Život

Da bismo mogli pročitati vest da je američki biolog i milijarder Krejg Venter stvorio veštački život, morao se pre tri i po milijarde godina na Zemlji desiti život. Ta prva jednoćelijska bakterija evoluirala je tokom tog nezamislivo dugog vremena sve do stvaranja čoveka (homo sapiens sapens) pre dvesta hiljada godina. Čovek je postao jedino živo stvorenje svesno svog postojanja i živog sveta oko sebe, do sadašnje drske ideje da stvori veštački život. Naravno da je ovaj rezultat odmah postao predmet sumnji i osporavanja. A s druge su strane upozorenja da se eksperiment proizvodnjom novih vrsta može otrgnuti i naneti nesagledive štete čoveku na planeti Zemlji.Život je velika tema koja daleko prevazilazi okvire nauke. Nije ga lako ni naučno formulisati. Zato je i večna tema mitova, legendi, filozofije, poezije i umetnosti. Jedna od najjednostavnijih definicija glasi: „Život je stanje živih bića od rođenja do smrti“. Time, naravno, nije ni taknuta tajna života. Daleko su atraktivniji aforizmi o životu, koji se zapravo ne odnose na život uopšte nego na čovekov život: Dostojevski: „Tajna čovekovog života nije u tome da samo živi, nego u tome zašto se živi.“ Aleksandar Dima Stariji: „Život je poslednja navika koju bismo hteli izgubiti, jer je prva koju smo stekli.“ Gete: „U svakoj ću odeći osetiti muku tesnog zemaljskog života. Prestar sam da se samo igram, a premlad da bez želja živim.“ Johan Nestroj: „Zemlja je nebesko telo na kome mnogi provode pakleni život.“ Španska poslovica. „Kad sam se rodio, plakao sam. Svaki novi dan mi daje razlog zašto.“ Vilijam Blejk: „Kako bilo da bilo, tek život je fikcija sastavljena od kontradikcija.“ Jedva je ostalo mesta za etimologiju. Reč život je opšteslovenska, indoevropskog korena, srodna sa rečima za život, u latinskom vita, u grčkom bios i u staropruskom giwata.