Nauka, put u Evropu

Po broju objavljenih naučnih radova i citiranosti u svetskim stručnim časopisima Srbija je pretekla države u regionu. Postigavši zapažena dostignuća u svetu u 10 naučnih disciplina, najveći skok u broju objavljenih radova, kako se navodi u izveštaju agencije Tomson Rojters, srpska nauka dobila je status “zvezde u usponu”. To su ujedno najveća dostignuća jednog ministarstva Srbije u poslednjoj deceniji, odnosno, svetskim rezultatima nijedno drugo ne može da se pohvali. Uspeh je utoliko veći ako se posmatra period koji mu je prethodio. Povremena razmena stručne literature samo je retka pojava kojom je deo istraživača hvatao vezu sa svetom tokom 90-ih godina. Te godine pratio je, kako to sada figurativno vole svi da kažu, nezapamćen odliv mozgova. Zbog svega toga Srbija se našla u najvećem naučnom zaostatku. Reforma u srpskoj nauci započeta je 2000. godine. Reč je, pokazalo se 10 godina kasnije, o dobro osmišljenom, kontinuiranom radu koji je proizveo dosta korisnih stvari. Uvedene su nagrade za 20 odsto najboljih naučnika, bodovanje radova na osnovu kojih se obavlja dalje finansiranje projekata, a zaposleno je i 1.500 mladih naučnika. Prvi rezultati reforme vidljivi su tek 2005. godine, od kada se broj radova svake godine uvećao za 30 odsto. Prošle, 2009. godine srpski naučnici objavili su 3.049 radova. To ne bi bio neki vidljiv uspeh ako se ne bi poredili sa državama iz okruženja, poput Hrvatske, Slovenije i Bugarske. Komparativno posmatrano, od 2000. do 2004. godine Srbija je bila na poslednjem mestu po broju objavljenih naučnih radova. Od 2005. godine počinje da raste broj međunarodno priznatih radova naučnika iz Srbije, da bi 2008. po broju radova pretekli Bugarsku i Hrvatsku, a 2009. godine i Sloveniju. Iz toga se vidi da su veliki uticaj na srpsku nauku imale podsticajne mere Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj preduzete od 2003. do 2009. godine. Prvi značajan korak urađen je 2003. za vreme ministrovanja Dragana Domazeta. - Uveli smo po prvi put u Srbiji da predloge projekata ocenjuju inostrani naučnici i na taj način smo dobili mnogo objektivniju ocenu predloženih projekata. Zbog toga su predlozi projekata pisani i na srpskom i na engleskom jeziku, što je pomoglo da kasnije pripremaju i predloge projekata po programima Evropske unije – kaže Dragan Domazet, dodajući: - Potpisali smo ugovor sa CERN-om, što je omogućilo da grupa naših fizičara radi na najvećem istraživačkom poduhvatu u svetu, i ta istraživanja su upravo sada u punom zamahu. Ministarstvo na čijem je čelu bio Domazet time je postavilo temelje za rad budućih ministarstava. Svako naredno ministarstvo nauke, mimo uobičajene srpske prakse, ne gledajući na stranačku pripadnost prethodnika, nastavljalo je započete poslove. - Suštinski problem je bila činjenica da je funkcionisanje celog naučnoistraživačkog sistema, u godinama sankcija, nesreća i bombardovanja, dovedeno do ruba propasti. Nisam se slagao sa svim potezima mog prethodnika dr Domazeta, ali je činjenica da je gradnja novog sistema, a pre svega uvođenje kvaliteta naučnog rada kao najvažnijeg kriterijuma za državnu podršku, otpočelo u njegovom mandatu. Dobar deo tih aktivnosti sam samo nastavio – kaže Aleksandar Popović o periodu u kojem je na čelu Ministarstva za nauku nasledio Domazeta. U vreme ministrovanja Popovića, 2004. godine uvedeno je nagrađivanje 20 