MMF versus Dinkić

Avgustovska runda pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom obećava sve sem dosade. Sudeći po izjavama Mlađana Dinkića, ključnog čoveka Vlade u ovim pregovorima i Bogdana Lisovolika, stalnog predstavnika MMF-a u Beogradu, glavna „bitka” će se voditi oko odmrzavanja plata i penzija, odnosno oko dva koncepta za krizu - trošiti ili štedeti. Srpski ministar ekonomije zagovara veću potrošnju, za šta je uslov odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija. On tvrdi da u vreme krize treba više trošiti a ne stezati kaiš. „Ako se više novca usmeri na zarade, povećaće se potrošnja, posledično i proizvodnja, a tako će se otvoriti nova radna mesta”, kaže Dinkić. Ministar takođe tvrdi da osnovni problem naše države u ovom trenutku nije inflacija, ni budžetski deficit ni kurs, već nezaposlenost. Ono što je ključno jeste podstaći građevinsku industriju. „Privatni sektor nema novca da ulaže u građevinarstvo, nema ko drugi da pokrene tražnju osim države. Važnije je da se građanima omogući da rade, pa makar država imala kratkoročno veći budžetski deficit”, objašnjava Dinkić. Na izjave srpskog ministra odmah je reagovao predstavnik MMF, koji je ocenio da bi odmrzavanje plata i penzija bilo kontraproduktivno. Lisovolik je izneo tri razloga protiv. Prvo, veće plate i penzije bi, prema oceni MMF, stimulisale inflaciju i uvoz, dok bi pozitivan efekat na proizvodnju i zapošljavanje bio mali. Drugo, potencijalno odmrzavanje bi možda poništilo sprovođenje reforme javnih rashoda u oblasti penzija i fiskalne odgovornosti. I treće, veće plate i penzije morale bi da se finansiraju kroz značajno povećanje poreza, verovatno PDV-a, zaključuju u MMF-u. A upravo je Dinkić najveći protivnik povećanja poreza na dodatu vrednost, pa su dva cilja za koja se zalaže - veće plate bez povećanja poreza - dosta sukobljena. Budžetske brojke neumoljivo svedoče o tome. Minus u državnoj kasi za prvih pola godine dostigao je 54 milijarde dinara, pa će za pokrivanje deficita od 4,75 odsto BDP-a država morati da se zaduži milijardu i po evra. I u okviru struke Dinkić ostaje usamljen, jer se vodeći ekonomisti uglavnom slažu da je diskutabilno da li bi povećanje plata i penzija zaista uticalo na povećanje domaće tražnje ili bi, što je verovatnije, dodatno povećalo spoljnotrgovinski deficit, jer bi građani kupovali robu iz uvoza, a ne domaću. Prema procenama MMF-a, ukupan dug zemlje će do kraja godine iznositi 77,5 odsto BDP-a, pa ako je verovati svetskim ekonomistima, koji smatraju da je u krizi recept za sve ispod duga od 75 odsto veća potrošnja, a za one zaduženije od toga štednja, onda i nemamo veliku dilemu. Osim, ako predizborni motivi ne odnesu prevagu.