Erdoganu iza leđa

Sve je izbilo u javnost u zoru 17. decembra, kada je u masovnim racijama u Ankari i Istanbulu uhapšeno na desetine ljudi pod sumnjom za korupciju. Među privedenima su bili sinovi dvojice ministara, privatni preduzimači, lokalni funkcioneri i generalni direktor državne banke Halkbank. Ono što je zapanjilo ne samo javnost, već i samu vladu jeste činjenica da su istrage protiv osumnjičenih trajale više od godinu dana, a da kabinet premijera Redžepa Tajipa Erdogana o tome nije imao pojma. Mnogi smatraju da je to bio uslov za uspešno sprovođenje racije, jer bi inače neko obavestio osumnjičene. Takve stavove je direktno potvrdio i sam Erdogan koji je, besan zbog hapšenja, bez provere odmah izjavio da se radi o veoma prljavoj operaciji usmerenoj protiv njegove vlade. I odmah je povukao prve poteze: dao je da se smene visoki policijski funkcioneri koji su učestvovali u istrazi, među njima i šef istanbulske policije. Erdogan je otišao još i korak dalje, govoreći čak o međunarodnoj zaveri protiv njega i njegove vlade, te pripretio neimenovanim ambasadorima da Turska nije prinuđena da ih trpi. Da bi stvari pojasnili, prorežimski mediji su odmah optužili američkog ambasadora Frensisa Rikijardonea da je navodno na sastanku sa ambasadorima Evropske unije u Ankari najavio pad jedne imperije, što je ovaj odmah demantovao. Ali, stvorena je atmosfera da se indirektno optuže i SAD da ruše Erdogana, pogotovu što njegov nekadašnji bliski saradnik a sada najsnažniji protivnik, moćni i uticajni propovednik Fetulah Gulen, lider pokreta Hizmet, živi u egzilu u SAD.

REAKCIJA
Sam Gulen je odbacio svaku umešanost u aktuelne događaje, ali to svakako neće razuveriti ni Erdogana ni njegove brojne sledbenike. Štaviše, poznati komentator Burak Bekdil je prošlog vikenda u kolumni u dnevniku uticajnog Hurijeta na engleskom jeziku, Dejli njuz, napisao da bi aktuelni skandal mogao da osnaži pristalice Erdoganove Partije pravde i razvoja (AKP), pri čemu navodi da je najveći Erdoganov neprijatelj - sam Erdogan, za koga je rekao da sam sebe uništava.

Zbog umešanosti njihovih sinova u skandal, ostavke su odmah podneli ministri unutrašnjih poslova i privrede; istovremeno se povukao i ministar ekologije. Erdogan potom preko noći odlučuje da smeni deset od ukupno 26 ministara i izjavljuje da su on i njegovi saveznici prava meta istrage o korupcionaškom skandalu, uz ritualno ponavljanje kako pokušaji da njegovo ime bude povezano s aferom neće uroditi plodom.

I tu mu se može verovati, jer je državni tužilac, koji je vodio tajnu istragu i naredio hapšenja Erdoganovih saveznika, 27. decembra u pisanoj izjavi saopštio da su mu oduzeti svi predmeti i do sada sakupljena dokumentacija. Muamer Akaš je istovremeno optužio glavno državno tužilaštvo i pravosudnu policiju da nisu sprovodili njegove naloge. Biće da se vlast uplašila još jedne velike akcije u borbi protiv korupcije koju je Akaš vodio i koja je bila usmerena protiv visokih državnih činovnika, političara, pa i nekih popularnih umetnika. Akaš je navodno već pripremio i naloge za hapšenje nove grupe osumnjičenih.

Ono što je posebno naljutilo vladajuću garnituru jeste činjenica da su sve ove istrage vođene vrlo diskretno i da niko iz vlasti, kao ni pretpostavljeni u samom tužilaštvu, nisu o tome bili informisani. Stoga je odmah doneta uredba da državni tužioci o svakom koraku svoje istrage moraju pismeno da informišu svoje šefove. Na to je veoma odlučno reagovao Vrhovni savet sudija i tužilaca nazvavši ovu uredbu neustavnom, dok je Advokatska komora Ankare upozorila da će ova mera izvršnoj vlasti omogućiti da se direktno meša u istrage koje se vode.
Da je vlada i do sada imala takve prerogative ne bi se dogodilo da se u stanu direktora Halkbanke otkrije 4,5 miliona evra, lepo složenih u kartonskim kutijama za cipele. Taj novac potiče iz ilegalnih finansijskih transakcija, među koje se ubraja i poslovanje sa Iranom, pogođenog međunarodnim sankcijama. Sada je kutija za cipele postala simbol kod Erdoganovih protivnika, koji su demonstrirali ispred filijala ove banke, noseći kartonske kutije. I jedan opozicioni poslanik je u znak protesta protiv Erdogana, čija se ostavka bezuspešno zahteva, na govornicu izašao s kutijom za cipele.

