Mnogo rampi do Brisela

Za koji dan Republika Srpska će obeležiti 22 godine od svog nastanka, a ušla je u 19. godinu otkad je i međunarodno overena, mirovnim ugovorom u Dejtonu. Da li je ona već geopolitička činjenica dugog trajanja ili postoje ozbiljne namere o njenom ukidanju, potpunom ili delimičnom obesmišljavanju, pitanje je koje sve više postaje zabava jedino za analitičare. U svetu se sve manje govori o BiH, samim tim i o RS, a i kad se ponešto čuje, to je niži nivo odlučivanja.

U samoj BiH to je uvek hit-tema, samo što stari koncepti dobijaju nove forme. U Sarajevu i dalje na uspeh mogu računati samo političke grupacije koje deluju uverljivije kada objašnjavaju da znaju formulu kako doći do što centralizovanije Bosne i Hercegovine. Sve što je dosad nuđeno iz Sarajeva Srbi i Hrvati su prepoznali kao koncept majorizacije. Setimo se, svojevremeno najjača bošnjačka parija, SDA, govorila je o BiH kao državi Bošnjaka u kojoj bi Srbima i Hrvatima zagarantovali manjinska prava po najvišim standardima, a onda je Haris Silajdžić lansirao priču sto odsto Bosna, a Zlatko Lagumdžija sa SDP-om o normalnoj građanskoj državi. Sve tri koncepcije su se, svaka u svoje vreme, ponekim moćnim stranim medijatorima učinile prihvatljivim, ali, kažu obavešteni, toga više nema, jer je uporno odbijanje Srba i Hrvata uverilo moćne centre da BiH mora biti decentralizovana i da je etnički princip najvažniji.

Dabome, i u Banjaluci za sve one koji imaju ambiciju da se bave politikom prvi test koji polažu pred javnošću je verodostojnost u odbrani poziciji Republike Srpske. I tu, među relevantnim političkim partijama, nema više nikoga ko je spreman na popuštanja. Pogotovo što RS nije ni nalik na onu projektovanu u Dejtonu. Pod tvrdom međunarodnom upravom kreirane su mnoge zajedničke institucije na nivou BiH, a nisu bile predviđene vojska, carina, tajna policija, indirektno oporezivanje...

Pre nekoliko godina prestalo se s takvom praksom, delimično zato što međunarodna uprava sad vlada mnogo mekše, a delimično i što je postignut, čini se vrlo čvrst, konsenzus među glavnim srpskim političkim partijama da više nema popuštanja i prenošenja izvornih entitetskih ovlašćenja na nivo BiH. Ili su možda u pitanju neke nove realnosti koje je recimo bivši američki ambasador Vilijem Montgomeri fomulisao u rečenici BiH je neodrživa, raspad je možda bolje rešenje.

Pažljiviji i ozbiljniji posmatrači ovdašnjih zbivanja međutim uočavaju da bi prelazak BiH iz dejtonske u briselsku fazu, kako ovde zovu put prema Evropskoj uniji, mogao doneti neke promene veću unitarizaciju. I vlast (Dodik pre svih) i opozicija (SDS kao najjači u toj poziciji) iz dana u dan gotovo se zaklinju da od toga nema ništa. Za takvu koncepciju nisu ni najvažnije političke partije Hrvata. Republika Srpska je povukla i neke poteze na spoljnopolitičkom planu. Tako je u svetu otvoreno osam predstavništava (neka vrsta paralelne diplomatije) Vašington, Brisel, Moskva, Nemačka, Izrael, Grčka, Srbija i Beč. Sve to, veruju mnogi, doprinosi sve boljoj poziciji RS unutar BiH, a nije mali broj i onih koji su ubeđeni da će to tek dati rezultat u mnogo, mnogo boljim vremenima koja dolaze.

Sve glasniji su, međutim, u RS i oni neostrašćeni u domaćim političkim nadgornjavanjima koji upozoravaju ovdašnje političke elite da očuvanje pozicije Republike Srpske više zavisi od njene unutrašnje ekonomske snage nego od zaklinjanja kako će se braniti njena pozicija. A trenutna ovdašnja ekonomska slika je prilično nevesela. Istina po merilima Svetske banke Republika Srpska je izašla iz recesije, beleži se blagi rast za celu 2013. godinu, takva predviđanja su i za nastupajuću. Te statističke zavrzlame nisu neka uteha za najveći broj stanovnika, jer ovdašnje penzije i plate su najniže ili među najnižima u regionu, a stopa nezaposlenosti među najvišima.

A potencijali Republike Srpske nisu tako mali. Za one koji vole poređenja možda može biti interesantan podatak da je RS veća od čak četrdesetak zemalja članica UN.
Nevolja je što je RS veoma retko naseljena. Tek pedeset tri stanovnika na kvadratni kilometar. Drugi entitet, Federacija BiH , ima skoro stotinu stanovnika na kvadratni kilometar, Hrvatska sedamdeset šest, Slovenija više od stotinu, Srbija devedeset, Makedonija osamdeset dva. Ovo je svakako najveća manjkavost RS, ali još ni u najavi nema ozbiljnijih mera populacione politike. Ni od vlasti, ni od opozicije.

Miloš Šolaja, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci

Država u državi

U svetu, među ozbiljnim ljudima koji se na bilo koji način bave ovim regionom, više se gotovo ne može sresti čovek kojem nije jasno da je Republika Srpska politički stabilniji deo Bosne i Hercegovine. Ovim rečima profesor međunarodnih odnosa banjalučkog Fakulteta političkih nauka, Miloš Šolaja, započinje razgovor za NIN.

Utisak je da nema više, kao pre, zahteva za ukidanje RS?

Bilo je i verovatno će biti još kojekakvih zahteva, sa manje ili više važnih adresa, da se umanji politički i pravni kapacitet RS u okviru BiH, ali ne verujem da iko može tražiti njeno ukidanje. Uostalom, Republika Srpska je verifikovana jednim multilateralnim međunarodnim ugovorom kakav je Dejtonski mirovni ugovor, a takve stvari se teško menjaju. Težište je po meni na unutrašnjem planu dakle, treba imati političku stabilnost, mnogo veću ekonomsku efikasnost i vešte političke elite koje će umeti da iskoriste zadati politički pravni okvir u BiH kako se ne bi dogodilo da RS bude gubitnik u ovom vremenu koje kolokvijalno nazivaju prelazak iz dejtonske u briselsku fazu. Najjednostavnije, da se BiH ne centralizuje dodatno pod izgovorom da je to zbog integracija u EU.

Kako se u svetu, izvan političkog establišmenta, doživljava RS?

Jedino mogu govoriti kako stvari stoje u politkološkim i sličnim studijama. Tu Republiku Srpsku sve češće stavljaju u grupu onih koje zovu de fakto države i države u državi. Da ne ulazimo u istorijske i geopolitičke razloge njihovog nastajanja, ali reč je o teritorijama u okviru međunarodno priznatih država koje imaju svoju posebnu efektivnu vlast, efikasnu kontrolu teritorije, većinsko poverenje stanovništva, kapacitet da ostvaruju neke međunarodne odnose i slično. Republika Srpska ima i legalitet i legitimitet na unutrašnjem planu, legalnu pravnu mogućnost za neke međunarodne odnose, a u tom pogledu delimično je pokazala i sposobnost da to ostvaruje.