Gašenje „Književnosti“

Vest da se gasi „Književnost“, nekada jedan od najznačajnijih književnih časopisa na eks-Ju prostoru, koji su pre više od pola veka osnovali Ministarstvo kulture i tada ugledna izdavačka kuća „Prosveta“, uzbudila je kulturnu javnost Srbije. U reagovanjima na jednu u nizu tužnih činjenica srpske kulture, javnost se podseća da je časopis „Književnost“ na najnižim granama još od kada je „Prosveta“, očigledno problematično, privatizovana. Istovremeno se naglašava da i većina drugih časopisa ima ozbiljne materijalne probleme, s obzirom na to da gotovo nemaju podršku Ministarstva kulture... Akademik Dragoslav Mihajlović gašenje „Književnosti“ komentariše kao „još jedan udar na srpsku književnost“. Gojko Božović kaže da književni časopisi treba da nađu nove modele komunikacije sa publikom, a da njihovo gašenje nije dobro „jer se u njima proveravaju i uspostavljaju vrednosti“ kao i da „samo zahvaljujući književnim časopisima može da postoji ozbiljan i produktivan književni život”. Mihajlo Pantić u svom reagovanju, između ostalog, napominje da je gašenje „Književnosti“ uz ranije ugašen časopis „Delo“ zapravo „tužan kraj jednog velikog razdoblja srpske kulture“. Po njegovim rečima ta dva časopisa činila su centralni tok literarnog stvaranja na našem jeziku i predstavljala meru estetskih vrednosti, a objavljivanje u njima značilo je potvrditi se na način koji danas više ne postoji. „NJihovim gašenjem oglašava se stanje potpunog gubitka kriterijuma po kojem se u književnost uvodi logika buvlje pijace ili supermarketa“, kaže Pantić, iznoseći zapažanje koje, očigledno, deli dobar deo kulturne javnosti.