POTRES
Kriza vlade, ali i pravosudnog sistema, dovela je do potresa na berzi i na deviznim tržištima. Tako je u prošli petak turska lira pala na najniži istorijski nivo od 2,14 lira za dolar, a evro je prvi put prešao granicu od tri lire. Indeksi istanbulske berze BIST 100, padaju svakodnevno za tri do četiri procenta, što je najveći pad u proteklih 17 meseci. Jedan londonski broker je sajtu Biznis riport izjavio: Situacija u Turskoj je, blago rečeno, veoma ozbiljna; ne samo zbog osetnog pada turske lire i berze, već i zbog raširene neizvesnosti, koja u bliskoj budućnosti neće slabiti. Da je u pravu govore i najave velikih protesta u Istanbulu i Ankari, koji bi mogli da prerastu u nasilje, kao što se desilo prošlog leta, kada su masovne demonstracije nedeljama trajale širom zemlje.

Vatra je velika, iznad očekivanja i širi se brzo, napisao je kolumnista Husein Gulerče u dnevniku Zaman, bliskom Gulenu. Gulerče smatra da aktuelna kriza nije ograničena na borbu između Erdogana i Gulena, već da se proširila na sve državne institucije. U tome se slaže s premijerom, koji je policijske akcije nazvao prljavim metodama primerenim mračnim krugovima, bandama, medijima i kapitalistima koji se ne slažu s kursem njegove vlade. I kad je to izjavio svi su znali na koga misli: na milione Gulenovih pristalica u zemlji, naročito brojne u policijskom aparatu i pravosuđu.

Gulenov pokret ima milione sledbenika i težak je više milijardi dolara, pisao je sajt Galfnjuz iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Gulen propoveda altruistički islam i borbu za opšte dobro, a geslo njegovog pokreta je tolerancija, dijalog, mir. NJegovi kritičari podsećaju na jednu njegovu izjavu iz 1999. kada je sledbenicima dao jasnu instrukciju: Morate da prodrete u arterije sistema, a da vas niko ne primeti dok ne dospete u centre moći.

UPORIŠTE
Izgleda da se Erdogan setio ove instrukcije, pa zato i govori o velikoj zaveri. NJegova AKP ima sredstva i glasačku bazu da minimizira štetu nastalu sadašnjim skandalom, ali to ne znači da će se politika od sada voditi kao da se ništa nije desilo, jer šteta je već nastala. AKP, međutim, i dalje može da računa na lojalnost prosečnog turskog birača i na ovogodišnjim lokalnim (mart) i predsedničkim (avgust) izborima, kao i na parlamentarnim 2015. Erdogan ima ogromnu i odanu biračku bazu. U svojim govorima on se obraća samo njima i nikome drugome. Nije mu stalo nikoga da ubedi ili preobrati, ali mu je stalo da sačuva vlast na kojoj je već deset godina, pa makar - kako ističu njegovi kritičari - i po cenu demokratije.

A to bi moglo da mu pođe za rukom, jer je AKP prva i jedna prava narodna partija u istoriji Turske. Pre toga su zemljom vladale elite sa razvijenog zapadnog dela, zajedno s armijom. Mnogobrojno ruralno stanovništvo, kao i žitelji nerazvijenog istoka nisu imali političke predstavnike. A onda se pojavio Erdogan, koji se, iako rođen u Istanbulu, ruralnim masama obratio na jeziku koji oni razumeju. On je prvi koji je govorio kao neki seljak, kako su s potcenjivanjem o njemu govorili kemalisti. Ali to mu je upravo dodelilo glasove seljaka, pa neprekidno vlada još od 2003. godine. Godinama je izgledalo da svoju neprikosnovenu, skoro natpolitičku moć ne zloupotrebljava; ispunio je obećanja o privrednom razvoju, socijalnim programima, nižim slojevima je omogućio pristojniji život, razvlastio do tada svemoćne generale. Tako je Erdoganova Turska postala uzor za susede, dokazujući da jedna islamska zemlja može biti ekonomski uspešna, pa čak i liberalna i demokratska a da se ne odriče svoje vere. Poslednjih par godina, međutim, Erdogan pokazuje sve znake lidera koji je počeo isuviše da veruje u sopstvenu propagandu, što je posebno došlo do izražaja u njegovom arogantnom i nasilničkom upravljanju letošnjom krizom nastalom posle izbijanja masovnih protesta protiv njegove vlade. NJegova reakcija na aktuelnu krizu ne nagoveštava ništa suptilniji pristup, što nikako ne može biti dobro.

