Zemljotres na mreži

Novi mediji su pobedili. Prva vest o zemljotresu u Kraljevu pojavila se samo dva minuta pošto se desio, na sajtu lista „Blic“, koji je deo integrisane redakcije sa istoimenim dnevnikom i listom „24 sata”. Nešto više od sat vremena kasnije, kada su se televizije uključile, na Fejsbuku je već bila formirana grupa naziva „Zemljotres 3-11-2010 1:58 svi mi koji smo ga osetili”. Ova zajednica je za samo dvadesetak minuta okupila više od 1.000 ljudi, a sada ima skoro 3.000 članova. Slično je bilo na Maj spejsu, a tvitovi su pristizali jedan za drugim. Građani su, poput novinara, javljali koliko je bio jak potres, gde ih je zatekao i kakvo je stanje u najteže pogođenom Kraljevu i okolini. Takođe su na raznim internet-forumima i sajtovima opisivali događaje iz svojih gradova - da je potres bio jedan od jačih u proteklih nekoliko godina, da ima i poginulih, povređenih, da nema vode i struje u Kraljevu, ali i u još nekim gradovima Srbije... Snimci sa mobilnih telefona postavljeni su i na sajtu Jutjub. Zahvaljujući očevicima i novim tehnologijama, sat vremena nakon zemljotresa znalo se skoro sve, a informacije i doživljaji u noći kada se tresla Srbija, i rušilo Kraljevo, stizale su na raznim portalima i društvenim mrežama sve do ranih jutarnjih sati... Građansko novinarstvo nije nova pojava. U svetu je imalo najveći proboj 2005. godine, prilikom bombaškog napada u londonskom metrou. Tada su izveštači-amateri reagovali brže od čuvene televizijske stanice Bi-Bi-Si. Medijske kuće u trenutku napada bile su zatečene, zbog toga su građani uzeli stvar u svoje ruke. Na veb sajt Bi-Bi-Sija u prvih 24 sata nakon eksplozije stiglo je više od 2.000 mejlova, više od 1.000 fotografija i 20 ekskluzivnih video- snimaka. Nije smetalo to što su snimci bili lošeg kvaliteta, amaterski, jer su ih gotovo svi mediji koristili prilikom izveštavanja o dešavanjima u londonskom metrou. Tri godine kasnije, snimke dramatičnih događaja za vreme trodnevne krize talaca u indijskom gradu Mumbaj, građani stavljaju na internet -mreže, a njih koristi Si-En-En. Kod nas, prvi izveštaji građana o nekom događaju stižu putem interneta, pre nego na televiziji, nakon eksplozije skladišta oružja u Paraćinu 2006. godine. Nesreća se dogodila u 3.45 ujutru, a minut kasnije već je na lokalnom internet-forumu objavljena vest „Eksplozija na brdu”. Zatim je usledilo kačenje fotografija i video-snimaka. Ostali mediji kasnili su u odnosu na novi medij dva do tri sata. Još jedan od snimaka koji je obišao celu Srbiju, a delo je građana koji su se zatekli na licu mesta, jeste sada već antologijski Jutjub video „Kosovo za patike”, kada su dve devojke, za vreme demonstracija povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, snimljene dok kradu patike u jednoj beogradskoj radnji. Taj snimak su kasnije emitovale nacionalne televizije, a devojke su završile na sudu. Bez sumnje, Građansko novinarstvo uzima sve više maha, i postaje velika pretnja tradicionalnim medijima - televizijama, štampi, radiju, koji je posebna priča povodom Kraljeva. Najbrži medij, jedini koji može da se prati i bez struje, u Kraljevu nije imao velikog efekta – ljudi, jednostavno, više nemaju tranzistore. Da li običan građanin može da bude novinar? Na ovaj način, putem interneta i mobilnih telefona, „novinarstvo postaje svima dostupno, a to može da vodi ka demokratizaciji ove profesije” - smatraju stručnjaci koji se bave medijima. Sa druge strane, upozoravaju, ne postoji nikakva odgovornost: profesionalna etika, obaveza provere, potvrde informacija, pouzdanost, ni na koji način ne odnose se na pojedince koji svoje utiske, često pogrešne, objavljuju globalnoj publici. Utoliko je primer „Blicovog“ sajta sa početka teksta poučan – tehnologiju treba prilagođavati i koristiti, a novinarski standardi ostaju isti.