Nema kredita bez dogovora sa MMF-om

Iako je najavljivano da će podrška budžetu od Svetske banke 250 miliona dolara stići u zemlju do polovine marta, taj rok će, kako za NIN objašnjava Toni Verheijen, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu, ipak biti pomeren. Svetska banka je htela sama da napravi makroekonomsku analizu stanja u Srbiji i na osnovu toga odobri kredit, ali situacija se promenila zato što u februaru počinju pregovori Vlade Srbije o novom aranžmanu sa MMF-om. To znači da ćemo raditi paralelno sa njima, a podrška Svetske banke budžetu zavisiće kako od dinamike usvajanja dogovorenih zakona i reformi, tako i od dinamike pregovora sa MMF-om, objašnjava Verheijen u intervjuu za NIN i napominje da to znači da budžetska podrška Srbiji neće ići na Bord Svetske banke već 27. februara, kako je prvobitno bilo planirano.

Drugim rečima, kredit Svetske banke vezan je i za dogovor sa MMF-om?

Da, ali svi smo optimisti da će ishod biti pozitivan, jer je Vlada prepoznala smer u kome treba ići i ulaže napore.

Koliku pomoć Srbija čeka od Svetske banke u 2014?

Pomoć podrazumeva tri paketa. Prvi je pomoć budžetu od 250 miliona dolara, zatim još 200 miliona dolara, koje zajedno sa EBRD dajemo za podršku finansijskom, odnosno bankarskom sektoru i treći je zajam za zdravstvo od 40 miliona dolara za nabavku neophodnih lekova i opreme. Dakle, tih 490 miliona dolara je prvi predviđeni paket pomoći. Na leto ili nešto kasnije bi mogla da usledi podrška projektu uknjižbe zemljišta i rada na katastrima, namenjena uglavnom lokalnim samoupravama, preko Ministarstva građevine. I ako Vlada završi sve što je obećala u 2014. i vidimo posledice toga kroz budžet za 2015, onda bismo u decembru dali i drugi deo budžetske podrške u istom iznosu od 250 miliona dolara. To je sve u idealnom scenariju, koji se obično ne realizuje.

Šta očekujete od Vlade Srbije u 2014?

Glavni problem Srbije je što je predugo odlagala ekonomske reforme za razliku od drugih zemalja, čak i susednih, koje su započele reforme pre pet-šest godina. To je postao takav teret za vašu ekonomiju da su sada potrebni radikalni koraci. Sada ste u situaciji da bez tako radikalnih reformi, situacija može da se vrlo brzo dramatično pogorša i dođe do one u Grčkoj, Portugaliji, Kipru, posebno u bankarskom sektoru. Shvatio sam po dolasku u Srbiju, da ako ne budemo radili sa Vladom na radikalnim reformama, za dve do tri godine Srbija bi došla u kriznu situaciju. To nije ono što želimo za ovu zemlju.

O kojim radikalnim reformama konkretno govorite?

Radikalne reforme znače rekonstrukciju ekonomije zemlje. Šta to znači? Uloga države u ekonomiji zemlje je ovde daleko veća nego u bilo kojoj zemlji EU. Iskustva tranzicionih zemalja nas uče da kad privatni sektor ojača, a država se povuče, stvari počnu da se popravljaju. Uzmite Poljsku kao primer. Tamo su pre deset godina zaživele reforme i to radikalne. Država se povukla iz ekonomije i danas su vrlo uspešni. Zašto navodim baš Poljsku? Zato što je i ona mogla da ode u istom smeru kao Srbija, ali je preduzela neophodne mere. I tamo dugo nije bilo, možda šestsedam godina političkog konsenzusa oko bilo koje fundamentalne odluke. Ono što sada vidimo u Vladi Srbije jeste da znaju pravac kojim treba ići i korake koje treba preduzeti. To prvo znači da se do 30. juna 2014. mora naći rešenje za 153 preduzeća u restrukturiranju, koja su godinama u portfoliju Agencije za privatizaciju. Ona zapošljavaju ljude koji suštinski ne rade, a ta preduzeća imaju zemlju, zgrade i drugu zarobljenu imovinu. Za neke od njih je moguće naći investitore i transformisati ih za godinu, dve do tri u ekonomski isplativa preduzeća. Neka će moći da prodaju deo imovine i da ožive ekonomsku aktivnost. Za neka preduzeća neće biti rešenja i biće potrebno ugasiti ih. Jer ona su i veliki fiskalni teret za državu i koštaju godišnje 2,5 odsto BDP-a, ili oko 750 miliona dolara. To je mnogo.

Koji su još uslovi da Srbija dobije budžetsku podršku?