Tračak optimizma je nekoliko dana pred Novu godinu došao iz Generalštaba turske vojske koja je saopštila da neće dozvoliti da opet bude uvučena u politiku. To je svakako dobra vest, jer su generali u proteklih pet decenija tri puta vojnim udarima dolazili na vlast. Erdogan je, uostalom, tokom svoje duge vladavine detaljno očistio vojni vrh, pa zato sada i može da računa u najmanju ruku na neutralnost i uzdržanost oficirskog kora.

Međunarodni uticaj Hizmeta

Pokret Hizmet koji predvodi Fetulah Gulen (na slici) zalaže se za umereni islam i širom Turske i po svetu ima brojne škole i obrazovne institucije. Gulen i Erdogan su nekada bili saveznici, ali je potom došlo do razdora, čiji vrhunac je dostignut prošlog novembra, kada je Gulen saopštio da je Erdoganova vlada još 2004. donela plan borbe protiv njegovog pokreta i svih njegovih aktivnosti, uključujući i nameru da se Hizmet stavi pod kontrolu državne bezbednosti. Poznavaoci prilika veruju da najnoviji talas hapšenja jeste povezan sa borbom vladajuće partije i Hizmeta. Smatra se da je Hizmet stajao i iza prošlogodišnjih protesta na trgu Taksim u Istanbulu, na kojima je prvi put tražena ostavka Erdogana. Hizmet ima jak uticaj ne samo u Turskoj, već finansira obdaništa i škole, istraživačke institute i medije od Kazahstana do Kenije.




Turske mere za suzbijanje sive ekonomije

Izlazak iz senke

Ako je tačno da živimo u globalnom selu, povezani međusobno komercijalnim, finansijskim i društvenim vezama, onda je tačno da privredne aktivnosti u sivoj zoni u nekom delu sveta izazivaju negativni efekat na drugom mestu. To znači da na ozvaničavanje svake privredne aktivnosti treba da gledamo kao na nešto od globalnog javnog interesa. Grupa G-20 i druge međunarodne organizacije treba da preuzmu vođstvo da bi se obezbedila potrebna koordinacija i saradnja kako bi se taj cilj ostvario.

Najveći gubitnici sive ekonomije su obični ljudi, jer neformalni privredni tokovi otežavaju dugoročni privredni rast i porast produktivnosti, stvaraju nelojalnu konkurenciju, otežavaju rast malih i srednjih preduzeća (koja su glavni izvor zapošljavanja), a milione radnika dovodi u stanje obespravljenosti, oduzimajući im osnovna prava kao što su pravo na zdravstveno i penziono osiguranje. Siva ekonomija takođe dovodi do značajnih gubitaka poreskih privreda i umanjuje i kvalitet i kvantitet javnih službi. Nejednakost po osnovi zarada i društvene nepravde se neizostavno uvećava.

Smanjivanje obima sive ekonomije izgleda kao nacionalni zadatak i vlade zaista treba nešto i da urade po tom pitanju. Treba da smanje poreska opterećenja, uproste poreski sistem i smanje troškove usklađivanja s propisima, a da istovremeno ojačaju primenu zakona. Isto tako, treba da uklone barijere konkurentnosti, uproste proceduru registracije firmi, povećaju transparentnost javnih nabavki i omoguće bolji pristup kreditima.

Borba protiv sive ekonomije zahteva i međunarodnu saradnju. Evropska komisija smatra da nekooperativne i netransparentne jurisdikcije - poznate kao poreski rajevi - zemlje Evropske unije koštaju više od 1.000 milijardi prihoda godišnje. Kontrolisanje i smanjivanje rizika koji te jurisdikcije predstavljaju može da se postigne samo na globalnom nivou.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i G-20 mogu da odigraju važnu ulogu. OECD već daje bitnu podršku u promovisanju međunarodne saradnje na polju oporezivanja. Član 26 OECD Konvencije o prihodima i kapitalu reguliše sadržaj i praksu bilateralnih razmena poreskih informacija koje su ključne u borbi protiv izbegavanja poreza i borbe protiv štetne poreske konkurencije.

