredstva trebaju za infrastrukturne projekte pošto „nismo bogato društvo i nemamo neograničeni pristup fondovima Evropske unije, nemamo mogućnost da dobijemo bespovratna sredstva kao neke članice EU”. „Problem je u tome što niko u državi nema hrabrosti da kaže građanima da će Telekom biti dat za milijardu evra, posebno što su očekivanja jako podignuta, a javno mnjenje uglavnom protiv prodaje“, objašnjava jedan od odlično obaveštenih sagovornika NIN-a iz Vlade Srbije. Prema njegovim rečima, situaciju Vladi dodatno otežava to što se simulira regularan tender, iako je kupac već poznat, a sve u pokušaju da se izbegne nova direktna prodaja kao kod NIS-a. „Tako se unapred odlučuje da se prodaje 40 odsto kako bi se odbili Turski telekom ili egipatski Oraskom, koji su neprihvatljivi za Banjaluku i tamošnji Telekom Srpske, onda se bira savetnik za prodaju sa željom da se plati što manje, jer je Vlada sve već odlučila, i koji procenat prodaje, i kada, pa i to da se daje i infrastruktura. Onda nam se desi da se javi kompanija koja je potencijalno u sukobu interesa i digne se cela javnost. To sve dodatno otežava položaj Vlade, pa se u slučaju da se proceni da bi politička šteta bila veća od ekonomske koristi može desiti odlaganje prodaje“, kaže naš sagovornik. Pošto stranke ne žele da snose političku odgovornost za prodaju, čitav posao dodeljen je Radnoj grupi, na čijem je čelu Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija. Prve kritike za traljavo organizovan tender za finansijskog savetnika za prodaju Telekoma već idu na njegov račun, jer se javio samo jedan ponuđač – konzorcijum „Sitigrup global markets limitid” iz Londona. Aleksandra Smiljanić, bivša ministarka telekomunikacija, odmah je ocenila da ova ponuda mora biti odbačena, jer je Siti grupa istovremeno i korporativni broker Dojče telekoma, zbog čega je u sukobu interesa. „Šta god radi, država radi traljavo. Nije mi uopšte jasan cilj kod izbora savetnika, ako je unapred određen paket akcija koji se prodaje i nije razdvojena imovina između PTT-a i Telekoma, pa se ne zna čija je infrastruktura. To sigurno nije pozitivno uticalo na odziv za finansijskog savetnika”, objašnjava za NIN ekonomista Milan Kovačević. On se slaže sa ocenom da je Siti grupa u sukobu interesa, jer radi istovremeno i za kupca i za prodavca. „Onda to sve deluje kao nameštanje tendera i ilustruje potpunu nesposobnost države da proda čak i svoje najprofitabilnije preduzeće”, tvrdi Kovačević. I Nenad Gujaničić, glavni broker Sinteza Invest grupe, kaže za NIN da strogo formalno posmatrano, zaista postoje elementi koji bi doveli u sumnju izbor Siti grupe kao privatizacionog savetnika, s obzirom na to da je ova globalna finansijska institucija krajem marta postala korporativni broker Dojče telekoma. „Međutim, u eri jake globalizacije finansijskih tržišta teško bi i bilo pronaći jačeg igrača koji bi se prijavio za ovaj posao, a da ne obavlja nekakvu vrstu posla za neku od većih svetskih telekomunikacionih kompanija. U konkretnom slučaju, najbolja zaštita interesa Srbije jeste jasno preciziranje ovlašćenja i obaveza privatizacionog savetnika, a naročito izbegavanje davanja većih ovlašćenja kod recimo pitanja koliko procenata akcija je najbolje prodati”, kaže Gujaničić. I neki investicioni bankari sa kojima je NIN razgovarao ocenjuju da je danas