Most uzdaha

Most kinesko-srpskog prijateljstva, kako je najavljeno da će se zvati most između Zemuna i Borče, mogao bi se slobodno nazvati i most uzdaha, ili mosti dobre nade, odnosno most velikih očekivanja. Jer, ma koliko da su Kina i Srbija prijateljske zemlje, iza pompezno organizovanog polaganja kamena temeljca (brojna kineska delegacija, predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović, predsednik Srbije Boris Tadić i pola Vlade Srbije, na čelu sa premijerom Mirkom Cvetkovićem) kriju se pre svega ekonomski interesi. Srbija se, osim mosta koji će biti finansiran kreditom kineske Eksim banke, nada još nekim infrastrukturnim projektima i većim investicijama u privredu, dok Kinezi izgradnjom ovog mosta žele da se preporuče Evropi, koja ih je do sada vešto izbegavala. Kako nam kažu poznavaoci odnosa Kine i EU, konkurentnost kojom se Kinezi mogu pohvaliti nije bila dovoljna da prodru na tržište članica Unije, pa je most Zemun - Borča prva takva investicija u Evropi. Samo nekoliko dana pre potpisivanja ovog ugovora Kinezi su prvi put dobili jedan javni posao u Evropskoj uniji. Kinesko građevinsko preduzeće Kovek gradiće autoput u Poljskoj, što je odmah naišlo na negodovanje građevinara u EU, jer je ponuda kineskog koncerna bila upola niža od sume koju je za te namene izdvojila poljska Direkcija za izgradnju puteva. U Evropskom građevinskom savezu sumnja se da ovakvo nisku cenu ne može ponuditi niko ko nema finansijsku podršku države, koja je, podsećaju građevinari iz Brisela, u Uniji zabranjena. „Nema sumnje da Kinezi most grade, pre svega, zbog referenci u Evropi. Za njih je evropsko tržište, barem što se izgradnje infrastrukture tiče, do sada bilo prilično zatvoreno, jer građevinska preduzeća u EU su povlašćena. Svaki od velikih međunarodnih kreditora, pa i naručioci poslova izgradnje zahtevaju da izvođač ima iskustva stečena u članicama EU“, kaže NIN-ov izvor iz Vlade Srbije, inače dobro upućen u ovaj posao. Zbog toga, kaže naš sagovornik, kineskoj strani cena mosta, pa i pozajmica Srbiji, nije bila bitna koliko činjenica da bi im izgradnja pomenutog mosta mogla doneti još neki posao u Evropi. Naročito ako se zna da je Kinezima nakon organizacije Olimpijskih igara ostala velika građevinska operativa koju bi negde i nekako trebalo angažovati. Podsetimo, finansijski ugovor (videti antrfile) o kreditu za most preko Dunava potpisan je prošle nedelje, prilikom posete kineske delegacije Beogradu, dok je ugovor o izgradnji mosta potpisan još u aprilu. Izgradnja mosta sa pristupnim putevima koštaće, predviđa ugovor, 255 miliona dolara, a kineska strana obavezna je da angažuje srpsku operativu i kupi domaći građevinski materijal za najmanje 45 odsto od vrednosti ugovora, što znači da će se domaća privreda ovajditi za oko sto miliona dolara. Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije, podseća da se svaka izvozna banka, pa i kineska Eksim banka, formira sa namerom da pomaže izvozno orijentisanim preduzećima i poslovima. „Prirodno, u pregovorima između Kine i Srbije, njihova strana pokušala je da dogovori što veće učešće kineskih građevinskih preduzeća i materijala, a mi da to bude što manje. Mislim da je dogovorena proporcija sasvim solidna. Ne bi me iznenadilo da je bilo i 60 prema 40 odsto u korist kineske strane“, kaže Vesović za NIN. Da je Kina ozbiljno krenula u