Državi zlatna akcija Telekoma

Tender za prodaju Telekoma biće raspisan do kraja septembra, ime kupca biće poznato do kraja godine, a priliv novca od prodaje očekuje se do aprila sledeće godine, rečeno je NIN-u u Ministarstvu finansija Srbije. Preporuke privatizacionog savetnika Siti grupe o tome da se proda većinski paket biće usvojene, a da li će biti 51 odsto ili 50 odsto plus jedna akcija, tek će biti dogovoreno. Vlada Srbije će zadržati manjinski paket i zlatnu akciju, kako bi u pojedinim situacijama mogla da utiče na sudbinu kompanije. „Vlada Srbije bi mogla da utiče na pojedine strateške odluke, poput onih da li će se prodavati naše učešće u drugim telekomunikacionim kompanijama, ali se ne bi mešala u redovno vođenje kompanije“, kažu u Ministarstvu finansija. Ono što je izvesno jeste da će se Vlada Srbije opredeliti za tender u dve faze, poput onog prilikom prodaje Mobtela. Prva faza je tenderski proces sa obavezujućim ponudama, a druga je proces aukcije. Ići će se sa početnom minimalnom cenom ispod koje se nacionalni operater neće prodavati. „Suma od 1,6 milijardi evra za 51 odsto Telekoma, koja se pojavila u medijima, jeste ad hoc procena privatizacionog savetnika, nastala u veoma kratkom roku. U toku je izrada prave procene od strane privatizacionog savetnika. Ako korekcije bude, očekujemo da će ona samo ići na gore“, rečeno je NIN-u u ovom ministarstvu. Najteže tehničko pitanje - prebacivanje vlasništva nad akcijama Telekoma sa Pošte Srbije na državu, završeno je u ponedeljak. Prema saznanjima NIN-a, Upravni odbor Pošte Srbije je sa dva uzdržana glasa (predstavnika sindikata) usvojio odluku o prenosu akcija sa ovog javnog preduzeća na državu. „Tehnička pitanja i neophodnost njihove pažljive analize su možda malo usporile proces prodaje. U bilansu Pošte 7,4 milijarde čini Telekom, pa kad izbacite iz nekog preduzeća toliki iznos, morate pažljivo da vagate kako će se to odraziti na rad tog preduzeća i kako ćete to prikazati. To je moralo da se završi pre oglašavanja tendera“, objašnjavaju u Ministarstvu finansija. U Vladi potvrđuju ranije pisanje NIN-a o tome da su se obratili grčkom partneru Oteu sa molbom da se izjasni o tome da li je zainteresovan da u vezanom postupku proda i svojih 20 odsto istom kupcu. Time bi nemački Dojče telekom (koji ima 30 odsto plus jednu akciju Otea) bio istisnut iz ovdašnjeg Telekoma, što bi potencijalnim kupcima olakšalo donošenje odluke da krenu u osvajanje ovog tržišta. Dosadašnja iskustva pokazuju da evropske kompanije nisu pravile značajniji prodor na tržište jugoistočne Evrope, na koje, prema prećutnom dogovoru „pravo polaže“ Dojče telekom. Zato upućeni smatraju da bi bio presedan da neka od njih sada „uleti“ na ovoj prostor, osim u slučaju da grčki Ote, a sa njima i Nemci ne izađu iz Telekoma. To bi umnogome olakšalo prodaju većinskog paketa Telekoma i dovelo do izvesnosti za budućeg kupca. „Grčka država prolazi kroz kompleksan momenat. Udeo grčke države u Oteu je smanjen na 26 odsto, ali oni i dalje imaju ključnu ulogu u vođenju kompanije. Ote se našao, kao i grčka država, u složenoj ekonomskoj situaciji i više ne mogu da računaju na snažnu ekspanziju u regionu. Cilj Otea, kada je kupio 20 odsto u Telekomu, nije bio da se zadrži na tom procentu već da u nekom horizontu dođe do većinskog vlasništva. Sada je sasvim izvesno da Ote neće učestvovati na tenderu za većinski paket Telekoma, što je možda mogao pre dve–tri godine. Zato je logično da i oni u narednom periodu imaju potrebu da prodaju svojih 20 odsto akcija. Tu je problem ko donosi odluku - menadžment Otea jeste svestan krize i oseća potrebu da se to proda, ali će konačnu odluku doneti grčka država. U svakodnevnoj smo komunikaciji sa Oteom, održana je serija konsultativnih sastanaka sa njima i očekujemo odgovor ovih dana, verujemo pozitivan“, kažu u Ministarstvu finansija. Ko bi mogli biti potencijalni kupci na tenderu u koji su uprte oči kompletne