Novi rat za „Energoprojekt“

Bitka za „Energoprojekt“ se produbljuje i širi. I prenosi na stranice štampe. Već više puta u poslednje 2-3 godine, u javnost su izbijali sukobi oko preuzimanja kontrole nad ovom, valjda poslednjom velikom građevinskom firmom u kojoj država ima znatan vlasnički udeo (oko 30 odsto). Uglavnom su to bili sukobi između menadžmenta, s jedne, i malih akcionara, sa druge strane. I isključivo su se ti sukobi vodili što je dalje moguće od očiju javnosti. Sada su, međutim, “koplja” sa čelnim ljudima ukrstili i pojedini direktori u zavisnim preduzećima Holdinga. Što je posebno zanimljivo, sukobljene strane su se same „ofirale”: na jedan marketinški prilog jedne strane, odgovorila je, takođe novinskim oglasom, druga strana. Fitilj novog sukoba potpalio je, u stvari, Upravni odbor „Energoprojekt holdinga“ svojom odlukom da četiri boljestojeća zavisna preduzeća spoji sa istim brojem lošijih, iako među njima praktično nema nikakve poslovne povezanosti. Prema tom naumu, “Energoprojekt Oprema”, najbolje preduzeće Holdinga, spojilo bi se sa (gubitašem) “Energodatom”; druga najbolja firma, “Energoprojekt Entel”, treba da se spoji sa “Hidroinženjeringom”, “Energoprojekt Industrija” sa “Urbanizmom i arhitekturom”, dok bi “Niskogradnja” (koja će uskoro početi da gradi put u Ugandi što je posao vredan 47 miliona dolara) za partnera bi dobila “Visokogradnju”. Možda ova najnovija uzbuna i ne bi bila tako velika da se menadžment Holdinga (pre tačno dva meseca) nije obratio Ministarstvu ekonomije sa zahtevom da preuzme svih tačno 33 odsto državnih akcija u “Energoprojektu”. U pismu upućenom Mlađanu Dinkiću, u koje smo imali uvid, jasno stoji da je to odluka Izvršnog odbora Holdinga i da su za otkup zainteresovani postojeći akcionari, zaposleni i institucionalni investitori. Ali, bez ikakvih detalja ko tačno i kako. Daljem zaplitanju radnje doprinela je dve nedelje kasnije na javnu scenu plasirana informacija da je za kupovinu državnih akcija zainteresovana i poznata kanadska kompanija Lavalin. Gorepomenuto „interno spajanje i povezivanje pojedinih firmi ili, kako je taj poduhvat nazvao inicijator, ‘redefinisanje korporativne strukture sistema’, moglo bi ozbiljno da naškodi i Holdingu i zavisnim preduzećima”, tvrdi za NIN Vladimir Milovanović, izvršni direktor i predsednik Udruženja malih akcionara u “Energoprojekt Opremi”. “Na ovakav način, menadžment lošijih preduzeća se oslobađa odgovornosti za slabo poslovanje, a time i menadžment Holdinga koji ih postavlja i kontroliše. Moguće je i pretpostaviti da ‘neko’ želi da obori vrednost Holdinga, tako što će napraviti haos spajanjem nespojivog, što bi moglo da otera Lavalin. Možda se želi i obezvrediti vrednost akcija manjinskih akcionara u zavisnim preduzećima, radi njihove lakše isplate, u slučaju da ne pristanu na spajanje”, kaže Milovanović i dodaje da nikakav poslovni smisao za spajanje “Energoprojekt Opreme” i “Energodate” ne postoji. “Mi radimo sve osim građevinskih radova, a “Energodata” se bavi pre svega plasmanom bankomata i modifikacijama bankarskog softvera. Procenjeni smo na 22 miliona evra, a Energodata na manje od jednog miliona. Naša prošlogodišnja dobit bila je 3,7 miliona evra, dok je Energodata imala gubitak od 2,7 miliona evra. Nemamo nikakve kredite, dok naš potencijalni partner ima zajam od 6,5 miliona evra”, kaže Milovanović za NIN posebno naglašavajući da je odluka o spajanju doneta ishitreno, mimo važećih propisa i bez ikakvih analiza. Slično misle i u “Niskogradnji”. U pismu, u koje je NIN takođe imao uvid, kompletan vrh ove firme, sa direktorom Zdravkom Miloševićem na čelu, jasno je dao do znanja menadžmentu Holdinga, da za spajanje sa “Visokogradnjom” nema nikakvih poslovnih razloga, jednostavno zato što je reč o dve firme bitno različitih delatnosti. I dok su u zavisnim preduzećima ozbiljno zabrinuti za budućnost kompanije, Upravni odbor Holdinga odbacuje optužbe, tvrdeći da je spajanje jedini način da se odgovori na krizu. “Spajanje nema veze sa obezvređivanjem zavisnih preduzeća i Holdinga, niti je stvar u tome koje je preduzeće dobro, a koje loše, već kako odgovoriti na probleme. Naša namera je da sačuvamo radna mesta, napunimo budžetsku kasu, obezbedimo profitabilnost i sačuvamo kapital. Potpuno je nebitno da li se leva ruka spaja sa desnom. Ovde je reč o neznanju i želji menadžera da zadrže i očerupaju svoj pašaluk, jer imaju, recimo, pet godina do penzije”, kaže za NIN, Miodrag Zečević, predsednik UO “Energoprojekt holdinga”. Naš sagovornik priznaje i da ne želi da “Energoprojektom” upravlja Lavalin. “Tako će profit otići u Kanadu. Neka upravljaju kod sebe gde je i nastala ekonomska kriza”, kaže Zečević. Muke sa „Energoprojektom”, da podsetimo, traju poodavno. Pre više od tri godine Skupština Holdinga je obavezala Upravni odbor da pripremi koncepciju transformacije. Tada je svetski poznata kompanija „Roland Berger“ izradila studiju koja je plaćena pola miliona evra, ali se pred Skupštinu nikada nije izašlo za njenim zaključcima. To je i bio razlog da kasnije jedna grupa članova Upravnog odbora (među njima i ekonomista Boško Živković) podnese ostavku. “Energoprojekt holding” je u žižu javnosti dospeo i polovinom prošle godine kada su u njegov Upravni odbor ušla dva člana konkurentskog “Napreda”. Kako su mediji pisali, članovi „Napreda“ dobili su podršku još četvoro ključnih ljudi iz „Energoprojekta“. Praktično je na taj način „Napred“ na mala vrata osigurao većinu u rukovodećem telu „Energoprojekta“. Za to je, kako su tada pisali mediji, imao da zahvali Vladanu Pirivatriću, direktoru „Energoprojekta”, Ignjatu Tucoviću, (tadašnjem) predsedniku UO, Svetislavu Simoviću, članu UO i direktoru marketinga, Miodragu Zečeviću, koji je postao novi predsednik UO. Poznavaoci tvrde da “Napred” u međuvremenu nije koristio ovakvu poziciju, ali da je više nego dovoljno imati uvid u poslovanje Holdinga i smer u kome se kreće. Najnoviji sukobi izbijaju upravo pred Skupštinu akcionara, zakazanu za 30. jun ove godine. U ovom slučaju ima se i zašta boriti, jer je “Energoprojekt” ove nedelje objavio iznenađujuće visoku dobit od 6,2 miliona evra, što je skoro pet puta više od planirane.  Pad “Energoprojekt holding“ je najviše vredeo polovinom 2007. godine sa ukupnom vrednošću na Beogradskoj berzi od 329 miliona evra. Godinu dana kasnije njegova tržišna vrednost je pala na 57 miliona evra, da bi ove nedelje iznosila 86 miliona evra. Po ovonedeljnoj ceni akcije od oko 920 dinara, državni paket vredi tridesetak miliona evra, dok je pre tačno tri godine vredeo 3,6 puta više. Poslovanje „Energoprojekta“ (u mil. EUR) Poslovni rezultati 2006. 2007. 2008. 2009. Prihod 187,1 238 248,7 261 Bruto dobit 8 12 10,2 12 Ugovoreni poslovi 390,5 352,3 240,6 386 Najveći akcionari Akcionar Vlasništvo (u %) Akcijski fond Srbije 24,1 PIO fond Srbije 9,4 Hipo kastodi 4,4 East Capital Asset Mgmn. 4,2 GP Napred, Beograd 3,2 Unicredit bank, Austria 2,5 Privredna banka Zagreb 2,5 Raiffeisen Zentral bank 2,4 NLB klijenti 1,2