FIFA kao MMF

Dva dana pre početka 19. prvenstva sveta na Kongresu FIFA u Johanesburgu delegati 192 nacionalne federacije-članice, sa zadovoljstvom su usvojile finansijski izveštaj koji je potvrdio ono što se odavno zna: Međunarodna kuća fudbala, uprkos poodmaklom dobu (106 godina) veoma je dobrog zdravlja, naročito u pogledu finansija. Štaviše, što je starija (finansijsko) zdravlje joj je sve bolje. Finansijska komisija FIFA na čijem je čelu Hulio Grondona, „večiti“ predsednik Fudbalske federacije Argentine, predstavio je izveštaj koji je prethodno pregledala i prihvatila i jedna revizorska firma, izvestila je da je FIFA u 2009. zaradila neto 196 miliona dolara čime je „keš“ na računu prvi put prešao milijardu dolara. Na računu FIFA 31. 12. 2009. bilo je tačno jedna milijarda i 61 milion dolara, a kada se svedu računi za 2010, u kojoj je bilo Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi, bilans će biti još i bolji. Jedan od retkih nezadovoljnih ovim ciframa biće izvesni Ed Kolt, južnoafrički sindikalni lider koji je još tokom Mundijala tvrdio da „FIFA zarađuje, a zemlja gubi“, odnosno da zaradu FIFA plaćaju poreski obveznici Južne Afrike, ali od jednog sindikalca teško je i očekivati drugačije viđenje. Stoji činjenica da je vlada Južne Afrike uložila 3,3 milijarde evra, od kojih je 1,7 milijardi otišlo na izgradnju stadiona, ali neke stvari, naročito investicije, ne mogu se meriti na kratki rok. Još uvek nisu svedene brojke o turistima koji su tokom Svetskog prvenstva posetili Južnu Afriku, procene se kreću od 200.000 do 400.000, a predviđanja o novcu koji su oni ostavili idu do 1,5 milijardi. Međutim, ono što je Južna Afrika dobila uspešnom organizacijom Mundijala nema cenu. Imidž zemlje širom sveta bitno je promenjen i na duži rok, kroz oko dva miliona turista koji se očekuju u narednim godinama, dobar deo uloženog će se vratiti. U Španiji se već „kuka“ kako su šanse Madrida da dobije olimpijadu 2022. „znatno pale“ jer se sa sigurnošću očekuje kandidatura Južne Afrike (Kejptaun pre Johanesburga) a s obzirom na to da je i MOK u nekoj vrsti duga prema afričkom kontinentu, kao što je bila i FIFA, nije nerealno da prva olimpijada na tlu Afrike bude u Južnoj Africi. Jedna studija grupe „Regus biznis trejker“ pokazala je da je 86,6 odsto velikih, srednjih i malih južnoafričkih firmi veoma zadovoljno što je Mundijal organizovan u Južnoj Africi i veruju da će to imati pozitivne posledice po zemlju. Što je firma veća, veće je i zadovoljstvo. Tako čak 96,3 odsto firmi sa više od 250 zaposlenih misli da će događaj doneti ekonomsku korist zemlji, dok je procenat zadovoljstva kod firmi sa manje od 250 ljudi 71,4 odsto, ali je još uvek vrlo visok. Ukupno 83,5 odsto poslovnih ljudi misli da će Svetsko prvenstvo doprineti promeni globalnog utiska o Južnoj Africi. FIFA glavne pare zarađuje od prodaje TV prava, u strukturi prihoda za već pomenutu 2009. prihod po tom osnovu bio je 656 miliona dolara, dok je 277 stiglo od partnera i sponzora. FIFA ima devet stalnih partnera: „Adidas“, „Koka-Kola“, „Mekdonalds“, „Flaj Emirats“, „Hjundai“, „Kontinental“, „Badvajser“, „Viza“ i „Soni“. Dve poslednje kompanije ušle su u partnerstvo umesto „Masterkarda“ i „Filipsa“ koji su se povukli posle mnogo godina saradnje, „Filips“ od 1986. a „Masterkard“ od 1994. FIFA je još pre Mundijala 2006. u Nemačkoj lansirala novi sponzorski program za period 2007-2014. koji joj garantuje stabilne izvore na duži rok i omogućava finansiranje brojnih nerentabilnih takmičenja jer zaradu donosi samo svetsko prvenstvo za koje uvek ima i previše kandidata za partnerstvo, ali ih nigde nema kada treba pomoći juniorskim i ženskim takmičenjima. Od devet citiranih firmi, šest ima status partnera: „Adidas“, „Koka-Kola“, „Emirats“, „Hjundai“, „Soni“ i „Viza“ i oni plaćaju godišnje, do 2014, između 100 i 200 miliona evra. „Kola-Kola“ ima ugovor do 2022. i plaća 97 miliona po četvorogodišnjem periodu, dok će „Soni“ do 2014. izdvojiti 118 miliona evra. Zauzvrat dobijaju „svetska prava“, a kako FIFA štiti interese svojih partnera videlo se nedavno u Johanesburgu kada je 36 Holanđanki uhapšeno tokom jedne utakmice jer je ocenjeno da „nelegalno reklamiraju“ jednu fabriku piva koja nije sponzor FIFA. Već pomenuti južnoafrički sindikalni lider žalio se kako je FIFA „rasterala ulične prodavce suvenira oko stadiona“, ali kada bi neko njegovom sindikatu dao stoti deo onoga što dobija FIFA od firmi čija prava štiti, uradio bi isto. Posle partnera dolazi kategorija „sponzora“ koju čine stari saradnici, „Kontinental“, „Mekdonalds“ i „Badvajser“, dok su novi „Kastrol“, „Jingli solar“ i „Satjam“. Oni plaćaju po (oko) 50 miliona evra. „Jingli solar“ (energija koja se obnavlja) je prva indijska firma koja sarađuje sa FIFA. Treću kategoriju čine lokalni sponzori koji plaćaju deset puta manje od internacionalnih, ali njihova ciljna grupa je lokalno tržište. Reklamiranje preko sporta je odavno uspešan posao, posebno ako tim u koji se ulaže ostvari uspeh. Najbolji primer je reprezentacija Španije, koja je posle osvajanja evropske titule 2008. imala čak i „listu čekanja“ za nove sponzore, jer jednostavno ne može da odgovori obavezama koje, uz logotip na „baneru“, najčešće podrazumevaju angažovanje igrača za promotivne spotove ili slične reklamne aktivnosti. Španska federacija, poput FIFA, ima nekoliko vrsta sponzora. U prvoj grupi su firme koje plaćaju minimum 3,5 miliona evra, do onih koje plaćaju 500.000 evra. Cifre su, naravno, neuporedivo manje nego u slučaju FIFA, procenjuje se da Federacija od svih sponzora i partnera dobija 30 miliona evra, možda tek nešto malo više od onoga što „Bet&vin“, kladionica, godišnje plaća Real Madridu. Jedna banka je napravila odličan posao obećavajući klijentima interes od četiri odsto ako svoju štednju prebace kod nje, naravno pod uslovom da Španija postane prvak sveta. A postala je... Nije džabe rečeno da ništa ne uspeva kao uspeh. Primeri FIFA i Španske fudbalske federacije samo potvrđuju to pravilo. Neke firme, koje su dugo bile uz FIFA, napustile su posao („Žilet“, „Fudži“, „Filips“, „DŽi-Vi-Si“), neki se nisu zadržali više od jednog ciklusa („Jahu“, „Avaja“, „Tošiba“) ali za FIFA nema zime. Za period 2011-2014. predviđen je prihod od 3,8 milijardi, od kojih 2,2 milijarde od TV prava a 1,6 od partnera i sponzora. NJenom dobrom zdravlju raduju se i nacionalne federacije jer FIFA 73 odsto svojih prihoda