odsto najboljih naučnika Srbije. Prva nagrada, u vremenu kada je prosečna plata naučnika bila oko 30 hiljada dinara, bila je 2.000 evra. Do tada su svi naučnici, bez obzira na to šta su i koliko radili, imali iste plate. Ukinuta je uravnilovka, a naučnici su podeljeni u osam kategorija i njihove bruto zarade i troškovi dobijeni za projekte zavisili su od rezultata postignutih u proteklih pet godina. Mera stimulativna za marljive, a destimulativna za naučnike koji su godinama parazitirali na državnom budžetu. Rezultat je da je u periodu od dve godine, 2005. i 2006, bez finansiranja ostalo 500 naučnika jer u proteklom periodu nisu objavljivali radove, a zaposleno je 1.500 mladih naučnika. Sve je proteklo bez prevelike pompe. - Pokušali smo da uravnilovku eliminišemo ne samo kod finansijske stimulacije naučnih radnika, već i kod finansiranja časopisa i naučnih kongresa. Da dobri, regionalno, evropski i svetski vredni, oni koji nas u najboljem svetlu predstavljaju svetu imaju što je moguće više, a da oni koji nisu takvi imaju manje ili nemaju državnu pomoć – dodaje Popović. Dodatni podsticaj mladim naučnicima bilo je ulaganje 30 miliona evra u najnoviju opremu za istraživanje i završetak 300 stanova u Beogradu i 100 u Nišu koje su kupovali po povlaštenim cenama, dva puta nižim od tržišne. U vreme kada je na čelu ministarstva bila Ana Pešikan, nakon mandata Aleksandra Popovića, završena je druga zgrada za istraživače u Novom Beogradu sa 134 stana. - Za vreme kolege Domazeta podignuta je jedna zgrada u Nišu, a tokom mandata ministra Popovića jedna zgrada u Novom Beogradu – objasnila nam je Ana Pešikan, dodajući da je tokom njenog mandata izdvojen novac i za izgradnju zgrade sa tridesetak stanova u Novom Sadu. Ana Pešikan je najponosnija što je, kako kaže, nauka u Srbiji prva ušla u Evropu: - Od juna 2007. godine smo punopravni član sedmog okvirnog programa EU za istraživanja i tehnološki razvoj (FP7). Prestizanje suseda u nekim oblastima je pravi podvig kojim može da se pohvali malo koje ministarstvo. Tek, primera radi, u Srbiji je od 2000. do 2010. izgrađeno 100 kilometara autoputa a u Hrvatskoj 1.000. Ne treba iz ovoga zaključiti da srpska nauka nema problema. Bodovanje naučnih radova obavlja ministarstvo, ali problem ovakvog, svetski priznatog sistema ocenjivanja je u tome što je ono daleko jednostavnije za prirodne nego za društvene nauke. Po tom sistemu veći broj bodova dobijaju radovi objavljeni u svetski priznatim naučnim časopisima, ali radovi jednog dela društvenih nauka po samoj prirodi nisu zanimljivi časopisima izvan Srbije. Na primer, etnomuzikolog je uže vezan u svojim istraživanjima za područje Srbije ili Balkana i nema priliku da svoj rad objavi u prestižnim naučnim časopisima te samim tim dobija manji broj bodova. Zato to predstavlja problem i izvor nezadovoljstva jednog broja istraživača iz oblasti društvenih nauka. Visokorazvijene zemlje zarađuju veliki novac prodajući znanje, a do toga dolaze tako što u nauku procentualno iz BDP-a ulažu i 10 puta više od Srbije. Razvijenije zemlje za nauku izdvajaju tri do četiri odsto BDP, od toga jedan odsto iz budžeta, ostalo iz privrede, a Srbija izdvaja 0,3 odsto BDP. Švedska je na vrhu liste u Evropi po izdvajanju za nauku sa 4,3 odsto BDP-a, sledi Finska sa 3,4 odsto i Danska sa 2,4 odsto. Istina je da ne možemo da se takmičimo sa visokorazvijenim državama, čak ni