Radi se o celom paketu reformi. Prvi podrazumeva zakonodovni okvir - usvajanje zakona o radu, privatizaciji, stečaju i izdavanju građevinskih dozvola. Nisu sva četiri zakona uslov, ali smatramo da su svi neophodni. Uslov su zakon o privatizaciji i o stečaju jer su ključni za sprovođenje reformi o kojima pričamo. Druga dva zakona - o radu i izdavanju građevinskih dozvola nisu uslov, ali ako ne budu usvojena, neće biti nikakve koristi ni od prva dva. Oni su u tesnoj vezi. Zakon o radu je važan ako želite da povećate zapošljavanje, jer i strani, ali i domaći investitori ulažu u druge zemlje, između ostalog i zato što imate takav zakon o radu koji ih tera. Tu ima još mnogo posla.

Drugi paket je implementacija zakona. Dogovorili smo se da najmanje 10 preduzeća u restrukturiranju mora biti uvedeno u unapred pripremljeni plan reorganizacije pre pregovora o kreditu Svetske banke, kao prvi korak ka implementaciji pomenutih zakona. Takođe smo tražili da se poštuje Zakon o javnim preduzećima iz 2012, koji predviđa nadzorne odbore i javne konkurse za izbor direktora. Ima 25 takvih velikih javnih preduzeća i do sada je samo u pet ispoštovan zakon. Dogovorili smo se sa Vladom da završi taj proces pre pregovora u barem 10 preduzeća. I to je politički veoma težak korak, jer svi znamo ko su direktori javnih preduzeća. Treći važan paket je socijalna pomoć, jer želimo da budemo sigurni da će radnici koji ostanu bez posla dobiti otpremnine. Budžet za 2014. predviđa dovoljna sredstva u te svrhe, pa je je treći paket praktično ispunjen usvajanjem budžeta.

Ministar privrede Saša Radulović je pod velikim pritiscima u Srbiji, pre svega zbog preduzeća u restrukturiranju i čuvenih ličnih karata javnih preduzeća, koje traži. Čini se da ga samo Svetska banka podržava. Zašto?

Ne mislim da smo jedina inistitucija koja ga podržava, znam da to čine i drugi, samo smo mi možda više izlazili u javnost. Ali mi smo jedini koji daju budžetsku podršku vezanu upravo za te reforme i da ne verujemo u to što radi, kako bismo mogli da damo novac za budžet? Novi ministar ekonomije je na odličnom putu sa traženjem ličnih karata preduzeća. Pokazalo se da potencijalni investitori žele da znaju šta je imovina tih preduzeća, kakvi su im bilansi, dakle da znaju tačno šta kupuju. To do sada nismo imali, nikada nije bilo takve javne informacije. I to je ogroman korak, koji je već skoro završen. Sama činjenica da ima toliko otpora, pokazuje da nešto duboko nije u redu sa tim preduzećima, a za nas upravo toliki otpori svedoče da ministar radi dobro. Ti podaci su ključni i neophodni jer kako naći rešenje za njih, ako ne znamo kolika im je imovina, koliko ona vredi, koliko je zaposlenih

U javnosti postoji bojazan da će u 2014. mnogo ljudi ostati bez posla, ponajviše iz preduzeća u restruktiriranju, a licitira se ciframa od 15.000 do čak 100.000. Ima li Svetska banka procenu koliko ljudi bi moglo biti otpušteno?

Prema našim podacima, komercijalni deo - javna i državna preuzeća, uključujući i preduzeća u restrukturiranju, ukupno zapošljavaju 120.000 ljudi. To uključuje Srbijagas, EPS, Telekom, pa nema nikakvih izgleda da 100.000 ljudi ostane bez posla. Cifre će biti daleko manje. Ukupan broj ljudi koji rade u preduzećima koja će ili biti prodata ili će otići u bankrot iznosi oko 30.000. Vlada čini velike napore da nađe strateške partnere za njih i u Vladi veruju da postoji šansa da se spasu neka od većih preduzeća. Mi nismo sigurni koliko je to realistično, ali možda i uspeju.



Dakle, ako ne pronađu partnere ni za jednu takvu firmu, maksimalan broj otpuštenih bio bi 30.000?

Prvo, možda Vlada uspe da nađe partnera za neke od njih. Drugo, i da se to ne desi, ne bi već u 2014. svi ostali bez posla. I treće, kad je prvih 26 preduzeća u restruktiriranju otišlo u bankrot, ispostavilo se da je tamo bilo 10-15 odsto manje zaposlenih nego što se mislilo. Tako da ni sada ne znamo da li je zvanična cifra tačna.

Nezaposlenost je glavni problem Srbije. Šta očekujete na tom polju 2014, rast nezaposlenosti, stagnaciju ili njeno smanjenje?