vraća fudbalu kroz razne programe. I FS Srbije svoju „Kuću fudbala“ u Staroj Pazovi gradi, dobrim delom, parama koje FIFA namenski dodeljuje baš za ovakve investicije. Recimo, u izgradnju 53 veštačka terena u celoj Africi, u obuku trenera, administrativnog osoblja, usavršavanje lekara, pa čak i u formaciju novinara, biće uloženo 70 miliona dolara. Tokom 2009. u 191 federaciji realizovano je oko 400 projekata u programu „Goal Footbal“. FIFA je neka vrsta MMF u fudbalu, ali ona svoje članove ne „globi“ visokim kamatama i reprogramiranjem dugova, već idealno funkcioniše u sistemu u kome je kolač dovoljno veliki pa niko i ne pomišlja da „talasa“ oko eventualne drugačije raspodele para. Zadovoljni su i klubovi jer će, preko svojih nacionalnih saveza, dobiti 40 miliona dolara kao nadoknadu za ustupanje igrača reprezentaciji (1.600 dolara po igraču i po danu). Tako će, recimo, Partizan i Vojvodina za Petrovića i Mrđu, dva jedina igrača iz naše lige, dobiti po oko 50.000 dolara za tridesetak dana priprema i učešća. FIFA je ukupno učesnicima južnoafričkog Mundijala podelila 400 miliona dolara, 100 miliona više nego pre četiri godine u Nemačkoj i dvostruko više nego u Japanu i Koreji 2002. U poređenju sa Španijom 1982, učesnicima je podeljeno deset puta više para. Konfederacije koje čine FIFA dobiće po 2,5 miliona. Zvanično je saopšteno da je južnoafrički Mundijal bio drugi u istoriji po posećenosti, sa 3,18 miliona gledalaca na 64 utakmice. Ispred je samo onaj održan u SAD 1994. sa 3,59 miliona. FIFA je saopštila da je njena interna stranica tokom takmičenja oborila sve rekorde. Imala je oko 250 miliona ulazaka, otvoreno je sedam milijardi stranica, tokom meča Engleska - SAD tehničari su ustanovili protok od oko milion informacija po sekundi.... Ukupno je oko 150 miliona ljudi tražilo informaciju o šampionatu na zvaničnom sajtu FIFA, tri puta više nego pre četiri godine u Nemačkoj. I socijalna mreža „Tviter“ potukla je sve svoje rekorde tokom Mundijala. Finale je na „Tviteru“ komentarisano u 172 zemlje na 27 jezika. I jedan lični utisak sa lica mesta, sasvim suprotan od optužbi sindikalnog lidera sa početka ovog teksta: ljudi u Južnoj Africi bili su srećni i ponosni na svoj Mundijal. Da je drugačije, umesto uličnih izliva radosti, osmeha i „koncerata“ na famoznim vuvuzelama, imali bismo drugačiju vrstu okupljanja i manifestacija.  Zarada u startu I dok će Južna Afrika još dugo svoditi svoje bilanse, merljive i nemerljive, kod FIFA nema neizvesnosti jer ona u startu zarađuje, pre svega od prodaje TV prava, marketinških sponzora i partnera i delom od ulaznica. Pregled prihoda i rashoda za sedam poslednjih godina (u milionima dolara) je sledeći: Godina Prihod Rashod Razlika 2003. 575 461 114 2004. 647 509 138 2005. 663 501 162 2006. 749 500 249 2007. 882 833 49 2008. 957 773 184 2009. 1.059 863 194 U 2009. od milijarde i 59 miliona prihoda milijarda i 22 miliona stižu od takmičenja, odnosno od aktivnosti vezanih za takmičenje, 22 miliona su „drugi prihodi“ a 15 miliona je stiglo od kamata i nekih osiguranja deviza. Od 863 miliona troškova 456 je otišlo na takmičenja, 172 na „razno“ a 158 na „operativne troškove“ u šta spadaju i plate zaposlenih.