javnosti? U Vladi tvrde da ima dosta zainteresovanih, kao i da privatizacioni savetnik ima komunikaciju sa svima njima. Kao mogući kandidati pominju se, uz Dojče telekom i Telekom Austrija, švedska Telija Sonera, Frans telekom i drugi. „Uslovi će biti takvi da će se tražiti kupac među velikim kompanijama sa iskustvom na tržištu Evrope, Rusije i Bliskog istoka. Tražimo jaku kompaniju, lidera, koji ima težinu“, kažu u Ministarstvu finansija u kome odbacuju mogućnost da tender ne uspe. „Ne bismo ušli u ceo proces da mislimo da neće uspeti. Jeste bila kriza u svetu, ali ako gledate telekomunikacije u dugoročnom horizontu, one će samo dobijati na vrednosti. Bio bi presedan da ne uspe tender za većinski paket značajne telekomunikacione kompanije“, odgovaraju. Ipak, iz drugih izvora može se čuti da sama činjenica da Vlada prodaje većinski paket, a ne prvobitno odlučenih 40 odsto, govori u prilog tome da dogovor sa Nemcima nije postignut. Takođe se može čuti da se moćan nemački operater „lakta“ ne bi li odvratio druge kupce i svima stavio do znanja svoje pretenzije. Ne u želji da pobedi na ovom tenderu (mnogi očekuju da se DT ni ne pojavi) već da on ne uspe i da se kupovina srpskog Telekoma odloži taman onoliko koliko nemačkom operateru treba da se povrati od korupcionaških afera, koje ga ovih dana žestoko potresaju. I to upravo zbog poslova u ovom regionu. Naime, izvršni direktor DT-a, Rene Oberman nalazi se pod istragom nemačkog državnog tužilaštva u Bonu zbog sumnje da je ova kompanija putem svoje podružnice u Mađarskoj isplatila 31 milion evra na ime mita u Makedoniji i Crnoj Gori. Novac je navodno u periodu od 2000. do 2005. otišao na račune 20 lobističkih i konsultantskih firmi zarad kupovine telekomunikacionih kompanija (Maktel i Crnogorski telekom) u ove dve zemlje, a preko Mađar telekoma, u kome DT ima 51 odsto vlasništva. Izmučen unutrašnjim problemima, DT trenutno ne deluje spremno da uđe u veće akvizicije. O tome svedoči i činjenica da se u regularnom roku - do 13. septembra - na tender za kupovinu Pošte i Telekoma Kosova nije javio nijedan ponuđač, a nemački operater je važio za najizglednijeg. Tender, na kome se prodaje 75 odsto Telekoma Kosova (procenjene vrednosti oko 300 miliona evra) zbog toga je produžen do 27. septembra. Slabom odzivu na kosovski tender doprinelo je i upozorenje, koje je Telekom Srbija objavio na stranicama Fajnenšel tajmsa, u kome najavljuje da će pravno osporiti privatizaciju ovih preduzeća. „Telekom Srbija ne prihvata uzurpaciju svoje imovine u pokrajini. Podvlačimo da ćemo u slučaju zaključenja bilo kakve transakcije koja bi se ticala uzurpirane privatne svojine Telekoma Srbija iskoristiti sva raspoloživa pravna sredstva, kako protiv kompanije Pošta i Telekom Kosova, tako i neposredno protiv eventualnih sticalaca koji bi uprkos ovom upozorenju ušli u takvu transakciju sa vladom samoproglašene Republike Kosovo“, navodi se u oglasu „Telekoma“. Eventualni neuspeh tendera za Telekom Kosova povećava šanse za uspeh ovdašnje prodaje, jer su potencijalni kupci isti i malo verovatno spremni da uđu u obe transakcije. Na uspeh domaćeg tendera dobrim delom uticaće i grčki odgovor, koji se čeka, a za koji u Vladi kažu da nije presudan, ali priznaju da će umnogome uticati na ishod. Sindikati zatežu Vlada Srbije i sindikati Telekoma poslednjih nedelja vode teške pregovore o socijalnom programu. Dok u Ministarstvu finansija kažu da su pregovori pri kraju, predsednik Sindikata Telekoma, Miroslav Joksimović za NIN kaže da se dogovor još ne nazire. „Vlada je spremna da pregovara samo o otpremninama i akcijama, ali ne i o budućim zaradama. Naše plate u prihodima učestvuju sa manje od 10 odsto, dok su svuda u Evropi do 25. Na tako niske zarade nećemo pristati kad dođe novi vlasnik, a u Vladi žele da pregovore o tome prepuste kupcu. Ako se dogovor ne postigne do raspisivanja tendera, moraćemo da idemo u radikalizaciju i štrajk“, poručuje Joksimović.