sa pojedinačnim velikim kompanijama, ali da nešto nije u redu sa našim ulaganjima u nauku vidi se u poređenju sa zemljama iz regiona. Srbija je prošle godine za nauku izdvojila 100 miliona evra, a Slovenija i Hrvatska su izdvojile 500, odnosno 300 miliona, pri tom su od Srbije manje četiri, odnosno dva puta. Naša država po radu izdvoji prosečno 39 hiljada evra, Hrvatska 121 hiljadu, a Slovenija 178 hiljada evra. Imati od nekoga tri do pet puta manje novca i preteći ga, pravi je podvig. Da se ne zavaravamo, Srbija nije postala neka svetska velesila u nauci. Samo smo sa dna prilično snažno krenuli naviše. Povećali smo broj radova tri puta i to je primećeno. Srpski naučnici su postali mnogo priznatiji u svetskim razmerama, ozbiljnije su radili i to je donelo rezultate. Iako je učinjen veoma ozbiljan napredak u broju i kvalitetu radova kao i u citiranosti, još ne dolazi do izražaja značajniji uticaj nauke na privredu. Očekivanja su da će se za tri do četiri godine i taj efekat osetiti i u privredi. Bez primene rezultata naučnih istraživanja u privredi izdvajanje za nauku iz kompanija predstavlja gotovo reket nekoliko, relativno još dobro stojećih državnih preduzeća koja, gotovo po nekom našem nepisanom pravilu, nemaju ama baš nikakve bliže veze sa istraživanjima za koje daju novac. Ali, sistematskim radom, to mora da reši više ministarstava. Među najvećima problemima biće i to što je izdvajanje za nauku prošle godine sa 0.3 BDP smanjeno na 0,28. Po Lisabonskoj deklaraciji, izdvajanje za naučnoistraživački rad članica EU treba da dostigne tri odsto BDP, od kojih je jedan odsto iz budžeta. Srbija je od toga još miljama daleko. Ali, bez obzira na novčane probleme, dalja dva cilja reforme nauke, prema planovima ministarstva na čijem je čelu Božidar Đelić, zacrtana su: nastavak reforme u oblasti društvenih i humanističkih nauka i ulazak bar jednog univerziteta iz Srbije na takozvanu Šangajsku listu 500 najboljih univerziteta u svetu. Šest uslova za Šangajsku listu Za ulazak na listu od 500 vodećih univerziteta na svetu gledaju se šest naučnih parametara. Dva se odnose na nobelovce i tu Srbija, bar za sada, nema šta da traži. Jedan kriterijum se odnosi na najcitiranije naučnike na svetu i tu, takođe, za sada ne možemo da se pohvalimo, jer se gleda period 10 do 15 godina unazad. Trenutno među sedam hiljada najcitiranijih naučnika iz svih oblasti nema nijednog naučnika iz Srbije. Četvrti parametar je broj radova u najprestižnijim naučnim časopisima Nejčr (Nature) i Sajns (Science). Pet srpskih naučnika je objavilo radove u tim časopisima u poslednjih 10 godina i tu zaostajemo za Slovenijom i Hrvatskom. Faktor broj pet je broj objavljenih radova u čemu je Srbija popravila tri puta plasman u poslednjih pet godina. Šesti parametar je broj radova koji je podeljen sa brojem zaposlenih profesora. Kredit za zgradu PMF Odobreni kredit od Evropske investicione banke vredan 300 milona evra donekle će popraviti finansijsko stanje u srpskoj nauci. Ali, da bi se nešto započelo i ostvarilo, Skupština Srbije treba najpre da verifikuje taj kredit. To još nije urađeno. U planu je da se 70 miliona evra uloži u adaptaciju postojećih zgrada, laboratorija i kupovinu moderne opreme. Da bi se bilo šta gradilo potrebni su urbanistički planovi i projekti, moraju se izvršiti razne analize kako bi novac dobio najbolji projekat. Za sada jedino je sigurno da