Globalni forum OECD o transparentnosti i razmeni informacija za poreske potrebe sprovodi detaljan proces revizije zakonskih okvira i implementacije standarda. OECD je nedavno izdao Akcioni plan o sprečavanju umanjivanja poreske osnovice i premeštanju profita (BEPS) koji identifikuje konkretne mere za izbegavanje duplog oporezivanja i za uspostavljanje sveobuhvatnih i transparentnih standarda za uspostavljanje pravednog poreskog sistema.

Usredsređivanje na globalni problem izbegavanja poreza, primetno poslednjih godina na samitima grupe G-20, takođe je ohrabrujuće. Kada su se lideri zemalja G-20 jula 2012. sastali u Los Kabosu, u Meksiku, potvrdili su odlučnost da ojačaju transparentnost i sveobuhvatnu razmenu poreskih informacija, te nužnost sprečavanja umanjivanja poreske osnovice i premeštanja profita. Štaviše, G-20 ulaže napore da ohrabri sve države da potpišu Multilateralnu konvenciju o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim poslovima koju su zajednički napisali G-20, Savet Evrope i OECD.

Ali da bismo se izborili sa sivom ekonomijom potrebno je više od toga. Lako mogu da zamislim bilateralne sporazume - a posle njih i multilateralne aranžmane - kojima se uspostavlja jedinstvena globalna poreska identifikacija za sve poreske obveznike.
U Turskoj, sveobuhvatni plan za smanjenje sive ekonomije obuhvata 14 glavnih javnih institucija, uključujući ministarstvo finansija. Proaktivni mehanizmi za aktivno sakupljanje poreza su uvedeni da bi se poboljšalo dobrovoljno plaćanje poreza. Na primer, sistem razvijen za stanodavce doveo je do toga da je dvostruko veći broj stanodavaca prijavio zaradu od iznajmljivanja stanova. Turska je poboljšala primenu propisa i stvorila efikasnije telo za poreske revizije, a uložila je u ljude i tehnologiju.

I makroekonomske reforme pomažu da se reši problem privrede u senci u Turskoj. Tokom 2006. su korporativne poreske stope smanjene sa 33 odsto na 20 odsto, a poreske stope za lična primanja su takođe smanjena, tako da su najviše stope smanjene sa 49,5 odsto na 35 odsto a najniže na 15 sa 22 procenta. Štaviše, tokom 2008. je utvrđena i nulta poreska stopa na minimalne zarade u zavisnosti od bračnog stanja i broja dece u porodici. Stopa PDV na zdravstvo, obrazovanje, odeću i turizam je smanjena sa 18 odsto na osam odsto, a PDV na glavne prehrambene proizvode je sada jedan odsto.
Turske vlasti su sprovele velike reforme radi poboljšanja poslovnog okruženja. U njih spadaju novi komercijalni zakoni i propisi o dugovima. Parlament razmatra nacrt zakona o porezu na prihode, a nacrt zakona o poreskim procedurama će uskoro biti predat u skupštinsku proceduru.
Turske vlasti su posvetile pažnju međunarodnoj saradnji i koordinaciji u globalnom ujednačavanju uslova. Turska ima sporazume o izbegavanju duplog oporezivanja sa 82 zemlje i sporazume o razmeni informacija sa pet zemalja.

Rezultat tih napora je činjenica da je zapošljavanje u sivoj zoni u Turskoj palo za 14,5 procentnih poena od 2002. na 37,6 odsto u aprilu 2013. Učešće nezvanične privrede u BDP je opalo za šest procentnih poena u tom periodu na 26,5 odsto 2013.
Ove cifre su i dalje visoke. Vlasti su za srednjoročni cilj postavile smanjivanje udela nezvanične privrede u BDP za pet procentnih poena, uz smanjivanje nezvaničnog zapošljavanja van poljoprivrede za još pet procentnih poena.
Odlučni napori poput ovih su nezamenljivi za odstranjivanje senki u kojima obitava siva ekonomija. Ali, kreatori politike na nacionalnom nivou ne mogu da svetlo održavaju sami.