Kako je brat Pajtić smestio apsu bratu Kneževiću

Ovih dana putovao sam u Makedoniju, usput svratih u Niš, želeći da ponovo pogledam Medijanu i grad u kome se rodio sv. Konstantin. Medijanu nisam pronašao, ali Ćele-kulu jesam. Uzbuđen, krenem i put Čegra, da se i tu poklonim slavnim precima koji zbog srpske nesloge i čekanja braće Rusa ne osvojiše Niš. Na spomeniku me dočeka gospodin Selimir Marinković Sele, koji sa suprugom godinama čuva ovu svetinju. Ovaj zanimljiv čovek je posvetio život izučavanju Čegarskog boja, o čemu je napisao i knjigu. Uz obaveznu kafu za posetioce, zanosno priča o junaštvu Sinđelića i njegovih Resavaca, istorijskim i prirodnim znamenitostima kraja, gradnji spomenika. Pokazuje i crvene cigle sa nekakvim znacima, ugrađene u temelje kule i postolja za topove iz Cerske bitke. Kaže da su donete sa srušene kapije Niške tvrđave kao i ostala građa i objašnjava simbole na njima. „Ovo je guska, simbol stalnih migracija, ovo je krava sa mačem, simbol zla“. Sledi Davidova zvezda, simbol Jevreja, pa iznenađenje: „A ovo su najstariji masonski znaci pronađeni u Srbiji, piramida sa pet oka, svevideće oko“, itd, objašnjava domaćin. „Doneti su sa antičke tvrđave, znači da su stariji od Hrista“, dodaje. Ne zna se zašto su se našli na spomeniku Srpskim junacima. Kad sam hteo da produbim znanja o ovim simbolima, dolazi njegov prijatelj i priča kreće u drugom pravcu. Dok sam se vraćao u zemlju stiže mi SMS poruka od prijatelja istoričara: „Kad gledam današnji PRESS, pomislim da ni masoni nisu ono što su nekad bili“. Iako ne znam o čemu govori, odgovaram mu: „Nisam gledao, ali se slažem da nisu i bojim se da dugo neće biti. A mogli su da izrode nekog novog Vajferta ili Mišića, šta ti se više sviđa, da Dositeja ne trpamo, pošto pameti ne treba nikome“. Tako demonstriram svoj ironični odnos prema stanju u zemlji i svoje amatersko znanje o istoriji masonerije u Srbiji. Prijatelj me shvati ozbiljno, pa nastavlja: „Trebaju nam Vajferti i Dositeji. Možda više Dositeji, jer prvo treba pameti da bi se znalo šta treba. Ako ekonomija ide pre pameti, onda imamo tajkune. Isto, ako ekonomija ide pre prava, onda lopovluk postaje vrednost. Dakle moj redosled je: pamet, pravo, pa ekonomija. Ako ne ide tako, onda ti je to kao ona narodna: `Ako prvo dugme zakopčaš pogrešno, sva ostala su pogrešna`. Pa mora iz početka, ako košulja izdrži toliko vežbanje. A da je prvo bilo pogrešno, obično vidimo kad stignemo do poslednjeg. Trebaju i Mišići da ih školujemo i stvaramo, zlu ne trebalo.“ Sutradan, nova SMS poruka od drugog prijatelja kojom me obaveštava da sam jedna od „glavnih zvezda“ najnovije knjige o masonima Zorana Nenezića. Latio sam se pera zbog tvrdnji u tekstu, kao što su: da je autonomija Vojvodine dogovorena u Beču i Atini na skupovima kojima sam i ja prisustvovao sa svojim bivšim saradnicima; pisma Nenada Prokića; izjave da je zatvor Kneževiću namestio njegov masonski brat Pajtić; i posebno zbog komentara čitalaca, među kojima jedan glasi: „Masoni su zlo“. To bi trebalo da znači da su i ljudi koji im pripadaju „zlo“, pa se to odnosi, pored sadašnjih članova, i na Ivu Andrića, Slobodana Jovanovića, kralja Petra Karađorđevića, Đorđa Vajferta, Živojina Mišića, Jovana Dučića, mitropolita Stefana Stratimirovića, Petra Ička, Stevana Mokranjca, Jovana Dučića, Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića i mnoge druge bez kojih bi politička, naučna, privredna, kulturna i duhovna istorija Srba bila nezamisliva. Nije bitno što 1999, i 2000, nisam bio ni na kakvom skupu u Beču i Atini na kojima je dogovarana autonomije Vojvodine. Niti znam kakve to veze ima sa masonerijom. Ali znam da takve tvrdnje, uz ostale navedene, ne doprinose istini. Naprotiv, doprinose produbljivanju predrasuda o ovoj organizaciji, o kojoj bi svaki intelektualac trebalo da zna bar toliko da se ne radi o novoj religiji već o organizaciji čiji članovi veruju u Boga, samim tim, ne radi se ni o kakvoj sekti; da je masonerija nacionalno organizovana i da nema centar u Londonu, te da je patriotski orijentisana; nema tajni o njenim ciljevima, kao što nema nikakve veze sa svetskim zaverama. Ali je činjenica da su masoni inspirisali francusku, pa američku revoluciju, da su doneli slobodu Latinskoj Americi, kao i da su pojedine vođe srpske revolucije bili članovi te organizacije. Sve ovo možemo naći u mnogim knjigama, kao i na internetu. Naravno, sve je podložno kritici. Treba to imati na umu pre nego što izreknemo presudu o čoveku, organizaciji ili pojavi o kojoj ne znamo mnogo. Nije za utehu ni to što su svi veliki ljudi prolazili kroz tu vrstu šikane. I vojvoda Mišić je penzionisan pre vremena. Zato. Hajde da se više ne lažemo!