pohod na evropsko tržište potvrđuje i činjenica da su zvaničnici Kine i Hrvatske prošle godine razgovarali o mogućoj izgradnji novog aerodroma u Zagrebu, a kako su proletos spekulisali hrvatski mediji, dogovaran je i zakup terminala u Luci Rijeka, kao i ulaganja u tamošnje lučke kapacitete. Takođe, Milorad Dodik je nedavno najavio da će Kinezi najverovatnije graditi puteve i u Republici Srpskoj. Štaviše, Kina je već zakoračila u Evropu, i to preko Grčke. U jeku ekonomsko-socijalne bure u toj zemlji, kineske i grčke kompanije potpisale su komercijalne ugovore, od kojih su najznačajniji ugovori o gradnji brodova, kao i ugovor o izgradnji baze za pretovar robe za područje Mediterana, Balkana, centralne Evrope i severne Afrike u grčkoj luci Pirej. Podsećanja radi, kineski gigant Kosko je prošle godine za 3,5 milijardi evra zakupio na 35 godina dva terminala pirejske luke, što je izazvalo oštre kritike i negodovanja grčkih sindikata i opozicionih partija, pa je ubrzo u krugu luke osvanuo transparent „Kosko, idi kući“. NIN-ov izvor s početka teksta kaže nam da su Kinezi sada ozbiljno zainteresovani da zakupe veći deo Pireja, a nezvanično se pominje i ulaganje u Grčku od nekoliko desetina milijardi evra. Takođe, u planu su i pregovori o otvaranju distributivnog centra u blizini Atine, odakle bi se kineska roba transportovala dalje u Evropu. „Za nas bi kineska ulaganja u Pirej mogla biti jako značajna, jer prirodni put te robe ka Evropi vodi preko Srbije. To bi moglo da znači da će neke kineske kompanije u budućnosti deo svoje proizvodnje locirati ovde, a mogu se očekivati, pre svega, investicije u mašinsku industriju, telekomunikacionu opremu i transportne uređaje. I ako bi se to desilo, ostaje dilema da li mi možemo da obezbedimo dovoljno domaćih komponenti da to bude roba sa domaćim poreklom i da se u inostranstvo izvozi kao domaća“, kaže Mihailo Vesović. Nije tajna da smo za Kinu atraktivni jedino zbog ugovora o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom, Turskom, Evropskom unijom... jer to nije tržište od osam, nego od 800 miliona ljudi. Od naših sagovornika saznali smo da su Kinezi zainteresovani za otvaranje pogona za proizvodnju solarnih panela, što bi bila jedna od prvih investicija u obnovljive izvore energije u Srbiji. Blagoje Babić, iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, kaže da bi za Srbiju najbolje bilo kada bi sa Kinom dogovorila izgradnju luke na Dunavu, kao i slobodne carinske zone oko luke. Međutim, naš sagovornik iz Vlade kaže da ta ideja, koju je prošle godine izneo predsednik Tadić, ni danas nije odmakla dalje od ideje. Prilikom prošlogodišnje posete srpske delegacije sa predsednikom Tadićem na čelu, zvaničnom Pekingu, od ministara u Vladi moglo se čuti kako će Kinezi pored mosta preko Dunava, finansirati još neke puteve kroz Srbiju, deonicu Beograd – Čačak, obilaznicu oko Kragujevca, tunel kroz Frušku goru... Ni od toga, zasad, nema ništa, kaže NIN-ov izvor iz Vlade Srbije, jer je planiranih oko 250 miliona dolara kredita od Eksim banke potrošeno na most (217,4 miliona dolara), odnosno na skenere za kontrolu kamiona na carinskim prelazima (30 miliona dolara). Kada smo već kod skenera, Zoran Ćirović, pomoćnik u Ministarstvu finansija, kaže za NIN da je Srbija najveći kupac skenera kineske marke „nutek“ u Evropi i da je dogovoreno da ova kompanija u