teško naći veću investicionu banku, ili fond, koja na ovaj ili onaj način nema dodirne tačke sa tako velikom kompanijom kao što je Dojče telekom. Za njih su sporni mala provizija i restriktivni uslovi koje je država ovog puta propisala. Tako je država odredila proviziju od svega 0,2 odsto od vrednosti posla, što se u bankarskim krugovima čita kao dva miliona evra. „To je u potpunom neskladu sa obimom posla i odgovornošću za odluke koje se očekuju od savetnika, s obzirom na to da on treba makar formalno da predloži procenat akcija koje se prodaju, kao i da utvrdi šta se tačno prodaje. To je skoro nedovoljno i da pokrije naše troškove”, kaže jedan bankar iz velike investicione banke, koja nije učestvovala na tenderu. On objašnjava da je standardna provizija za ovakve poslove 0,6- 0,7 odsto, banci ide 0,4 odsto, a na ime troškova advokata i tehničkih analiza još 0,2 do 0,25 odsto. „Restriktivni uslovi koje je država predvidela za savetnika, tražeći niz ranijih referenci ne samo za firmu nego pojedinačno i za ljude, koji će učestovati u poslu, i tako mala provizija, odbili su sve ozbiljne igrače. Niko neće da prikuplja toliku dokumentaciju zbog posla u jednoj maloj Srbiji, i to gotovo bez provizije. Siti grupa ovde radi za slavu. Zašto, to morate njih da pitate”, kaže on. Slobodan Ilić, predsednik Radne grupe i Komisije za javne nabavke kod prodaje Telekoma objašnjava za NIN da su njegova očekivanja bila da se, pod datim okolnostima, dakle propisane nadoknade i visokih zahteva u pogledu kvaliteta i iskustva ponuđača, moglo očekivati najviše tri ponude. Ipak, činjenica da se samo jedan ponuđač prijavio, kaže on, ne znači da je tender propao. Nezvanična saznanja NIN-a ipak govore da su i pod ovim uslovima mogle biti dve ponude. Naime, kako saznajemo, francuska investiciona banka Lazard je zbog izuzetno obimne potrebne dokumentacije tražila produženje rokova za pet dana, ali je državna komisija njihov zahtev odbila. Ilić potvrđuje, za NIN, da je jedan ponuđač tražio produženje rokova, što je odbijeno, ali dodaje da kao predsednik Komisije ne može da iznosi detalje sa sednice već samo odluku. Krivicu za loše vođen tender ne želi da preuzme niko. Ilić smatra da je Ministarstvo finansija dalo dobar predlog da provizija iznosi do jedan odsto, a zašto nije tako pitanje je za Vladu (čitaj Ministarstvo ekonomije), jer je u javnost procurila informacija da su upravo iz ovog ministarstva tražili nisku proviziju od 0,2 odsto. S druge strane, u Dinkićevom taboru nezvanično se može čuti da je tačno da su oni tražili nisku proviziju zbog uštede za državu, ali da su isto tako, kada je đavo odneo šalu i postalo jasno da se niko pod tim uslovima neće javiti, uputili pismeni predlog da se provizija podigne na 0,6 ili 0,8 odsto. Navodno je taj predlog bio odbijen. I to nas vraća na samo jednu ponudu. Šta dalje ako Siti grupa ne bude izabrana? Pred Vladom su, kaže Ilić, tri mogućnosti: da odmah ponovi postupak javne nabavke tako što će podići proviziju na jedan odsto, da privremeno prolongira postupak ili da potpuno odustane od ove javne nabavke. „Od opcije za koju bi se Vlada opredelila zavisi dinamika prodaje Telekoma”, objašnjava Ilić. Ako bi savetnik i bio sada izabran, mnogi veruju da je tender za Telekom u septembru, kako to planira Vlada, potpuno nerealan. Procena bankara je