Mislim da u 2014. ne možemo da očekujemo neka poboljšanja. Mnogi od ljudi u državnim i preduzećima u restrukturiranju zapravo nemaju pravi posao. NJihova preduzeća ne rade, oni primaju platu, ali ne idu na posao. Veliko je pitanje da li zaista povećamo nezaposlenost time što formalizujemo realnost? Statistički da, ali to je realnost. Dakle, treba biti realan i priznati da ne treba očekivati smanjenje nezaposlenosti naredne godine. Ipak, Vlada se trudi da privuče strane investicije i ako uspe u tome, pomaci bi mogli da se vide 2015. i 2016.

Ali Srbija ni 2013. nije imala veliki priliv investicija. Možemo li i kako to da popravimo u ovoj godini?

Obično je potrebna bar jedna godina političke stabilnosti da bi se investitori odlučili da dođu, a 2012. je bila izborna godina, tada su investitori uvek oprezni, pa ne treba da čudi manji priliv stranih investicija u 2013. Pitanje je da li će Srbija uspeti da održi političku stabilnost u 2014. Ta stabilnost je presudna, i to je kritično pitanje. Druga presudna stvar je otpočinjanje pregovora sa EU. To bi privuklo daleko više investitora. I treće, okretanje zemljama poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kine ili Indije može biti odlična strategija. Videćemo da li će to dati rezultate, ali svakako jeste prednost.

Da li se bavite i pitanjem prekobrojnih u javnom sektoru jer je javnost ostala šokirana pred činjenicom da ih ima 700.000?

Vlada je predvidela zamrzavanje zapošljavanja u javnom sektoru od 2014. To je uradila većina zemlja EU još na početku krize, a baltičke zemlje su čak i smanjile plate za 20 odsto. Srbija to tada nije uradila. Naravno, kod zamrzavanja zapošljavanja morate imati neku fleksibilnost i još radimo na tim mehanizmima, ali je jasno da ne možete ostaviti školu bez profesora ili bolnicu bez hirurga. Svaki izuzetak mora biti rešen na nivou Vlade. Procenjuje se da će mera zamrzavanja, zbog odlaska u penziju, doneti godišnje smanjenje broja zaposlenih od najmanje desetak hiljada. Druga stvar koju Vlada želi da uradi jeste pregled po sektorima kako bi se utvrdilo gde ima viškova. To nije lako uraditi, traži vreme, ali će omogućiti radikalnije smanjenje po određenim sektorima.

Šta građane Srbije čeka u ovoj godini? Hoće li biti manje posla, niži standard, manje investicija? Hoće li ona biti teža od 2013. i kada će nam biti bolje?

Verujem da će 2014. biti teška, jer treba mnogo toga uraditi. To mora biti godina postavljanja temelja za zdravu ekonomiju. A to znači teške reforme, kroz koje su prošle druge zemlje. Istovremeno, Vlada počinje pregovore sa EU, traži investitore na raznim stranama i normalizuje odnose sa Kosovom, što će sve popraviti imidž Srbije kao investicione destinacije. Ako se donesu potrebni zakoni, reši pitanje imovine, zemljišta, restitucije i građevinskih dozvola, verujem da će šanse da investitori dođu i popravi se ekonomska slika zemlje, biti daleko veće. Zato mislim da ima razloga za optimizam da će privreda Srbije, a sa tim i zaposlenost u 2015. i 2016. opet rasti. Dakle, u 2014. mora da bude teže da bi u godinama koje predstoje bilo bolje. Reforme uvek imaju cenu i traže vreme. Ali treba se setiti da je u Poljskoj, kad su krenule reforme, situacija izgledala katastrofalno i ljudi su bili očajni, jer nisu videli nikakvu perspektivu. Oni su uspešno izašli iz toga i ne vidim zašto isto ne bi učinila i Srbija.

Izbori odlažu pomoć

Da li vanredni parlamentarni izbori koji se najavljuju za mart mogu dodatno da pomere pomoć Svetske banke?
Da, naravno. Ako bude izbora u martu, podrška budžetu Svetske banke morala bi da se odloži. To nema nikakve veze sa Srbijom, to je opšte pravilo Svetske banke. Ne možemo znati ko će pobediti na izborima, sa kim ćemo se dogovarati o reformama i da li će ih biti. Dakle, ako bude izbora u martu, pomoć će biti odložena na najmanje dva do tri meseca, dok se ne izabere nova vlada i napravi novi tim sa kojim ćemo pregovarati. Tek tada naš Bord može doneti odluku o pomoći.

Veće siromaštvo

Radili ste u Srbiji od 2001. do 2006. Šta se u međuvremenu ovde promenilo?
Kada sam se vratio ovog leta posle sedam godina, s jedne strane primetio sam mnoge promene - Beograd se promenio, modernizovao, ali s druge strane, jasno je da je poraslo siromaštvo čak i u gradu, što ranije nisam viđao. To mi je bio jasan znak da stvari u Srbiji nisu išle u dobrom smeru.