Beogradu otvori regionalni centar za servisiranje i održavanje te opreme, kako na našim carinama, tako i za carinske ispostave svih zemljama regiona. Takođe, u Ministarstvu finansija očekuju da će uskoro početi i pregovori o finansijskim uslovima kredita za obnovu termoelektrane Kostolac, jer razgovori kineske strane sa Ministarstvom energetike traju već dugo. U zastoju su i pregovori pribojskog FAP-a sa kompanijom Dongfeng. Takođe, suprotno velikim očekivanjima, i izvoz kineskih traktora marke „oto“ iz Novog Sada u Evropsku uniju moraće da sačeka, jer je probna serija izašla sa fabričkih traka novosadske Agrovojvodina mehanizacije tek pre mesec dana. Za proteklih deset godina kineskih investicija u Srbiju skoro da i nije bilo, ako izuzmemo ulaganje oko 35 miliona evra u tržne centre i prisustvo dve manje informatičke kuće - ZTE i Huavej. Zbog toga, logično je zapitati se zašto bi ubuduće bilo drugačije? NIN-ovi sagovornici optimizam zasnivaju na do sada najozbiljnijoj nameri Kine da osvoji evropsko tržište. S druge strane, podsećaju i da je problem dugovanja Srbije prema Kini rešen prošle godine, tačnije da je Srbija priznala svoje dugove, čime je neformalna zabrana investiranja u Srbiju ukinuta. Kao što je NIN ranije pisao, postoktobarska vlast nije želela da prizna dugove nastale u vreme Miloševićeve vladavine iz devedesetih godina prošlog veka, zbog čega je Kina investicije u Srbiju stavila „na led“. Prepreka, dakle, za kinesku robu i novac izgleda da više nema. A obrnuto, pitaće neko? Kredit: fiksna kamatna stopa od tri odsto Za izgradnju mosta Zemun – Borča, Srbija se kod kineske Eksim banke zadužila za 217,4 miliona dolara, dok će se preostalih 37,6 miliona dolara obezbediti iz Nacionalnog investicionog plana. Takođe, troškove eksproprijacije i tehničke pripreme za izgradnju mosta snosiće grad Beograd. Kredit je odobren na 15 godina, sa počekom od tri godine i fiksnom kamatnom stopom od tri odsto godišnje. Saobraćajni institut CIP i kineski CRBC (Kineska korporacija za puteve i mostove) kao glavni izvođač radova na mostu od Zemuna do Borče, najavili su prošle nedelje da je idejni projekat za most gotov, dok će najkasnije do kraja ove godine biti završen i glavni projekat. Radovi na mostu počeće aprila 2011. godine, most će biti dugačak 1,5 kilometara, a pristupne saobraćajnice još 21 kilometar.  Marginalizacija Žeželjovog mosta Predsednik Srbije, Boris Tadić je na polaganju kamena temeljca istakao da „se u Srbiji grade tri najveća mosta u Evropi“. Prevideo je takođe most preko Dunava, na Koridoru IV, između Vidina (Bugarska) i Kalafata (Rumunija), koji je i duži i širi od ovog našeg, između Zemuna i Borče (sredinom bugarsko-rumunskog ide pruga). Kad smo već kod evropskih koridora, predsednik države, takođe, nije spomenuo ni Žeželjov most, srušen pre 11 godina tokom NATO bombardovanja Srbije. Za razliku od pomenutih, novosadski most je i drumski i železnički, čak ključan za šinski Koridor 10! NJegova obnova košta 60, od kojih EU finansira 30, Pokrajina 20, grad 10 miliona evra. Tender za izvođača bio je najavljen za sredinu aprila, a ministar Milutin Mrkonjić ga je prošle nedelje najavio za kraj ovog meseca. Stalno odlaganje obnove, logičnog prioriteta odmah od rušenja, govori ne samo o marginalizaciji Žeželjovog mosta, još više ukazuje na loš tretman železničkog saobraćaja u Srbiji.