će biti sanirana zgrada bivšeg Prirodno-matematičkog fakulteta. Književnost nam je slaba tačka TIBOR SABO, pomoćnik ministra za nauku Tibor Sabo, pomoćnik ministra za nauku i tehnološki razvoj, problem sadašnje loše povezanosti srpske privrede i nauke vidi, između ostalog i u nedostatku novca za pilot-postrojenja. - Najmanje 100 proizvoda urađenih u nekim od instituta stoje, a niti jedan investitor neće da razgovara sa vama ako ne postoje pilot postrojenje, kako bi mogli da pre svega vide da li je proizvod rentabilan. Takva postrojenja su skupa, za njih treba između 50 i 200 hiljeda evra. Jedan deo novca iz sredstava kredita Evropske investicione banke ćemo preusmeriti za finansiranje takvih postrojenja. Na koja postrojenja će novac biti prvo utrošen? Objavljen je javni poziv za istraživačke projekte. On ističe krajem godine. Za 8.000 naučnika 23. maja raspisaćemo konkurs za projekte koji se odnose na osnovna istraživanja, tehnološki razvoj, integralne projekte, a kada se taj posao privede kraju, u septembru ćemo pozvati naučnike da prikažu u nekoliko dana proizvode na jednom mestu i sami predlože koliko novca treba za pilot-postrojenja. Tada će se izvršiti odabir. Šta je realno, za koliko proizvoda mogu da se finansiraju neophodna pilot-postrojenja? Očekujem da će, ako bude 200 proizvoda, pedesetak biti finansirano. Šta je dalja strategija Ministarstva nauke? Pored toga što sadašnji tim u Ministarstvu nauke insistira na potrebi bolje povezanosti nauke sa privredom, jedan od naših zadataka je da u narednom periodu bar jedan univerzitet u Srbiji uđe na Šangajsku listu 500 najboljih univerziteta na svetu. Kakve su trenutno šanse za ulazak Univerziteta u Beogradu na Šangajsku listu? Prema analizi završenoj pre 15 dana, Beogradski univerzitet je trenutno između 498. i 550. mesta na listi. Bilo bi neozbiljno reći da ćemo na ovoj listi biti sledeće godine, jer boduje se 3.000 univerziteta. Rektor BU je oformio grupu koja mora da u naredna dva meseca uradi niz administrativnih mera povodom ulaska na Šangajsku listu. Kako može da se reši problem bodovanja radova istraživača iz društvenih nauka koji nisu baš u prilici da poput prirodnjaka objavljuju radove u svetski relevantnim časopisima, što ih dovodi u neravnopravan položaj pri finansiranju? Nije u društvenim naukama jednostavno merenje kao u prirodnim, ali postoji primer Češke. Češki naučnici objavili su 2007. godine 454 rada u svetski relevantnim naučnim časopisima iz društvenih nauka, a srpski naučnici samo 30. Češka nije ni Japan ni Amerika. Prema najnovijim podacima, u 2009. godini naučnici iz Srbije su objavili 155 radova, a Česi 590 radova, tako da je i tu došlo do poboljšanja. Naravno, vodimo računa o specifičnosti nauka i njihovih poddisciplina, ali i ti istraživači moraju da se naviknu na svetske kriterijume. Ali ako u nekim oblastima, poput sociologije, Česi objave 70 radova, a u Srbiji dva rada, onda nešto u Srbiji nije u redu. A kako stoje stvari iz oblasti jezika i književnosti? Češka je 2007. objavila dva rada iz književnosti, pa ako oni mogu dva mi možemo bar jedan. Nema u tom smislu neke razlike između češkog i srpskog jezika. Vole društvenjaci malo da se vade, ali mislim da Ministarstvo fer i pošteno nastupa. Nismo im smanjivali plate, ali oni moraju i sami malo da pogledaju šta objavljuju Česi, Slovaci i narodi koji imaju sličan broj stanovnika kao Srbija