da rad konsultanta kod ovako velike i komplikovane prodaje zbog nerešenih pravno-imovinskih pitanja mora da traje najmanje šest meseci. Za sam tender potrebno je nekoliko meseci, pa se prodaja pre narednog leta čini nemogućom. U žurbi, država naravno može znatno skratiti ove rokove. Kako god, njena neodlučnost i vaganje političke štete vode u greške koje već bacaju senku na najavljenu prodaju najuspešnije srpske kompanije, pa se postavlja pitanje nije li bilo poštenije i pametnije napraviti direktan dogovor sa Nemcima nego se blamirati u traljavom pokušaju organizovanja tendera po meri jednog kupca. Vlada odlučuje o siti grupi Odluka o tome da li je prihvaćena ponuda jedinog ponuđača na tenderu za finansijskog savetnika u prodaji Telekoma, „Sitigrup Global Markets Limitida“ iz Londona još se čeka. Članovi Komisije za javne nabavke u prodaji Telekoma, nisu mogli da se na dve sednice dogovore o tome da li je pomenuti ponuđač, s obzirom na to da je istovremeno i korporativni broker Dojče telekoma, u sukobu interesa ili ne. Siti grupa je u ponedeljak održala zvaničnu prezentaciju ponude pred Komisijom, koja je, prema saznanjima NIN-a, na sednici nakon toga bila oštro podeljena oko pomenutog pitanja. Ni dan kasnije članovima komisije nije pošlo za rukom da se usaglase. Kako je zvanično saopšteno u utorak, komisija je donela ocenu koja se neće saopštavati javnosti, već Vladi Srbije, koja će u roku od desetak dana dati konačnu reč o izboru savetnika. Dojče telekom u jugoistočnoj Evropi Zemlja Operater Procenat vlasništva Hrvatska Hrvatski telekom 51 T-mobajl Hrvatska 100 ( Hrvatski telekom) Kombis 100 Mađarska Mađarski telekom 59,21 Crna Gora Telekom Crne Gore 76,53 (Mađarski telekom) T-mobajl 100 (Telekom Crne Gore) Grčka OTE 30+1 akcija Kosmote 100 (OTE) Albanija AMC 95 (Kosmote) Makedonija Makedonski telekom 51 (Mađarski telekom) T-mobile Makedonije 100 (Makedonski telekom) Bugarska Globul 100 (Kosmote) Novatel 100 (Mađarski telekom) Rumunija Kombridž 100 (Mađarski telekom) Kosmote Rumunija 86,2 (OTE) Romtelekom 54 (OTE) Srbija Telekom Srbija 20 (OTE) Pošta i Telekom Kosova za 300 miliona evra Slučajno ili ne, tek prodaja Pošte i Telekoma Kosova (PTK) poklopila se sa najavljenom prodajom Telekoma Srbije. Tender za prodaju kosovskog operatera, koji pruža usluge fiksne i mobilne telefonije, trebalo bi da bude raspisan u junu, a pobednik poznat najkasnije početkom septembra. Prištinske vlasti su u martu organizovale međunarodnu konferenciju za investitore zainteresovane za kupovinu PTK-a. Na konferenciji je učestvovalo čak 11 kompanija, među kojima i Hrvatski telekom, koji je deo Dojče telekoma, Telekom Austrija, Oraskom iz Egipta, Cable and Wireless iz Britanije i druge. Kao najozbiljniji kupac pominje se upravo Dojče telekom, koji bi kupovinom srpskog i kosovskog operatera zaokružio svoje poslovanje u jugoistočnoj Evropi. Na Kosovu trenutno posluju samo dva mobilna operatera: PTK i Telekom Slovenije, a razmatra se mogućnost uvođenja još jednog operatera. PTK, sa oko milion i sto hiljada miliona korisnika mobilne telefonije i 80.000 korisnika fiksne telefonije, isto tako ima i svoje poštanske usluge. PTK je u poslednjih deset godina ostvarila prihod za budžet Kosova od 234 miliona evra, a tamošnji stručnjaci procenjuju da je vrednost kompanije oko 300 miliona evra.